2000
1. Devedesete (5:50)
2. Živeti slobodno... (5:20)
3. Balkanski tango (6:25)
4. Plava balada (5:35)
5. Stih na asfaltu (4:09)
6. Leged'a o Gedi Gluperdi (6:54)
7. Sevdalinka (5:56)
8. Kao talas... (4:45)
9. Nedostaje mi naša ljubav... (3:45)
10. Naopaka bajka (7:00)
11. Dok gori nebo nad Novim Sadom (6:05)
12. Mrtvi... (5:02)
Autor pesama: Đorđe Balašević
Producent: Đorđe Balašević
Ton majstor: Aleksandra Stojanović
Snimano u studiju MUSIC FACTORY u Košutnjaku, Beograd, oktobar 1998 - april 2000
Matrica za "Dok nebo gori nad Novim Sadom" snimljena juna 1999 u Mariboru, studio MEGAMIX
Aleksandar Dujin - klavir
Dušan Bezuha - gitara
Aleksandar Kravić - bas
Petar Radmilović - bubnjevi
Đorđe Petrović - sintisajzeri
Gabor Bumford - sax
Josip Kovač - sax "Kao talas" i violina "Sevdalinka"
Hor za Gedu pevali Aleksa, Lola, Beba, Olivera, Beba-Cakijeva i Jery & The Unfuckables
Izvršni producenti: Dušan Kurtevski i Budomir Gođevac
Photo Design: Dragurin Savić
DEVEDESETE
Mi smo bar imali stare gitare
poneki bedž na reverima
Glupo bi zvučalo "Je-Je!"
Uz sve ove dileje s' revolverima
Al' zastavu šezdesetih
vezle su gramofonske igle
I put od žute cigle
prostro se pred nas
Mi smo bar imali razne Če Gevare
o-o, i veće prevare
To mladost spiri u dahu
kao šećer u prahu sa bundevare
Protesti sedamdesetih
više su bili odraz mode
jer bokal pun slobode
točen je za nas
Mi smo bar imali putovanja
perone, suze, cmakanja
Crveni pasoš bez mane što prolazi grane
bez puno njakanja
Dnevnici osamdesetih
švrljani su na jarke razglednice
Svet je lice šminkao zbog nas
Mi smo bar imali one snove
koji se teško ostvare
a snovi najčešće vrede, tek kad s' tobom osede
kad s' tobom ostare
Nije baš sve na kantaru
čitavo čudo kupi lova
ali snova nema piratiranih
Onda su došle devedesete
tužne i nesretne... Opake
Gospod je barut primirisao
pa ladno zbrisao za oblake
E, kad već puknu ustave
nema nam spasa dok se reke ne zaustave
No, i taj dan će svanuti
Onda su došle devedesete
tužne i nesretne... Fobične
U udžbenike i u čitanke
ušle su bitange... Obične
Kasno je da se paniči
dali smo šansu da se ludilo ozvaniči
a sad smo prosto zgranuti?
Mi smo bar imali neke veze
s' planetom i sa ljudima
Znalo se ko togu nosi a ko cvetić u kosi
o, blago ludima
Danas se laž odvažila
a zadnja bagra kroji moral
pa je OK koral dignut oko nas
Ma, jebite se, Devedesete
vas mogu jedino, psovati
Za vama niko neće žaliti
niti vam stihove, kovati
Jednu ste mladost sludele
budite sretne ako vam i strofu udele
pred crkvom pravih vrednosti
Ma, jebite se, Devedesete
i vaša priča je, gotova
i dabogda se nikad ne sete
svih ovih protuva i skotova
Kad zakon metlom zamane
ili ih pusti da se međusobno tamane
što ima svojih prednosti...
ŽIVETI SLOBODNO...
Davno ti je vrag
zaseo na prag, zemljo Srbijo
Niko živ se ne seća tolikih nesreća
za jednog vezira
Oko tebe komšije
podižu bedeme jeda i prezira
E, tog još nije bilo
ludama je milo, a ostale je stid
Crne hronike i harmonike
sitan rock & roll
Bajke da na kraju ponajbolji ostaju
više ne prolaze
S' tamne strane globusa
bolje se vidi, da Najbolji odlaze
Pločnici Toronta, oči boje fronta
lozinka svih nas
Na šta se priča svodi? Parole o slobodi
Šetači-preletaèi? Slaba potpora
Nije to glava-pismo, ili jesmo ili nismo?
Ovo srce bubnja večni tam-tam otpora:
Živeti slobodno
svetom se oriti
Okićen perom sokola
za urok protiv okova
Živeti slobodno
pesmom pokoriti
Tvoj steg na svakom gradu je
gde ti se neko raduje
Probati jug ko zrno grožđa
sa dlana bogorodice
Liznuti so sa onog gvožđa
za koje vezu brodice
Slušati vetre kako gude
u bele stepske jasene
Zajtiti vode koje bude
gene u tebi spasene
Al' čim se pomene
fantom promene, sevnu šlemovi
Žali bože matore, oni se zatvore
čim gazde podviknu
Upiru se deca
da rođene očeve od laži odviknu
Šta na kraju bidne?
Putnici za Sidnej, 'ajmo, izlaz taj i taj...
Dokle, bre, da nas voza
zli čarobnjak iz Oza?
Dokle taj glupi džoker
"Ćuti, dobro je"! 'Ma nije!'
I čitav plen da skupe
pa ne mogu da vas kupe
Da vam mladost kao sitan kusur odbroje
Svako je jutro novo ušće
poteci kao rečica
Neka se trnje plete gušće
nebo je tvoja prečica
I zdrobi lažne dijamante
ko ljusku šupljeg orha
Nek bulevari sveta pamte
muziku tvojih koraka
BALKANSKI TANGO
Ovaj život je san
mala kuća kraj rampe, snop žućkaste lampe i zalihe tug
Nažalost, ružan san
Ćale, notorni smuk, keva s' daskom za luk, manekeni za jad
Sve je morao sam
Prst na orozu lagan, u srcu uragan i skok preko duge
Brum šlepera
i sa dvadeset dve, već je imao sve, nju je video tad:
'Lud sam za tobom, pače, ali lud sam ionako
tražim te otkako za sebe znam
Budi moj ortak, mače, nije mi lako
da svu tu silnu lovu razbucam sam
Nešto sam načuo da sutra možda ne postoji?
Pa bolje da odmah probamo sve
Za sitan groš kupi me, razmaži te divlje kupine
Lud sam za tobom, ali ovo jeste vreme ludih
i ja ću za nas osedlati strah
A ti me ljubi do zla, dok ne izgubim dah
Ona... Seoski krin
noćni bus iz provanse, "Miss Nikakve Šanse"
tek statista sreće, presečen film
Ćale, prosvetni miš, keva, izlizan pliš, sestra, ružna ko vrag
On je bio njen tip
Prve noći u dvosed, pa druge na trosed, a treće, ih, treće
nek puknu svi
kad je njen mladi Don spusti pravo na tron
kao višnju na šlag
Opet loš deja vu
Jutro mokro ko ribar i profi kalibar
počinilac neznan u čitulji
Pune stranice dve, mafija i DB
složno žale za njim
Balkanski Tango uvek završi na trotoaru
Ðavo je kredom upisao bod, a ona lagano niz ulicu staru
tražeći sponzora punog ko brod
Dok klatno tašnice u ritmu hoda broji vreme
i dok je merkaju ko sveži but
u beli prah smrvi dan i mrmlja refren odnekud znan:
PLAVA BALADA
E, moj Plavi
bio si malo sirov al' ipak pravi
Nikad u dilu s' bagrom, nikom u stranu, nikome dužan
bio si, sve u svemu, dobrom čukom naoružan
Šta da pričam, ja danas ne znam nikog ko ti je sličan
spremnog da, bez računa, tačno u podne razgrne slabe
i kao Geri Kuper sam izađe pred barabe
Da, tu i tamo setim se devojke po kojoj se znamo
ćudljivo kišno leto, sedamdest' koja, godina raka
Kad me je školska ljubav ostavila zbog Murjaka?
Ajd, davno bilo, otad se sedam mora Dunavom slilo
dok jedro mog kaputa burnim su morem terali vetri
na tvoje epolete, sletele su zvezde dve-tri
I tad su došli popovi, pa topovi, pa lopovi
i čitav svet se izobličio
Ispuzali su grabljivci, pa lažljivci, snalažljivci
al' ko je smeo da te podseća šta si
dobro se pamti samo prvi u klasi
Ne znam, Plavi, meni se činilo da Beograd slavi
Veliki uskrs duha, svi ti grafiti, a onda Kordon
pred onom decom ko pred tobož nekom hordom
Žnas šta sledi, ipak je Ona bila nešto što vredi
pa kad se onog juna nismo potukli zbog njene časti
zar ćemo sad, zbog ovih očajnika željnih vlasti?
Dogod je ovih frikova, sa punom vrećom trikova
ništa što vredi, neće vredeti
Zar stvarno nema načina
pred najezdom prostačina
Pa ti si školovan da hapsiš taj Talog
a ne da puštaš da ti izdaju nalog
Sorry, Plavi, pošaljem katkad srce na raport glavi
Od starog društva, ništa, neko je puko, neko je svirno
Ma. ti si super, brate, ako stvarno spavaš mirno
STIH NA ASFALTU
Da mi je još jedared proći Ilicom
pa da bećarac našvrljam ćirilicom
Teško da bi drugi mogli rešiti taj hijeroglif
al' bi neko znao da sam tu
Cipelice jedne bele, zastale bi i prevele
stih, na asfaltu
Jednom ću u baladu da se prerušim
u refren što se tamo još zapevuši
pa da minem Starom Vlaškom
da joj kosu sklonim daškom
i za uglom hitro zamaknem
Da pred nosom strašnog Bana
kao senka Petra Pana
kapu namaknem
Preko krova i mansarde
ošamućen daljinama
Da ostavim struk lavande
među njenim haljinama
Lagano se, bore nanose
malo šta je još po starom
Al' okice, moje šokice
mađijaju istim žarom
Ladica đinđuva po nebu prosuta
u jesen vetar primi miris Bosuta
Isprva mi nije ništa, al' već posle par gemišta
dopre izdaleka lagan prim
Praćen tercom suvog lišća
s' jednog hrasta kraj Belišća
stidljivo, sasvim
Što sam joj kog vraga
dao belu ružu samoniklu
Što li sam je povezao
onaj krug na mom biciklu
LEGENDA O GEDI GLUPERDI
Ovo je priča koju vrlo nerado pričam
to je priča o antihristu jednom i raspikući
Gedi, takozvanom
što je silnu zemlju nasledio od pokojnog teče, i sve spisk'o
Bilo je tih slučajova već i ranije
da je neko zemlju potrošio i razbuco
Al' da je neko našu zemlju razbuco
to još nismo doživljavali
E, tu smo se mi iz familije malko zamislili
i metili prst na čelo
Mada je bilo i predloga
da i Gedi prislonimo štagod na čelo, al' to nije prošlo
Mislim, još me nije prošlo
Gedo, gluperdo
svu si zemlju proćerdo
Sve si spisko, sram te bio
Gedo, bekrijo
Jednom tako Geda išo na vašar
za opkladu jaho junca
Otkad je s' tog junca tresno, malko usta krivi desno
Breca se i bunca
A jednom, opet, Geda išo u teatar
i gledo komad s' onim vitezom i zmajom
Još mu tad na pamet palo
da se čim odraste malo, oženi aždajom
i svi mu kazli, ej:
Jednom Geda, onda, išo na igranku
al' ga bubnjar merko mrsko i drsko
"Šta me g'edaš, ti sa kosom?"
E, oma mu je Geda nosom
svu onu pesnicu razmsko
U paramparčad...
Jednom Geda jedva išo u crkvu
al' i tu se bruko grdno
Jo, sramote i belaja, istero ga otac-Paja
jer je naglas podrigivo
Ovo je druga glava o Gedi pripovedanja
Geda je... Kako bih ga fizički opiso, jako ima oštar pogled
mož' seći lubenice njim
al' drugo mu tupo, svu je zemlju slupo
Jednom zgodom Geda išo da pravi mostić
pa pričkino palac daskom
Siso ga, da smanji otok
i smišljo da bolje potok zatrpamo časkom
Jednom tako Geda nije nigdi išo, za promenu
što je nažalost značilo da smišlja neku još goru bedu
Uvali se na otoman, reklo bi se: Al' je skroman?
Al' mi znamo Gedu i svi mu kažu:
Jednom davno Geda išo u bijoskop
tužni ruski ratni film ga dirno, svojski
Sav uplakan reče ženi:
'E, to vidiš, da je meni ratova i vojski!'
A jednom tako Geda nijednom nije otišo na sud
a minuse mu pišu kredom
Jao, kad se zaparniči, tu sve ima da varniči
teško nama s' Gedom
i svi će mu reći u glas:
Ovo je treća glava o Gedi, bilo bi još glava
Geda je ko meksikanska serija sa hepiendom
jer, kako god se završi biće hepiend
za nas il' za Gedu
Jednom tako Geda išo na živce
jedio komšiluk redom
I sad, ko je lud najposle?
Dali Geda il' mi što se natežemo s' Gedom?
Stalno, braćo, Geda išo u krajnost
osta zemlje tol'ko samo
Da mi lepo našeg Gedu, kada pođe sve po redu
sretno zakopamo
Na šta će popa kasti:
SEVDALINKA
Štagod noćas da zapevam
vući će na sevdalinku
Usnuo sam čobanicu
uplakanu u šljiviku
Grom udari, planu seno
rasturi se stado njeno
Zaplete se dim na uvojku
Reče da se zove Bosna
Čudno ime za devojku?
Nekom Drina teče desno
nekom Drina lijevo teče
Sve da teče u dubinu
na dve pole svet da seče
Znam tajni gaz, moje lane
most se pruži gde ja stanem
Sve da vuku me konji vrani
nema meni jedne strane, dok si ti na drugoj strani
Osta ovaj stari kompas u grudima
a po polju nikli zabrani
Crne senke što se gnezde
u ljudima nadleću me kao gavrani
Nekada sam putovao po mjesecu
kroz vilajet pun hajdučije
a sada me oči ljudske
plaše više nego vučije
Stoputa su prijatelji
u molitvi pomenuti
Dal' će mi se radovati?
Ili glavu okrenuti?
Šta slagati? Šta im kasti?
Svet ne možeš pesmom spasti
Njine brige me i noćas brinu
dok se spremam na put kući, u tuđinu...
Svetom smo se rasipali ko đerdani
nosili nas nebom ćilimi
Da li su to stvarno bili bolji dani
ili smo to bolji bili mi?
Nekad smo se bratimili po pogledu
sluteći da isto sanjamo
I Bogu je prosto bilo
krstimo l' se ili klanjamo
KAO TALAS...
Negde se pipnu naši mali svemiri
kada već pomislim da spavaš
Zašumi saten... Tama se uznemiri
i kao talas naiđeš
U školjki tvoga pupka leto zimuje
tu čuvaš mrve sunca za nas
Sa tvojim dodirom se čežnja rimuje
dok kao talas nadireš
I ništa više nije važno
lice sveta zlobno i lažno se raspline za čas
I niko više nije bitan
svi su pesak prezren i sitan, pesak ispod nas
Srebra decembra kuju prsten za tvoj prst
niz tvoje sapi zvezda pala
Zalud te privijam uz sebe, ko uz krst
kao talas izmičeš
Ostavljaš slane kapi bistre
i jato dobrih mirisa Istre po sobi razvijaš
Ostavljaš varljiv zalog pene
u srcu ove napukle stene koju razbijaš...
NEDOSTAJE MI NAŠA LJUBAV...
Na jastuku...
Bdim na ponoćnoj straži kao stari posustali ratnik
Kom svaki put
od riznice neba jedva zapadne mesečev zlatnik
Pod oklopom
drhti košuta plaha, večno gonjena tamnim obrisima straha
koja strepi i od mirnih obronaka sna
Nedostaje mi naša ljubav, mila
bez nje se život kruni uzalud
Nedostaješ mi ti, kakva si bila
nedostajem mi ja... Onako lud
Ja znam da vreme, ne voli heroje
i da je svaki hram ukaljalo
al' meni, eto, ništa sem nas dvoje
nije valjalo
Kad potražim put u središte sebe
staze bivaju tešnje i tešnje
i skrijem se
u zaklon tvog uha, kao minđuša od duple trešnje
Al' uspevam
da još jednom odolim, da prošapućem da te noćas ruski volim
Šta su reči... Kremen što se izliže kad tad
Nedostaje mi naša ljubav, mila
a bez nje ovaj kurjak menja ćud
Nedostaješ mi ti, kakva si bila
nedostajem mi ja... Onako lud
Ja znam da vreme, svemu menja boje
i da je silan sjaj pomračilo
al' meni, eto, ništa sem nas dvoje
nije značilo
Ponekad još
u moj filcani šešir spustiš osmeh ko čarobni cekin
i tad sam svoj
jer ma kako me zvali, ja sam samo tvoj lični Harlekin
Ponekad još
suza razmaže tintun i ko domina padne zid u lavirintu
Tako prosto... Ponekad još stignemo do nas
Nedostaje mi naša ljubav, mila
bez nje uz moje vene puže stud
Nedostaješ mi ti, kakva si bila
nedostajem mi ja... Onako lud
Ja znam da vreme uvek uzme svoje
i ne znam što bi nas poštedelo?
Al' meni, eto, ništa sem nas dvoje
nije vredelo...
NAOPAKA BAJKA
U suterenu tunel ka nebesima
na tankoj gazi, jutro mračan goblen tka
Sumorna lica, nasamo sa gresima
u hodniku bez povratka
U crni grm se moja ptica zaplela
zaneta titrajima zvezde danice
i kasni dah dok hladni čelik skalpela
klizi niz nit brojanice
Postoji plan da je anđeli ukradu
il' bar na čas... Da je vrate među njih
jer nekad Nebo pravi veliku baladu
i traži rimu za glavni stih
Na grad juriša nežna bela legija
januar prostire svoj prefinjeni sag
U tajnom dosluhu smo prvi sneg i ja
da zima pričeka njen trag
Ne vrede priče koje znam
laže za oči pospane
Izmišljam bajku... Čudnu naopaku uspavanku
da od nje budna ostane
Postoji put koji namernike bira
tajnovit drum... Uvek najboljima sklon
jer nekad Nebo samo crne dirke svira
i traži notu za taj ton
Negde sad dečak jedan zbunjeno na mostu stoji
jer tek sluti da postojiš
Negde u tebi čeka okovana neka pesma
koju niko živ još ne zna
U tebi lanac zvecka tajnim alkama
bićeš ti majka majkama
DOK GORI NEBO NAD NOVIM SADOM
Da se ne lažemo, nije to bio neki most
od onih podignutih da bi se u njih gledalo
Ne... Pre je bio od onih podignutih da bi se sa njih gledalo
i pod njima prvi put poljubilo
Ali... Ponekad ga je Ona
prelazila svojim uobraženim kadetskim korakom
a mesečina se kao deverika lovila u mrežu njene kose
po tome ću ga, eto, pamtiti
Rat je kao pijan svat prošao poljem... Šenlučio celu noć
kaleći bes na ranom žitu i tek niklom bostanu
Zašto? Ne pitaj se, jer, tako je bolje i Bog je pristao na to
ratovi prolaze, a ljudi, eto, ipak ostanu
Za zlo sam teški laik, no, to je stara priča
znaš već: Bila jednom dva brata i to
Kad sklopim taj mozaik, ostane mi kamičak
i to smo izgleda mi?
Ma, hitni papuče u vis
žalosna Panonska Vilo
Za tvoje dugme sedefno
ja noćas kraljevstvo dajem
I lupni daire o bok
ramena pospi aprilom
Pa ponizi ovaj mrak
tim svojim lucidnim sjajem
Zaigraj, bosa i prkosna
Dok iznad Novog Sada
đavo pali svoja kandila
Žad na reci tamni
čim se sumrak zgusne
Dunav je pred zoru prek
plaše te aveti što maglom brode teškim skelama?
Ne, strah nije pravi ruž za tvoje usne
reši ga se ga jednom zauvek
i veruj zvezdi koja zraku tvog života prelama
Nije to prva neman što preti dahom vatre... Ne
Ali ljubav je vitez
Arhanđel s' mačem, spreman da i tu alu satre
da... I samo čeka tvoj znak
MRTVI...
Od loših vesti i reklama prognan
utekoh na, treći program
gde je, nekim čudom
tekla poznata burleska
Svi oni gegovi, i lica ista
slikovnica što se lista setno
ko na dnu škrinje nađena sveska
Osmeh se zaledi na čas
gde su sad Laurel i Hardi
i ovaj ljuti zrika i njegov beli psić?
O, svi su mrtvi, odnešeni
bršljan je davno prekrio stih
Od zla i briga, su rešeni
al' divna ludost ko oreol još rominja oko njih
Bila je berba, osta fotka od nje
leto neznano gospodnje
no, uglavnom, ta su burad otkad popijena
Ćale s' kačketom, čuvenim, od tvida
putunju sa leđa skida
Deda pred vranca spušta otkose sena
U smeđoj senci bresaka
samo po bluzi poznam majku
i ko da čujem mobu i kikote niz drum
Al' svi su mrtvi i blaženi
bršljan je davno prekrio stih
Od zlih vremena su spašeni
a trag poštenja i dobrote, ko oreol još rominja oko njih
U godišnjaku škole, važna lica
šmekera i bubalica
ali samo jedan moto: Drži se, Planeto
Sanjari, genijalci, šampioni
žrtvovani ko pioni
Pale su zastave, u četrdes' petoj
Kad god ih sretnem, žale se
šapuću ko zaverenici
al' pijan dah je vetar
što zmaja ne diže
Ma, već su mrtvi, a hodaju
ja nisam rođen da čekam smak... Ne
moj život nije, na prodaju
A kad pleteš, svoj oreol
za to i nema boljeg mesta, nego mrak
hvala tarafleks
Нема коментара:
Постави коментар