1993
1. Ja luzer? (4:25)
2. The last march (4:17)
3. Krivi smo mi (4:41)
4. Posvađana pesma (4:19)
5. Dan posle ponedeljka (4:20)
6. Provincijalka (4:47)
7. Portret mog života (4:17)
8. Stari laloški vals (5:53)
9. Čovek sa mesecom u očima (6:30)
(muzika iz istoimenog romana)
Ploča je snimljena u Studiju "Pink", Zemun, novembra i decembra 1993.
Dušan Duda Bezuha - gitare
Aleksandar 'Prof' Dujin - klavir
Đorđe Petrović - klavijature
Aleksandar 'Ac' Kravić - bass
Dragoljub Đuričić - bubnjevi
Autor svih pesama: Đ. Balašević
Muzički producent: Đ. Petrović
Izvršni producent: Zoran Gligorović
Design: Slavimir Stojanović
Priprema: Application, D.A.
Štampa: Tipografie
JA LUZER?
Rođen pod sretnom zvezdom magičnom
ali nad ovom zemljom generalno tragičnom
čemu sam bliži - triput pogađaj
Neko nad nama vrši oglede
Hajde, usudi se i pogledaj u poglede
ovde je osmeh - događaj
U šupak kosmosa smo upali
Mnogi su domobranci zauvek prolupali
Caruje virus apatije
Al' ti na mene stavi upitnik
pa rekni: dal' ti bata deluje k'o gubitnik?
Ma nema šanse, šta ti je?
Ja nisam luzer, o naprotiv
meni je osmeh lajt-motiv
Ja nisam luzer, ja imam nas
a za svet - ko te pita?
Ja nisam čedo proseka
mene ne vuče oseka
S' tobom je tretman poseban
svaki je dan dolče vita
i svud je Hollywood
Namlatim mesečno šest maraka
bude za cipovku i frtalj kile čvaraka
Ološ mi veze ometa
Ali kad dođem kući, tu si ti
e, tu će tvrđavicu malo teže srušiti
to im je izvan dometa
THE LAST MARCH
Postoji jedno stručno mišljenje
po kom sam uvek dosadan i isti
pa sam probao već svašta:
bluz i tango, rege, kantri, rok i diksi
U traganju za novim šlagerom
sad kopam prstima po tamburi k'o bagerom
Ali panika, brate, tonem poput Titanika
Jer ostade mi marš, jedino još marš
Za ovo ovde, za happy raju
što slavi bedu u punom sjaju
Ostade mi marš, ništa osim marš
Pesmica jes' malo čudna
al' vremena oskudna - daj šta daš
Javlja se određeni utisak
da imam neke momente u stihu
ali da moje žalostivne rime
negativno utiču na psihu
Dobar sam, kažu, u baladama
njima bih dirnuo i onog pravog Sadama
Ali u ritmu sam, hm, još nedovoljno iskusan. Jel'?!
Pa da probam marš? Jednostavno marš
Za ovo ovde, za sretno stado
koje u mraku mekeće rado
Ostade mi marš, jedino još marš
Pesmica jes' malo jadna
al' vremena prikladna - daj šta daš
Kažu da pesma nas je održala
i ja lično zastupam tu tezu
Al' sad na primer imam tremu
imam jezu kao slepac na trapezu
Ovo je rasklimana država
to više bre ni Pavaroti ne održava
a kamoli jadan ja
Idi, to su naivna nadanja
Al' možda legne marš, možda treba marš
Za ovo ovde veselo krdo
što je na svome tek kad mu je tvrdo
Ostade mi marš, jedino jos marš
Jes' da je pesmica bedna
al' vremena vanredna - daj sta daš
Pa da probam još marš, kratko - jasno marš
Za ovo ovde, lenjo do srži
čiji je moto "trpi i rži"
Ostade mi marš, ništa, samo marš
Uglavnom, što bi se reklo
al' vreme je isteklo - daj šta daš
Marš ti, oca ti jebem bezobraznog
KRIVI SMO MI
O, nisu krivci primitivci što su pokupili mast
korov nikne gdi god stigne
Ma, svaka njima čast
Krivi smo mi!
Otkud svi ti paraziti što su nam zagustili?
Nemoj stari moj
krivi smo mi što smo ih pustili
Ma, šta su znali đenerali i brkati majori?
Jedino da viču: "Pali!"
ali - nisu najgori
Krivi smo mi!
Ni svi ti silni infantilni što su puške sanjali
Ne, ne derane
krivi smo mi što smo se sklanjali
Putuj Evropo, nemoj više čekati na nas
ne pitaj mnogo, dospećeš i ti na rđav glas
Putuj planeto, super smo se družili
nama je lepo, taman kako smo zaslužili
Nisu krivci depresivci, lude i psihopate
što su rušili
pa sada nama nude lopate
Krivi smo mi!
Nisu krivi sedativi što ih nisu sputali
Sorry matori
krivi smo mi koji smo ćutali
Putuj Evropo i poš'lji nam malo peciva
nama je dobro - sreća jedna neizreciva
Putuj planeto, ovde se vrag priziva
nama je lepo, slika jedna neopisiva
POSVAĐANA PESMA
Sa katedrale tri puta lupilo
dosta se zvezdica na misu skupilo
Pločnik - k'o potočić, posrebren, krivudav
Zar su se ulice ponovo smanjile
a senke brestova utanjile
il' ja to nisam predugo prošao tuda?
Rasipam korake, k'o pijan dinare
od Mićurinove do detelinare
nemir me vuče njoj svojim tankim vlaknom
Možda se upravo malo odljutila
možda je nekako naslutila
kakva se drama odvija pod mojom jaknom
A mesec pojma nema, matora lola drema
(jutros je lumpov'o po Kini)
dok se sa sobom borim da tačno izgovorim
tu tešku, stranu reč "izvini"
Ona me voli, znam. OK, ne suviše
al' sasvim dovoljno da krišom uzdiše
kada me tračeri ubace u šemu
Škripuću oblaci pod njenim nogama
neda se ludica tvrdoglava
šta više, piše udžbenik na istu temu
Samo je vetar sretan (vrti se ko baletan
u svojoj sivoj pelerini)
dok moje misli traže: kako se ono, po naški, kaže
ta teška, strana reč "izvini"
Izvini. Izvini! Izvini. Izvini. Izvini...
DAN POSLE PONEDELJKA
Pogledom je dala punomoć
da joj utučem dosadu
Bio sam negde vizavi planete
sam u dubokom ofsajdu
O slatkom vinu mladosti
začas smo priču sklopili
ispade da smo prosuli
daleko više neg' što smo popili
Vrtela je isti stari film
samo u svojoj režiji
Eh, gde si bila prethodnih aprila
dok sam još bio svežiji?
Udavila me Indijom
klepetala k'o nanula
Ma, sve je bilo legalno
dok nije zora kroz prozor banula
Još jedan utorak, ne
to ne mogu da podnesem
Taj dan je baksuzan,
zar nije dosta što je jesen?
Utorke mrzim - i tačka
Još jedan utorak
koji se ljulja kao ljiljan
Rekla je, formalno: "Kako ću s' tobom kad si pijan
i ne baš sveže obrijan?"
Birala je tanku haljinu
kakve se nose nedeljom
Špricnula trezor na svoj kombinezon
al' nije puno vredelo
Kiša je rondala svu noć
i dođe konac laganju
i nigde šeik ni playboy
nikog sem mene na raspolaganju
Još jedan utorak koji me zatiče na delu
barut na jastuku i otisci na stranom telu
Gorki su utorki, al' uvek:
Još jedan utorak
što ja ne bežim, zar sam vezan?
Rekoh joj: "Normalno, kako bih s' tobom da sam trezan?
Trezan sam tako bezvezan!"
La, la, la...
PROVINCIJALKA
Rekli su mi, da je došla iz provincije
strpavši u kofer snove i ambicije
Drug je studirao sa njom
pa smo se najzad sreli ona i ja
Shvatih, Bože
ovo je sazvežđe za nju, provincija
Srce stade kao dete, da se otima
tražili smo se po prethodnim životima
Ostavih iza sebe sve
zablude, promašaje koji tište
Prosto, lako
k'o neko beznačajno pristanište
O, da mi je da se još jednom zaljubim
opet bih uzeo kostim, večnog dečaka
i opet bih, smislio kako da prodangubim
dok ona ne sleti niz hodnik, studenjaka
Gorda naspram podsmeha i spletki poslednjih
usamljeni galeb iznad mora osrednjih
Reči bi sve pokvarile
samo se ćutke pokraj mene stisla
Sami, svoji
izbeglice iz besmisla
O, da mi je, da se još jednom zaljubim
opet bih gledao niz kej, kao niz prugu
i opet bih, znao da se u oblak zadubim
i čekao bih samo nju, nijednu drugu
Napiši mi pesmu, mazila se. Nisam znao da li ću umeti
Reči jesu moje igračke, cakle mi se u glavi kao oni šareni staklići kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u očima kad zažmurim
Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine, postoje u nama neke stvari neprevodive u reči, ne znam...
'Napiši mi pesmu', molila je, i nisam znao da li ću umeti
Voleo sam je tako lako, i tako sam teško to znao da pokažem
I onda, odjednom, na rasporedu mladeža na njenim leđima
kao tajnu mapu, pokazala mi je
u koje zvezde treba da se zagledam...
I tako, eto ti pesma, ludo jedna...
PORTRET MOG ŽIVOTA
Mesec prosipa bokal fosfora
vitraž mraza na oknu prozora
Jedne noći k'o ova, znaće Bog
doslikaću portret života svog
Silueta se davno nazire
neko uzdahne, neko zazire
Isto vide a razno tumače
đavo prste u farbu umače
Prave si boje dodala na taj portret života mog:
talase plave, nijansu lave, vrtloge zelenog
i lila, tamnu, čežnjivu
i boju breskve, nežnu i sramežljivu
setno sivu, nepogrešivu
Roze nađoh međ' starim pismima
modru vrpcu nad teškim mislima
Ukrah riđu iz pera drozdova
laki purpur iz prvih grozdova
Uzeh oker sa sveće svečarske
drap sa svilene mašne bećarske
mrku s' tambure tužnih tonova
a cinober sa nosa klovnova
Prave si boje dodala na taj portret života mog:
talase plave, nijansu lave, vrtloge zelenog
a crnu nisi štedela
ali bez nje bi bela još izbledela
bez crne bela ne bi vredela
Srce je moje napuklo
k'o kora starog bagrema
al' u tvom oku kao lane zadrema
I, jedva, kao šapati
niču u uglovima zlatne paprati
Pramen sna u sliku navrati
Vetar dokono senke spopada
huk u ambis tišine propada
Jedne noći, k'o ova, znaće Bog
doslikaću portret života svog
STARI LALOŠKI VALS
Uz blagoslov magle i nebeske pravde
vreme je, vele, da idem odavde
E, ne volem s' takvima ni da se svađam
al' nisam ja došao, gdi da se vraćam?
Tu je sjahao moj askurđel!
To je naša ledina, naša Vojvodina
jedna i jedina
Nebo i zemlja su spojeni šavom
i jedini kamen je onaj nad glavom
Tu mi je čardak odliven u zlatu
i komotno vreme na crkvenom satu
I tu je moja dragana
baš za božić neguje klas
A usput, k'o da tancuje
stari laloški vals
Rasti pšenice, nek nam je roda
opleti brazdama
Nisam ja bitanga pa da te prodam
ovakvim gazdama
Možda odem jedared, kad naiđe red
al' idem zadnji od nas
dok na miru odslušam
stari laloški vals
Nalož'te vragovi furune pakla
ma, nek se zažari
Al' moja se zvezda još nije ni makla
Bog nad njom stražari
Ja vam sledim jedared, kad naiđe red
Al' i tad mi ostav'te čas
da sa njome odigram
stari laloški vals
ČOVEK SA MESECOM U OČIMA
Sumoran i nem, jablan gromom razvaljen
zagledan u čašu preduboku
Bio mi je stran i na izgled normalan
al' tad mu spazih, odraz meseca u oku
On me oslovi: "Pa, kako idu poslovi?"
"Ma, idu", progunđah, "u vražjeg vraga!"
Na to on planu naprasno, odmeri me sablasno
"Nemate vi pojma, braćo draga..."
Ne znaš ti šta znači ubiti grad
ne znaš ti bauke kaljavih rovova
Ne znaš ti šta znači spavati sad
čim sklopim oči, ništa osim tih krovova!
Kada sklopim oči, nebom naiđu mobe
zamirišu gostinske sobe, nebom svadba odzvanja
Kada sklopim oči, nebom promiču lica
zatreperi roj tamburica, Dunav sedef odranja...
Zverko ludila, što si se probudila?
Crni ti je princ poljubac dao
Al' neću se stideti, što Boga neću videti
jer to i nije Bog, kojeg sam znao
Ne znaš ti, nema oslobođenih
svaku tišinu mi granata prošara
Spasen je taj prvi pogođeni
a svi su drugi večni, taoci košmara
Kada sklopim oči, nebom naiđu lađe
zvona, lavež, komšijske svađe, miris svežeg oranja
Ali kada svane, vetri s' reke zacvile
znam, to tuže vodene vile, Dunav tamjan odranja
hvala tarafleks
Нема коментара:
Постави коментар