1989
Iznad grada
Krug
Srce
Sinhro
Nisam mislio na to
Par godina za nas
Amerika
Ona i on i on i ja
Ona mi je rekla
Svetilište
Milan Mladenović - vokal i gitara
Bojan Pečar - bas gitara, bas
Žika Todorović - bubanj, daire
Margita S. - klavijature, klavir
produkcija: EKV, Suba i Ted
muzika: EKV
snimano 10/11 1988 i 1/1989
u produkciji studija "M" RNS i kod Milana u Bukovcu
snimatelji Šaš i Milan
gosti: Suba (sprave), Tanja (Oktobar 1864) i Nera
kao prateći vokali i Theodor Yanni (gitare)
Izvršni producent: Milan Berar
Iznad grada
(tekst: Milan, arr.: EKV)
Pojeli smo svako zrno,
celu noć strpali u nedra
Popili smo sve do kapi,
suve usne duvaju u jedra
Putujemo iznad grada,
grad se smeje, gleda na nas
Bežimo u novo jutro,
iznad grada, ispod nas
Spojili smo dlan i dlan,
zamenili noć za dan
Ne gubimo dah, ne gubimo dah,
mala deca ne poznaju strah
Iznad grada...
Krug
(tekst: Milan, arr.: EKV)
Ovaj krug sam smislio, ovaj krug sam stvorio
Ovaj krug sam razbio, u vetar rasuo
Vetar misli, vetar zna, sve što znamo ti i ja
On me voli, on me nosi, on me razbija
Kao da sam umoran, i kao da sam star
Kao da je dosadno, i suviše da znam
Ovaj krug sam skupio, i opet sklopio
On me voli, on me nosi, on mi oprašta
Kao ne, i kao da,
kao zabrana, i kao dozvola
Kao ne ne ne, kao da da da,
kao zabava i kao dosada
Srce
(tekst: Milan, arr.: EKV)
Nije dotakla ništa što bi moglo da boli,
njene ruke su bele kao led
Njene misli su čiste, ona misli da voli,
ona veruje, veruje
Neće doći na jesen, kada opada lišće,
neće doći u zimu kad je sneg
Nije imala razlog, nije imala kada, da ostane,
da ostane kraj mene, kraj mene
Da li da verujem u to? Da li da verujem u to?
Nisam rekao ništa što bi moglo da znači,
nisam našao onu pravu reč
Koja može da veže, koja može da boli,
kojoj verujem, verujem
Sinhro
(tekst: Magi, arr.: EKV)
Promeniću svet do kraja pesme,
igraću pijani ples u ritmu vetra
Pustiću sunce da topi ljubav,
između sveta, daleko od nas
Došao sam da te nosim,
da se ne bojiš, da ne govoriš nema me,
da zatvoriš oči, da ne zaboraviš reč po reč
došao sam da te nosim u kuće mojih predaka,
da ti pričam da noći nema, da odustaneš,
da želja je, glad je vatra
Promeniću jezik, pokret, telo,
govoriću reči, tuđe pesme
Došao sam da ti kažem čuvaj me,
moj korak je moje ime, čuvaj me
došao sam da te nosim u kuće mojih predaka,
da ti pričam da noći nema, da odustaneš,
Došao sam da te nosim, da se ne bojiš
Da ne govoriš nema me,
da zatvoriš oči, da ne zaboraviš reč po reč
Nisam mislio na to
(tekst: Magi, arr.: Suba)
Gledam tamnu vodu jezera,
pesak na dnu
Mislim da znam njen mirisni dlan,
tražim, molim, napadam
Gledam kroz zid domove ljudi,
živim u gradu
Ulice zovu, ulice gore,
plamenom s druge strane
Koliko dugo ne vidim izlaz, ne vidim kraj,
koliko dugo, ne znam ni sam
Nisam mislio na to,
nisam mislio na to...
Gledam iz mraka crnog Kašmira,
oduzet sam
Njen napukli lak,
na hladnim noktima
Odlazim sam,
ostaju za mnom kosa i glas
Štit koji nosim, svetla neona,
reči i slike u noći
Koliko dugo ne vidim izlaz, ne vidim kraj,
koliko dugo, koliko dugo?
Nisam mislio na to,
nisam mislio na to...
Koliko dugo ne vidim izlaz, ne vidim kraj,
koliko dugo, ne znam ni sam
I samo idem dalje,
niz ulice
Nemam vremena
da bih mislio na to
Par godina za nas
(tekst: Milan i Magi, arr.: Suba)
Moj prijatelj i ja, sedimo na klupi i gledamo zvezde,
Slušamo vesti, što su upravo stigle
Kažu da imamo, još samo par godina za nas
Imali smo igračke i živeli smo sve
Sve one igre na sreću, one igre za ljude
Što je smislio neko, pre samo par godina za nas
Da li znaš kako želim da te nađem,
da li znam šta trebam da znam
Voli me kako nikad nisi volela
Živimo u pričama, branimo se, hodamo i slavimo
Neke bezvezne stvari, neke bezvezne priče
Što je smislio neko, u samo par godina za nas
Nisu dovoljne reči, samo obične reči
Da me vrate u život, nije dovoljan dodir
Ni da znam da te imam, još samo par godina za nas
Voli me onako kako nikad nisi volela...
Raste kao nada, kao more, kao govor, kao pokret, kao zora
Kao dete, kao krv, kao želja među nama
Raste kao bol i grize sve pred našim očima
Amerika
(tekst: Milan, arr.: EKV)
Ljudi odlaze,
i odlaze i odlaze
Ovde je dosadno,
svi su pobegli na neko zabavnije mesto
daleko je, daleko je, Amerika...
I ako sam negde stigao, bilo je iznutra
U sebe, u sebe, u sebe i nikako spolja
I gore i dole i levo i desno u meni
U sebe, u sebe, u sebe i nikako spolja
Tamo je put, tamo je cilj,
tamo je znak
Tamo je cilj, tamo je put,
tamo je znak,
tamo je ...
tamo je ...
Amerika
Vrlo sam umoran,
a ne znam kako, zašto, od čega
Ovde je dosadno,
svi su pobegli na neko zabavnije mesto
Ona i on i on i ja
(tekst: Milan, arr.: EKV)
Rasli smo na ničijoj zemlji,
surovo sunce iznad nas
Živimo u tuđoj kući,
ona i on i on i ja
Budim se u zoru,
tu je početak, tu je i kraj
Mi smo na granici,
i nema povratka
Mi smo na granici,
i snaga otiče
Ljudi me vole kada ih sanjam
Ljudi se smeju, običan dan
Hodamo po toploj zemlji
ona i on i on i ja
Budim se i ne znam,
gde je početak, gde je kraj
Mi smo na granici
i nema povratka
Mi smo na granici
i snaga otiče...
Kap po kap... (u nepovrat)
Ona mi je rekla
(tekst: Milan, arr.: EKV)
Ona mi je rekla: Gde se skrivaš?
Želela bi da me opet vidi
Ona mi je rekla: Ja te vidim,
ali za nju više ne postojim
Ona mi je rekla: Zašto ćutiš?
Želela bi nešto da joj kažem
Ona mi je rekla: Mičeš usne,
ali ipak ne čujem ni glasa
Ona mi je rekla: Tebe nema
nikad nisi bio... nisi bio stvaran
Ona mi je rekla: Vrlo čudno,
u tom pesku ja ne ostavljam traga
Ona mi je rekla: Da li sanjam?
Njene ruke prolaze kroz mene
Svetilište
(tekst: Rosa, arr.: EKV)
Boja njihove odeće je bledela
od crne ka beloj
To je mesto postalo svetilište
Dok su prvih godina porodice dolazile u crnini,
kasnije je boja njihove odeće osvetljavala, oživljavala
Prvi nagoveštaji tople crvene i žute,
kao hodoćašće
Sa generacijama koje dolaze
Igranje po travi u proleće sa loptama,
magično privučeni baš tim neuglednim delom ceste,
posle podneva ozenelenih lipa i miris tišine
Tiho, tiho
uz ciku dece i šetnju roditelja
Pravi razlog postade nevažan,
Uspomena se pretvarala,
u nesvesno privlačenje tom kraju
Нема коментара:
Постави коментар