1979
1. Floyd / Dado Topić
2. Imam sve / Slađana Milošević
3. Zašto / Instrumental
4. Mirišem / Laboratorija zvuka Vranješević
5. Nacionalna Klasa / Instrumental
6. Cvećke i zloće / Oliver Mandić
7. Zašto / Oliver Dragojević
8. Hoby / Zumreta Midžić-Zuzi
9. Floyd / Instrumental
Kompozitor: Zoran Simjanović
Muzička pratnja: grupa MAG
klavijature / Slobodan Marković
Aleksandar-Sanja Ilić
gitara / Josip Boček
bas / Bojan Hreljac
bubnjevi / Vladimir Furduj
Tekstovi za pesme: Marina Tucaković
Recenzent: Aleksandar Pilipenko
Glavni i odgovorni urednik: Stanko Terzić
Film Nacionalna klasa (do 785 ccm) snimljen je u leto 1978. godine u Beogradu. Film će početi da se prikazuje u bioskopima u prvim mesecima 1979.
Film Nacionalna klasa (do 785 ccm) su realizovali:
Goran Marković / scenario i režija
Živko Zalar / direktor fotografije
Vuksan Lukovac / montaža
Zoran Simjanović / kompozitor
Miodrag Mirić / scenograf
Nadežda Perović / kostim
Marko Rodić / ton
Aleksandar Stojanović / direktor filma
Uloge u filmu tumače:
Dragan Nikolić / Floyd
Bogdan Diklić / Mile
Gorica Popović / Šilja
Rade Marković / Šiljin otac
Olivera Marković / Floydova majka
Mića Tomić / Floydov otac
Bora Todorović / majstor Žika
Voja Brajević / Papi
Aleksandar Berček / Bunjuel
Maja Lalević / Senka
Dragomir Felba / Rade
Ana Krasojević / Šiljina majka
Danilo Stojković / Čabor
Jelica Sretenović / Pankica
Irfan Mensur / Simke
Rahela Ferari / Nata
Slobodan Aligrudić / funkcioner
Alenka Rančić / Cukon
Toni Laurenčić / Slave
Đorđe Nenadović / Ragazzoni
Floyd
Dado Topić
Ko je ona tvrda glava
što do podne uvek spava
ko je šmeker svetskog glasa
za kim šizi cela masa
On je mudar, hrabar, vozi, tako treba
on je mudar, šizan, hrabar, ludo vozi
Ko je dasa u ekstazi
kada preko stotke gazi
refleks mu je kao munja
za njim jato riba cunja
Ko je onaj strašan baja
cice mace što odvaja
ludo živi, ludo voli
ko će ludom da odoli
Imam sve
Slađana Milošević
Neiskusan, lak si plen
prevare te sve za tren
začaran si kao lud
posle više nemaš kud
Nepromisljen si, prosto slep
isprazne ti plitak džep
ja ne znam šta ti znače žene te
kad imam sve
imam sve
Kaži mi šta ti nude
želje u tebi bude
šta ti znače silne žene te
kad imam sve
imam sve
Privlače ih kola, stan
sve su tvoje bar za dan
balavice skupljaš ti
zrele žene tvoj su tip
Dokazuješ se ceo vek
kompleksima - to je lek
ja ne znam šta ti znače žene te
kad imam sve
imam sve
Prema meni nisi fer
nikad nemaš lepu reč
gubiš vreme ko zna s kim
dosta mi je toga već
Mirišem
Laboratorija zvuka Vranješević
Miriše...
diše...
Naučnici sveta, spasite moj nos
sad je taj trenutak, posle prođe voz
benzin i plastikalci nozdrve mi guše
nađite vakcinu, pluća mi se puše
Miris sveže panje ne osećam ni za lek
najlepšeg parfema zar je prošo vek
pušači, nepušači - isto nam se hvata
grad nam stavlja svima omču oko vrata
U istom smo sosu danas mi
sa dimom u nosu nadrljaćemo svi
ni krivi, ni dužni - i mi, i vi
Nostalgičan nisam al nisam ni glup
vazduh koji date po zdravlje nam skup
dođe mi da zbrišem bilo, bilo kud
Prozor ne smem nikad da otvorim skroz
lutrija je prava iskušenje to
dođe mi da živim ko moljac u ormanu
da zazidam redom prozore u stanu
Cvećke i zloće
Oliver Mandić
Providne bluze, sjajne kose, beo ten
uske pantalone, zlatne sandale, karden
usne crvene, sve izgledaju ko san
gubim oči sto puta na dan
Košta me skupo taj čudni ženski svet
doteran super, iznad svega, svega lep
al bih za njim još više bio lud
da iznad svega nije ženska ćud
I cvećke... i zloće...
i mlađe i stare ne znaju šta hoće
i plave... i riđe...
i smeđe još ređe ne razumem ja
Zašto
Oliver Dragojević
Zašto sve što je lepo ima kraj
zašto je samo sunca večan sjaj
zašto sam odavno sam
ruke niko da mi da
zašto nemam sve što želim ja
Nekom sigurno srećna zvezda sja
nekom, taj neko nikad nisam ja
rođen sam i živim sam
moj je život samo san
a tako puno, puno želim da dam
Zašto
o, zašto
Hoby
Zumreta Midžić-Zuzi
Od pre neki dan imam čudnu strast
frajerima strogo samo vadim mast
dajmo ljudi hobi i sve bitnije pravu slast
Povoda im dam, onda kažem - ne
volim da ih mučim, da ih foliram sve
i mnogo mi je žao što isto nisam činila pre
Nisam ja za njih maler i zla kob
ponašam se smjelo i nisam im rob
okrećem ih, vrtim, bez obzira na njihovu dob
Izvode me njih pet u isti mah
drugih deset jure, prosto gube, gube dah
sujetni muškarci sada znaju šta je strah
Sve što imam protiv, imam protiv svih
protiv muških laži i namjera zlih
i njihove sisteme primjenjujem sad na njih
Нема коментара:
Постави коментар