1994
1. Ja hoću da te volim (kako)
(Z. Kostić - N. Antonijević)
2. Hoću da znam
(Z. Kostić - N. Antonijević)
3. Ljudi nisu isti
(Z. Kostić - N. Antonijević)
4. Javi se
(Z. Kostić - N. Antonijević)
5. Molitva
(N. Antonijević)
6. Daleko od očiju
(N. Antonijević - M. Mladenović - Z. Kostić)
7. Ja sam doktor
(Z. Kostić - D. Todorov - N. Antonijević)
8. Težak zaborav
(Z. Kostić - N. Antonijević)
9. Ona je prokleta
(Z. Kostić - N. Antonijević)
10. Ti si moja sreća
(Z. Kostić - N. Antonijević)
Učestvovali na ploči:
Zoran Kostić - vokal i lirika
Nebojša Antonijević - gitare
Srđan Todorović - bubanj
Saša Vlajsović - bas
Zoran Radomirović Švaba - bas
Milan Mladenović - glas, gitara, usna harmonika i lirika
Vlada Negovanović - akustična gitara
Saša Lokner - klavijature
Nenad Petrović - saksofon
Pera Joe - usna harmonika
Čavke, Puroni, Borko - udaraljke i prateći vokali
Branka K., Gile - prateći vokali
producent - Vlada Negovanović
ton majstor - Zoran Marić
muzička produkcija - V. Negovanović - Partibrejkers
Igor Borojević - bubanj i demo snimak 1992. studio "O"
snimano maj, jun - decembar 1993. u studiju 5 i 6 RTS
izvršni producent - Dušan Ercegovac DE Production
Art Direction & Design: Slavimir Stojanović
SMS BSB Saatchi&Saatchi Advertising Balkans
Fotografije: Aleksandar Kujučev
Produkcija: DE Production
Radio B92
Prepress: Darko Antić, AppliCation
Ja hoću da te volim (kako)
Ljuta si kada nije sve po tvom
misliš da je neka druga sad u srcu mom
ti se varaš, ti se varaš
Ti znaš da dečko ne ide bez dame
ti znaš da imam lek za tvoje ružne dane
ti se varaš, ti se varaš
Ja hoću
hoću da te volim...
Ti mnogo pričaš a ja sam sve dalje
ne postoji ljubav ni za koje pare
ti se varaš, ti se varaš
Nikad nisi mogla da vidiš ko sam ja
sada sama igraš i ne znaš gde sam sad
mogao sam da te volim, da ti dam sve
nema više bejbe, nestalo je
Kasno
kasno da te volim...
Hoću da znam
Hoću da znam kuda vodi ovaj put
mene i život moj
Čiji je početak, čiji je kraj
koji to čovek večnu tajnu zna
Tamo gde je srce, tamo sija sunce
tamo gde je strah, tamo živi mrak
Biti isti
biti poseban
biti slobodan
biti samo svoj
Isti, poseban, slobodan
biti samo svoj
Marijo, Majko Božija
da li vidiš šta rade sa tvojom decom...
Ljudi nisu isti
Svaki klinac ima svoju priču
svaka keva ima svoga čiču
okreni se, saznaćeš
kad umreš živećeš
Ljudi nisu isti...
svi ljudi...
On je živ, muči se
on je mrtav, kurči se
prolaze dani, prolaze noći
odluči se, kada ćeš moći
Hej mala, svi ljudi nisu isti
Propast!
Javi se
Bolestan sam
bole me noge od piva
nestajem u noći
razbijen na hiljade života
Čekam zoru
dolazi sa suncem...
Bleda lica
lica bez priča
otvaraju usta
reči ne izlaze
Javi se
skini me sa vešala
javi se
upali svetla u ovome mraku...
Koga da nađem
koga da se setim
gde su moji ljudi
gde je moj ceo svet
Molitva
Ti možeš da spavaš
ceo dan i noć
ti možeš da sanjaš
da ćeš obojiti noć
Sunce plovi po nebu
dok crta svoj krug
ljudi žive pod zemljom
vlada očaj i muk
Bože, oprosti nam
pruži ruku i pomiluj nas
ovo je moja molitva
ne zaboravi nas...
Tu je bio grad
sad je pustinja
tu su živeli ljudi
bezbroj sudbina
Daleko od očiju
Nikad nisam mislio da prolazi tako lako
nikad nisam mislio da ostaje u mozgu tako
srce koje stalno udara zbog nje
srce koje stalno udara za nju
Koga sada drži za ruku
kome sada prodaje dušu
kome sada može da kaže
kome može da kaže
Ti nisi navika koja nestaje
kad nismo zajedno
Daleko od očiju
daleko od srca...
Srce koje stalno udara zbog nje...
...srce koje stalno udara za nju
Ja sam doktor
Ja sam doktor, ja bolesne lečim
ja sam doktor, ja bolesne lečim
šta ti treba to ćeš i dobiti
jedna zlatna reč i biće ti bolje
Jer danas je dan proslave
danas su pozvani svi
otac, sin i nezvani gost
hej, dođi nam i ti
To što vidiš, to je kuća ljubavi
u njoj momci do kasno u noć
pevaju pesme ženama o ljubavi
Ja sam doktor...
Težak zaborav
Vidim je kako promiče gradom
stotinu slonova vuče za sobom
nikad nemoj ništa da je pitaš
prošle ljubavi idu za njom...
Pitam je da li me voli još
kaže da je bilo davno
nešto me podseti, kao da joj dugujem
nešto me podseti da joj dugujem...
Težak zaborav za srećan put...
za srećan put...
Sada sama pamti bolje dane
želi da je niko ne vidi
jedino što dobija to su sećanja...
Gde si sad...
Gde si otišla...
gde si nestala...
srećan put...
Ona je prokleta
Zadnje svetlo uvek gori kod nje
ona čeka svoje lice iz sna
nada koja nikada ne prolazi
ona se svim srcem uvek da
Umire kada hoda
boginja posrnule glave
kada prolazi spustim glavu da me ne vidi
to su senke prošlosti
Ona je prokleta
prokleta je zauvek...
Od podneva pije i puši
sa životom ona se bori
samoća koja vrišti
ona je matora, nju više niko ne voli
Ti si moja sreća
Ja imam svoju ženu
moja žena si ti
ja imam svoju sreću
moja sreća si ti
Moja želja je jaka
moja želja si ti
ti nosiš moj znak
u njemu si ti
Neko može ceo dan
neko može dan i noć
ja mogu ceo život
da mislim na nju...
Ti si moja sreća
ti si moja sreća...
...da pevam o njoj!
partibrejkers.rs
Нема коментара:
Постави коментар