Van Gogh - Lavirint [~]

Power Music - CD 004
2009


1. Lavirint (1:27)
2. Nek' te telo nosi (4:01)
3. Tik - tak (3:07)
4. Pipi (5:16)
5. Aerodrom (2:54)
6. Lepa žena (4:23)
7. Kidaš moj svet (3:39)
8. Rođendan (3:38)
9. Meni nije ni do čega (4:12)
10. Ona i ja (4:02)
11. Kad znam da ne voliš me (3:54)

VAN GOGH:
Zvonimir Đukić Đule / vokal, gitare, klavijature, mandolina
Srboljub Radivojević / bubnjevi, prateći vokali
Dejan Ilić / bass gitara, prateći vokali

Muzika: Zvonimir Đukić, osim 3 i 10: Zvonimir Đukić / Srboljub Radivojević i 7 i 8 Zvonimir Đukić / Srboljub Radivojević / Dejan Ilić
Tekst: Zvonimir Đukić, osim 9: Ramirez / Zvonimir Đukić / Srboljub Radivojević
Aranžmani: grupa Van Gogh / Vojislav Aralica

Producent: Vojislav Aralica
Snimatelj: Goran Kostić
Digitalno editovanje: Luka Slavić
Snimano u studiju Go-Go / od maja do septembra, 2008. god u Beogradu

L.A. crew:
Mix engineer: Sergio Chavez
Assistant: Dave Colvin - NRG Recording Studio / North Hollywood, CA / L.A. - www.nrgrecording.com

Mastering: Boban Milunović / Fabrika 13 Mastering, Ljubljana

Foto: Nebojša Babić @ Orange Studio
Dizajn: Marko Vajagić @ Orange Studio
Stilista: Jelena Maćić
DVD animacije: Aleksandar Beca Kostić
Fotografije u booklet-u: Zvonimir Đukić Đule
Korice booklet-a foto: Nebojša Babić

Takođe učestvovali:
Ramirez - duet sa Đuletom / 9
Vojislav Aralica - gitare, klavijature, programming, pr. vokali
Ivan Aleksijević - klavir, i hammond / 8

The Horns inc. / 2:
Ivan Ilić - trombon / aranžman za duvače
Strahinja Banović - truba
Nemanja Banović - truba
Ljubiša Paunić - tenor saxofon

Gudački kvartet intermeco / 11:
Milena Rajković - violina
Svetlana Malenović - violina
Aleksandra Damnjanović - viola
Julijana Marković - violončelo / aranžmani za gudače

Van Gogh Crew:
Inžinjer zvuka živih nastupa: Vladan Ilić - ADVL
Gl. tehničar grupe: Miloš "Amadeus" Đurić
Održavanje gitara: Goran "Guitars" Đurić
Web, multimedia dizajn i DVD authoring: Vladimir Barjaktarević
Public web dizajn: Aleksandar Srdić
Vozni park: Boban Starčević

Izvršna produkcija: Vincent Production
Copyright © Zvonimir Đukić 2009
All rights reserved

Direktor: Goran Tomanović
Urednik izdanja: Branislav Lesendrić


Lavirint

instrumental intro


Nek' te telo nosi

Ja večeras ovde biću samo vaš domaćin
iza mene su gospoda koja gruvaju začin
Budite mi veseli i igrajte bosi
jer kad krene ovaj ritam, neka telo nosi

Noćas mi smo tu, zbog vas
da na svaki vaš huk mi pravimo zvuk
mi smo tu, da tresemo grad
i zato nemoj da stanete, nemoj da stanete

Ja nisam superstar, a ni dovoljno mlad
digni me, digni me
al' mi nikad nije bilo bolje nego sad
digni me, digni me

Kad zajedno sa vama, dižemo ruke
digni me, digni me
mi putujemo muzikom od luke do luke
digni me, digni me

Skinite se goli
ma ništa to ne boli
Neka glave lude
čuju naš glas kako super će da bude


Tik - tak

Kao bumerang
sve što radiš tebi vraća se
Svojim činima
gde god da pođem, uvek pratiš me

Tik - tak, tik - tak, govori mi sat
baš kao bumerang
sve što kažeš, tebi vraća se

Svake noći se
u tuđem znoju slatko okupaš
Dok ja sedim sam
i zbog tebe glavu razbijam

Tik - tak, tik - tak, govori mi sat
ne, nemam vremena
za tebe više nemam vremena


Pipi

Ponoć je, plašim se da spavam i sanjam
ove reči krišom pisane za nju
Meni je trebao još samo korak do sna
a onda odnekud ona se pojavila

Od senke na zidu
sam mislio da plamen sveće igra se
ludim ja, dovde mogu a dalje ne

Staru sam mrežu kidao od straha do radosti
da li sam možda zaspao bez daha u mladosti
u nju sam se slatko upleo od straha do radosti
i svoju samoću zauvek sa njom sapleo

Koliko sam mostova noćas na nju misleći prešao
ludim, možda sam puno popio
kad svaki od njih sam imenom njenim nazvao
i sve, sve je to samo da bih je prizvao


Aerodrom

Taj osmeh već mi nedostaje
a samo jednom sam ga video
njen kofer sad je ko zna gde
opet sam slepi putnik tuđe sudbine

Je'n, dva, tri, pet
odlazi njen let
a na tri, dva, sedam, dva
vrištao sam ja

Ja verujem u ljubav
na prvi pogled, predajem se
Ja verujem u ljubav
na drugi pogled ona nestala je

Od sećanja nema bežanja
to što osećam, nikad znati neće
sad moram opet na isti put
s' kraja sveta na početak da je nađem


Lepa žena

Lepa žena se doselila u kuću
u kuću pored moje, kakva vest
kakva divna vest

Bila bi na naslovnim stranama
glavna vest u dnevnim novinama
da se pitam ja

Zaludela je moje misli zbunjene
poludeću zbog nje

Takvu bih ženu ja da volim
za njenu ljubav da se borim
oči kad zatvorim, gde god da srušim se
da padnem pored nje

Takvu bih ženu ja da volim
za njenu ljubav da se borim
kad ovaj ludi svet jednom sruši se
da padnem pored nje, pored žene te

Svaki put mi stavi na udicu
poneku lepu reč u prolazu
onda ode niz ulicu


Kidaš moj svet

Ja sam budala, kad hoću sobu u srcu tvom
ti si igra na sreću, nudiš mi krunu a ne daš tron
Ja bih od olova, za tebe zlato pravio
i ako ne daš se ti, ja bih ti stavio

So na led, u srce med
slast u jed, da naučiš red, za tebe

Ako voliš me, onda budi pored mene
al' ako lažeš me, zalediću ti vene
Ako varaš me, beži od mene
jer kada saznam sve, više nema te

Ja sam budala, ja nisam tvoje pravilo
ti kao pčela na cvet sletiš i kidaš moj svet


Rođendan

Naređujem sebi da nikada više o tebi ne razmišljam
a znam da neću moći sebe da poslušam
neko pije da se seti, a ja bih da zaboravim
lako je da se svetim, a teško je da oprostim

Često se provučeš kroz žicu sećanja
tamo gde se smeješ, to je moja muzika
neko pije da se seti, a ja bih da zaboravim
isti minut, isti sat na ovaj dan - poželim

Srećan rođendan tebi
još uvek pamtim ga, a ne bih
tražim izgovor da prećutim odgovor
zašto svake godine na isti dan slavim sam?

Naređujem sebi da nikada više o tebi ne razmišljam
a znam da nema šanse, srce ćuti dok ne otkucam
isti broj, isti grad, ja pozovem te
u isti minut, isti sat, al' nema te poželim

Svake godine, baš svake godine, isti dan


Meni nije ni do čega

I meni je ove moje dosta
neću više da je kumim, foliram i glumim
Kako da odletim bez perja
iz njenog licemerja

Kako i ne bi, prolaziš dril
goru od sebe slušaš, nije tvoj stil
Sinoć sam je video, sa drugim je bila
prišao sam frajeru i slomio mu krila

Znam, znam, u njenoj glavi ambrozija cveta
i sve joj smeta, očigledno sujeta
Iz dana u dan, sve gore je i gore
moja me draga stalno vaga

Ti si kriv, 'alo
svetlo ne pali i ne pali se
Ti si kriv, pogledaj malo
i u mraku problem vidi se

Tebi nije ni do čega
ti si umoran od svega

I ova moja ista je i ja duvam u rog
kad dođem kući, sve mi je do mog
Uvek ista žvaka od jutra do mraka
i stara aždaja s' pričom bez kraja

Bako, bako, čemu tolki zubi
Bako, bako, bolje me poljubi

Ma i ti živiš u inatu s' kretenom o vratu
ama nemoj da si ker, to nije tvoj karakter
crno - beli svet je bez boja i nijansi

I ja sam, brate konj u nekoj diližansi

I ti mi pevaš, tebi nije ni do čega
ama pogledaj sebe malo, 'alo, brate
Evo ti ruka, ti si fer, a sad razbij maler
malo pevaj na svoj račun, OK?

OK - Meni nije ni do čega
ja sam umoran od svega, dosta mi je svega

Na semaforu stojim, do zelenog brojim
Kreni, jebem ti mater!

Muka me hvata
stiže nova rata a ne stiže plata

Muka me hvata
hiljade vesti, truju nam svesti svakoga dana

Muka me hvata
od blata do zlata su nevidljiva vrata

Kratak je dan, kratak je san, a toliko je toga

Boli me kad znam, da uspeva šljam
muka me hvata

Eto, to je to moje ogledalo
i moje
Razbio bih makar sreće nemao
i ja bih...

Bez obraza i stava
dušu dajemo badava
i šta se kog tiče
kraj je priče!


Ona i ja

Svako jutro kad se budim
uvek isto pitanje
ko je ona kad još uvek
u mom srcu stanuje

Zašto sve što dobro je
tako brzo nestane
nekad zaboli, a nekad ne

I dok ležim na stomaku
čekam pravi odgovor
sa kim ona smeje se
sa kim ona budi se

I tako ona i ja, iz ovog kruga bez sna
slomljenih želja Confused izlazimo
Kaže, na dlanu ne vidi me
a ja neću ništa osim nje

Kao voda koja igra
pred oluju bistri ples
vešto krijem svoje laži
vešto krijem sav moj bes

Na žalost
rat je kad se ljudi vole, a ne poznaju
onda krive jedni druge
jer se ne razumeju

Ja neću ništa osim nje


Kad znam da ne voliš me

Poljubi me još samo ovaj put
da zaboravim sve što znam
i neka nestanu svi tvoji ukusi sad, bledi sjaj

To što ćutiš, mene sapliće
a ja ne umem da pobegnem
od tvojih zaseda više ne vidim put, odlazim

Kad znam da ne voliš me
lomim sve tu oko tebe, boli me
Znam da ne voliš me
ti hladna si, ja umoran da borim se

Stojim lud pred tvojim vratima
ne da govorim, već da zaboravim
i da zauvek na tvoje ime spustim ključ

Ovo je kraj!


Hvala:
našim fanovima, Van Gogh Crew-u, Billy-ju (verovao si u nas), V. Aralici, M. Komatini, Peci i Miri P. Popović, B. Stojakoviću, I. Ivačkoviću, A. Đorđević, Đ. Saviću, V. Divcu, M. Miljušu, Điletu, Plamenom, V. Cvetkoviću, K. Zurovcu, P. Stojniću, Z. Lukiću, danetu, Dr Feelgood-u, Ćiri - RadioElektro, Orange studiju, Turističkoj organizaciji Vrnjačka Banja i promoterima iz svih gradova koji su sa nama delili pozitivnu energiju.

Thanks To:
Dr.Boban Djordjevic (our "Wizard brother Bo") for his help, support and also for making our L.A. experience even more enjoyable

We would also like to thank all of our friends in L.A. California, for their support: the Djordjevic family Robin, Stacia, Stefan, Slobo, Srdlan & Evelina, Zare, Delta & Natasha

Thanks to Annette, Sergio, David and everyone at NRG studios, for the good vibes

Posebno hvala:
Simonu, Sibinu, Milici, Vuku, i našim porodicama na podršci