Rani mraz - Oprosti mi, Katrin

PGP RTB - S 51 823
Datum rezanja vinila: 27.07.1978


Oprosti mi, Katrin
(Đ. Balašević - A. Dujin - Đ. Balašević)
Život je more
(Đ. Balašević - A. Dujin - Đ. Balašević)

Produkcija gramofonskih ploča Radio - televizije Beograd, Beograd, Makedonska 21
Recenzent Angelko Vlatković
Glavni i odgovorni urednik Stanko TERZIĆ


Oprosti mi, Katrin

Ekspresni vlak za Pariz:
Pula, Trst, Milano, Torino, Grenobl, Pariz,
polazi sa četrnaestog koloseka, drugi peron lijevo...
Ponavljam: Ekspresni vlak za Pariz:
Pula, Trst, Milano, Torino, Grenobl, pa napokon Pariz,
polazi sa četrnaestog koloseka...

Ecris, ma cherie. Ne oublies pas. Adieu...

Na stanici u Puli, pod vrelim suncem leta
sam čekao autobus i svirao gitaru
Tad sela je kraj mene, i pitala dal' smeta
i znam li dobar hotel u Rovinju il' Vrsaru

Oprosti mi, Katrin, možda nisam bio fin
mada si mi bila draga
Oprosti mi, Katrin, sve je sada samo dim
našoj ljubavi ni traga

I reče da je stigla, tog jutra iz Dižona.
odvedoh je u mali, restoran s' dobrom klopom
Uz sendviče i kafu, onako iz fazona
predložih joj da dalje krene sa mnom auto-stopom

I sutra, sve je bilo, k'o da se dugo znamo
na plaži joj, na poklon, izronih morskog puža
I nije rekla ništa, nasmešila se samo
i pružila mi ruke kao sebe da mi pruža

I, mahala mi dugo, sa prozora vagona
i pisala mi, posle, da pamti sunce juga
I zvala me, u jesen, da dođem do Dižona
al' tamo ne bi bila ista, nego neka druga


Život je more

Život je more, pučina crna
po kojoj tonu, mnogi što brode
Nije mi srce, plašljiva srna
ja se ne bojim, velike vode

Lome me vali, nose me struje
oseka sreće, a tuge plima
Šiba me nebo, bičem oluje
al' još se ne dam i još me ima

U jutra rana, plaše me senke minulih dana
Sećanja mutna, kao u laži, kao u snu...

Ipak se borim, ipak se nadam
sve manje letim, sve više padam
i sve su jače ruke, što me vuku dnu...

Možda će žena, svilenog bedra
koja me zove i pruža ruke
uliti vetar u moja jedra
do nove žene, do nove luke

Život je more...