Longplay CD 015
6.06.2012
1. Daljina dim i prašina (3:32)
2. Suza (3:38)
3. Mala uska haljina (3:43)
4. Vreme (4:19)
5. Ako treba da je kraj (5:40)
6. Stari put za Novi Sad (4:08)
7. Od sumraka do svitanja (3:54)
8. Još jednom (8:22)
bonus pesme:
9. Bežiš od mene ljubavi (3:26)
10. Još jednom (radio edit) (5:45)
Muzika i tekst: Momčilo Bajagić Bajaga
Aranžmani i muzička produkcija: Vojislav Aralica
Momčilo Bajagić Bajaga: vokali, električne i akustične gitare, đuriko, usna harmonika
Miroslav Cvetković: bas gitara, prateći vokali
Aleksandar Lokner: klavijatura, hammond organ
Žika Milenković: prateći vokali, akustične gitare
Čeda Macura: bubnjevi, prateći vokali
Marko Nježić: električna gitara, prateći vokali
Takođe svirali:
Voja Aralica: električne i akustične gitare, bas, klavijature, programiranje
Miloš Nikolić: truba, trombon, fligel horna (2,8)
Dejan Momčilović: bubnjevi (4,5)
Marko Kuzmanović: bubnjevi (2)
Igor Malešević: bubnjevi (7)
Ivan Aleksijević: piano, hammond organ (2)
Aleksandar Radojčić Šojka: udaraljke (8)
Demonja Nikola: tenor saksofon (2)
Nikola Vranjković: solo gitara (4)
Davor Rodik: slajd gitara (6)
prateći vokali:
Nevena Filipović (5)
Bojana Račić (5)
Jadranka Kristof (2,9)
Darija Hodnik (2,9)
Ivana Čabraja (2,9)
Dragan Brnaš Fudo (9)
Vladimir Pavelić Bubi (9)
Gudači:
"Strings of Life" kvartet
Hemnalina Mirešković: prva violina
Aleksandra Klenkovski: druga violina
Milica Mihailović: viola
Ana Dulović: violončelo
Aranžmani za gudače: Kornelije Kovač
Fotografija na naslovnoj strani: Žare Batinović, "Urban Jungle Films"
Dizajn: Vuk Popadić
Izvršna produkcija: Zoran Vulović
Buking: vule@longplay.rs
Daljina dim i prašina
Mislio sam idem negde
sada vidim iš'o sam u krug
mislio sam nisam dužan
a sad vidim imam neki dug
Poneo sam gromobrane
ako bude oluja i grad
poneo sam padobrane
ako treba da ublaže pad
Kada kreneš nikad ne znaš
kol'ko traje let
koliko je dana dosta
da upoznaš svet
daljina, dim i prašina
Išao sam drumovima kroz javu i san
sretao sam dobre ljude skoro svaki dan
daljina, dim i prašina
Mislio sam radim nešto
i to bi me umirilo skroz
mislio sam čekam tramvaj
a od nekud stiže brzi voz
Suza
Jedna suza spustila se
niz tvoj obraz sve do vrata
druga suza spustila se
prvoj suzi iz inata
treća suza spustila se
da je niko nebi vid'o
i ne treba
Ne znam da li može
to na ovaj način da se kaže
suze teku onda kada
čovek svoje srce laže
Mogao bih ja o tome
mnogo toga da ti kažem
al' ne treba
Zaboravi sve
bilo bi to najbolje
sve što ne valja
isteraj sad napolje
da ne voliš me
nemoj mi to govoriti
jer ovaj put
vredi se boriti
zbog ljubavi
Sve što kažeš
to se odmah tako desi
a ja volim sve na tebi
baš onakvu kakva jesi
Mala uska haljina
Čini mi se da je bilo proleće
jednog dana, jedne dobre godine
ne sećam se, sreda il' ponedeljak
do tog trena dan je bio naopak
možda neki utorak
Sašila si malu, usku haljinu
sve je odma' slutilo na nevolju
rašila se, nisi je porubila
rašila se, čim si me poljubila
zamalo me ubila
Ništa više ne želim
čim otvorim oči sve odma' se zna
kad si tu ja se selim u oblake bele
daleko od tla
Pukle su mi na gitari žice sve
ostale mi ove čet'ri debele
samo gledaj to me neće sprečiti
imam problem, ti ga možeš lečiti
ovaj problem večiti
Ako pukne i u srcu jedna nit
ne može se nikad više popravit'
samo gledaj to me neće sprečiti
imam problem, ti ga možeš lečiti
onaj problem večiti
Vreme
Svi nosiće kačkete
k'o kad sam bio dete
a kazaljke od sata
ko ptice će da lete
od crno belih slika
napraviće konfete
retuširana lica od prašine i sete
I kažu bice kriza k'o trideset i neke
izgoriće sve šume, presušiće sve reke
al' meni su te godine jo[ dovoljno daleke
da ne vidim od svetla i ne cujemo od jeke
Vreme iza nas
vremene ispred nas
I biće manje para
a biće više smeća
ko gleda u budućnost
a ko se samo seća
i opadaće lišće
k'o strane s' kalendara
i neka lica nova
i neka samo stara
Ako treba da je kraj
Gde su oni dobri anđeli čuvari
što dolaze tiho da poprave stvari
ne vidim u mraku leptire i svice
da ti sklone kosu i osvetle lice
Ne vidm u mraku prst pred nosom
jutro stiže umiveno rosom
ne čuje se čak ni lepet krila
gluvi je sat
Ako treba da je kraj
neka se odmah desi
ako treba da je bol
skupi ga i ponesi
ako treba da je život
samo duboka tuga
ako ovo bude kraj
znaću da nije ljubav
Stari put za Novi Sad
Sa one strane reke
gde vodi stari put za Novi Sad
sa one strane reke
gde vodi stari put za Novi Sad
ja živeo sam nekad
i zato često sanjam Donji grad
Tu preko puta Juge
je bila železnička stanica
a preko puta Juge
je bila Zemunska
železnička stanica
When the train
comes to the station
I got the suitcase
in my hand
Dok Dunav nosi mulj
na svakom prstu po žulj
i štim se kvari na gitari
tu je uvek bilo najbolje za blues
noćas su ovde svi
samo nedostaješ ti
dođi pokreni sve u meni
budi tu pre nego noć se završi
A dole kod fontane
Fender Bronco svirali su braća Joe
i bottleneck i usnjak
i svakog dana vežbali smo to
sa jednim momkom iz Banata
menj'o sam Gibsona za Strata
s koferom
Sa one strane reke
gde vodi stari put za Novi Sad
završava se zemun
i uliva u Novi Beograd
tu živeo sam nekad
i zato često sanjam Donji grad
Od sumraka do svitanja
Noćas nebom lete
zvezde i komete
samo naša ne sija
svaki dan bez tebe
tužan je za sebe
Svaku noć depresija
Evo ima godina
kako malo spavam
ili ništa ne sanjam
ili tebe sanjam
evo ima godina
kako varam sebe
polako svaku noć
umirem bez tebe
Od sumraka do svitanja umirem bez tebe
Jedne noći duge
sanjam imaš druge
sad je stvar još lošija
ruže ovih dana
venu po baštama
kod mene i komšija
Još jednom
Otvoren prozor, čuju se koraci
odlaze tamo gde pogled dobaci
tamo još malo dalje gde si za mene ti
kakav je svet, tako će ostati
Kud god da krenem stignu me talasi
do mesta gde duša se nalazi
tamo još uvek stoji otisak usana
davno si ga draga tu stavila
Još jednom da pomeriš stene
još jednom da budeš kraj mene
još jednom da prevariš vreme
da ne zna se koji je dan
šta pomisliš neka se desi
još jednom mi radost donesi
i stani još malo, još malo
jer vreme je stalo
a ovo je san
Bežiš od mene ljubavi
Svakog dana od mog srca otkine se jedan deo
svake noći imam tuge dovoljno za život ceo
noć postoji samo zato da bi meni bilo teže
i da sanjam tvoje usne
što pred zoru nekud beže
Bežiš od mene ljubavi
bežiš od mene ljubavi
Išao sam putem svile, hodao sam dane, noći
pitao sam dobre vile, na kraj sveta u samoći
da l' postojiš samo zato da bi meni bilo gore
vile kazu to je ljubav, to se tvoje misli bore
Da si otrovna k'o bršljan
koji preko zida puže
trov'o bi se svakog dana, a živeo triput duže
noć postoji samo zato da bi meni bilo teže
i da sanjam tvoje usne što pred zoru nekud beže
Svake noći sve je teže
jer ti nisi tu, ti nisi tu
ljubavi
6.06.2012
1. Daljina dim i prašina (3:32)
2. Suza (3:38)
3. Mala uska haljina (3:43)
4. Vreme (4:19)
5. Ako treba da je kraj (5:40)
6. Stari put za Novi Sad (4:08)
7. Od sumraka do svitanja (3:54)
8. Još jednom (8:22)
bonus pesme:
9. Bežiš od mene ljubavi (3:26)
10. Još jednom (radio edit) (5:45)
Muzika i tekst: Momčilo Bajagić Bajaga
Aranžmani i muzička produkcija: Vojislav Aralica
Momčilo Bajagić Bajaga: vokali, električne i akustične gitare, đuriko, usna harmonika
Miroslav Cvetković: bas gitara, prateći vokali
Aleksandar Lokner: klavijatura, hammond organ
Žika Milenković: prateći vokali, akustične gitare
Čeda Macura: bubnjevi, prateći vokali
Marko Nježić: električna gitara, prateći vokali
Takođe svirali:
Voja Aralica: električne i akustične gitare, bas, klavijature, programiranje
Miloš Nikolić: truba, trombon, fligel horna (2,8)
Dejan Momčilović: bubnjevi (4,5)
Marko Kuzmanović: bubnjevi (2)
Igor Malešević: bubnjevi (7)
Ivan Aleksijević: piano, hammond organ (2)
Aleksandar Radojčić Šojka: udaraljke (8)
Demonja Nikola: tenor saksofon (2)
Nikola Vranjković: solo gitara (4)
Davor Rodik: slajd gitara (6)
prateći vokali:
Nevena Filipović (5)
Bojana Račić (5)
Jadranka Kristof (2,9)
Darija Hodnik (2,9)
Ivana Čabraja (2,9)
Dragan Brnaš Fudo (9)
Vladimir Pavelić Bubi (9)
Gudači:
"Strings of Life" kvartet
Hemnalina Mirešković: prva violina
Aleksandra Klenkovski: druga violina
Milica Mihailović: viola
Ana Dulović: violončelo
Aranžmani za gudače: Kornelije Kovač
Fotografija na naslovnoj strani: Žare Batinović, "Urban Jungle Films"
Dizajn: Vuk Popadić
Izvršna produkcija: Zoran Vulović
Buking: vule@longplay.rs
Daljina dim i prašina
Mislio sam idem negde
sada vidim iš'o sam u krug
mislio sam nisam dužan
a sad vidim imam neki dug
Poneo sam gromobrane
ako bude oluja i grad
poneo sam padobrane
ako treba da ublaže pad
Kada kreneš nikad ne znaš
kol'ko traje let
koliko je dana dosta
da upoznaš svet
daljina, dim i prašina
Išao sam drumovima kroz javu i san
sretao sam dobre ljude skoro svaki dan
daljina, dim i prašina
Mislio sam radim nešto
i to bi me umirilo skroz
mislio sam čekam tramvaj
a od nekud stiže brzi voz
Suza
Jedna suza spustila se
niz tvoj obraz sve do vrata
druga suza spustila se
prvoj suzi iz inata
treća suza spustila se
da je niko nebi vid'o
i ne treba
Ne znam da li može
to na ovaj način da se kaže
suze teku onda kada
čovek svoje srce laže
Mogao bih ja o tome
mnogo toga da ti kažem
al' ne treba
Zaboravi sve
bilo bi to najbolje
sve što ne valja
isteraj sad napolje
da ne voliš me
nemoj mi to govoriti
jer ovaj put
vredi se boriti
zbog ljubavi
Sve što kažeš
to se odmah tako desi
a ja volim sve na tebi
baš onakvu kakva jesi
Mala uska haljina
Čini mi se da je bilo proleće
jednog dana, jedne dobre godine
ne sećam se, sreda il' ponedeljak
do tog trena dan je bio naopak
možda neki utorak
Sašila si malu, usku haljinu
sve je odma' slutilo na nevolju
rašila se, nisi je porubila
rašila se, čim si me poljubila
zamalo me ubila
Ništa više ne želim
čim otvorim oči sve odma' se zna
kad si tu ja se selim u oblake bele
daleko od tla
Pukle su mi na gitari žice sve
ostale mi ove čet'ri debele
samo gledaj to me neće sprečiti
imam problem, ti ga možeš lečiti
ovaj problem večiti
Ako pukne i u srcu jedna nit
ne može se nikad više popravit'
samo gledaj to me neće sprečiti
imam problem, ti ga možeš lečiti
onaj problem večiti
Vreme
Svi nosiće kačkete
k'o kad sam bio dete
a kazaljke od sata
ko ptice će da lete
od crno belih slika
napraviće konfete
retuširana lica od prašine i sete
I kažu bice kriza k'o trideset i neke
izgoriće sve šume, presušiće sve reke
al' meni su te godine jo[ dovoljno daleke
da ne vidim od svetla i ne cujemo od jeke
Vreme iza nas
vremene ispred nas
I biće manje para
a biće više smeća
ko gleda u budućnost
a ko se samo seća
i opadaće lišće
k'o strane s' kalendara
i neka lica nova
i neka samo stara
Ako treba da je kraj
Gde su oni dobri anđeli čuvari
što dolaze tiho da poprave stvari
ne vidim u mraku leptire i svice
da ti sklone kosu i osvetle lice
Ne vidm u mraku prst pred nosom
jutro stiže umiveno rosom
ne čuje se čak ni lepet krila
gluvi je sat
Ako treba da je kraj
neka se odmah desi
ako treba da je bol
skupi ga i ponesi
ako treba da je život
samo duboka tuga
ako ovo bude kraj
znaću da nije ljubav
Stari put za Novi Sad
Sa one strane reke
gde vodi stari put za Novi Sad
sa one strane reke
gde vodi stari put za Novi Sad
ja živeo sam nekad
i zato često sanjam Donji grad
Tu preko puta Juge
je bila železnička stanica
a preko puta Juge
je bila Zemunska
železnička stanica
When the train
comes to the station
I got the suitcase
in my hand
Dok Dunav nosi mulj
na svakom prstu po žulj
i štim se kvari na gitari
tu je uvek bilo najbolje za blues
noćas su ovde svi
samo nedostaješ ti
dođi pokreni sve u meni
budi tu pre nego noć se završi
A dole kod fontane
Fender Bronco svirali su braća Joe
i bottleneck i usnjak
i svakog dana vežbali smo to
sa jednim momkom iz Banata
menj'o sam Gibsona za Strata
s koferom
Sa one strane reke
gde vodi stari put za Novi Sad
završava se zemun
i uliva u Novi Beograd
tu živeo sam nekad
i zato često sanjam Donji grad
Od sumraka do svitanja
Noćas nebom lete
zvezde i komete
samo naša ne sija
svaki dan bez tebe
tužan je za sebe
Svaku noć depresija
Evo ima godina
kako malo spavam
ili ništa ne sanjam
ili tebe sanjam
evo ima godina
kako varam sebe
polako svaku noć
umirem bez tebe
Od sumraka do svitanja umirem bez tebe
Jedne noći duge
sanjam imaš druge
sad je stvar još lošija
ruže ovih dana
venu po baštama
kod mene i komšija
Još jednom
Otvoren prozor, čuju se koraci
odlaze tamo gde pogled dobaci
tamo još malo dalje gde si za mene ti
kakav je svet, tako će ostati
Kud god da krenem stignu me talasi
do mesta gde duša se nalazi
tamo još uvek stoji otisak usana
davno si ga draga tu stavila
Još jednom da pomeriš stene
još jednom da budeš kraj mene
još jednom da prevariš vreme
da ne zna se koji je dan
šta pomisliš neka se desi
još jednom mi radost donesi
i stani još malo, još malo
jer vreme je stalo
a ovo je san
Bežiš od mene ljubavi
Svakog dana od mog srca otkine se jedan deo
svake noći imam tuge dovoljno za život ceo
noć postoji samo zato da bi meni bilo teže
i da sanjam tvoje usne
što pred zoru nekud beže
Bežiš od mene ljubavi
bežiš od mene ljubavi
Išao sam putem svile, hodao sam dane, noći
pitao sam dobre vile, na kraj sveta u samoći
da l' postojiš samo zato da bi meni bilo gore
vile kazu to je ljubav, to se tvoje misli bore
Da si otrovna k'o bršljan
koji preko zida puže
trov'o bi se svakog dana, a živeo triput duže
noć postoji samo zato da bi meni bilo teže
i da sanjam tvoje usne što pred zoru nekud beže
Svake noći sve je teže
jer ti nisi tu, ti nisi tu
ljubavi
Нема коментара:
Постави коментар