1980
Marina
(Đ. Balašević)
Pile moje, pače moje malo
(Đ. Balašević - G. Lenđel - Đ. Balašević)
Marina
Marina, tek uz pomoć starih slika
još mogu da se setim tvoga lika
i bude se tad neki nemiri zli
i drugovima pričam da si moja bila ti
Sav pijan od te laži
ko od dobrog rumenog vina
Marina, ti si bila moja prima
Marina, svetlo, tama, leto, zima
i verujem još, u tome je spas
i često tako smišljam neki život za nas
A tada, javi mi se stvarnost setna ko violina
Marina, ja još iste pesme pevam
Marina, ja još iste snove snevam
iz ničega smeh još stvoriti znam
na kraju svake pesme ipak ostanem sam
i uvek čujem kako šumi more iz daljina
Marina, dal' ćemo se ikad sresti?
Ja ne znam kuda će nas to odvesti
i dobro je to što ne znamo kraj
Sad zbogom, neću reći da te volim
ali znaj
Marina, ti si bila moja pesma i moja plima
Marina...
Pile moje, pače moje malo
Puteve sam prošo mnoge
dobro sam prošeto noge
Pile moje, pače moje malo!
Kuća mi je tamo gdi sam
nigde mira našo nisam
Čedo moje, luče moje lepo!
Prošao sam belim svetom
kitio se raznim cvetom
Sreto ljude bele, crne
ko kurjake i ko srne
Vido sam što nije svako
pročito sam život lako
Lane moje, pile moje malo!
Za život mi malo treba
tambura i parče leba
Luče moje, pače moje belo!
Sam tugujem, sam se tešim
kažu neki kako grešim
Pile moje, čedo moje lepo!
Ostadoše iza mene
od sveg čuda uspomene
varoši i žene razne
puna srca, čaše prazne
Ne gledaj me, šta je tebi
nađi nekog sličnog sebi
slomiću ti srce kada odem!
Gle, polaze noge same
to drumovi zovu, mame
Pile moje, pače moje malo!
Ne zovi me da se vratim
lutalicu zvezdu pratim
Čedo moje, luče moje lepo
Kuća mi je tamo gdi sam
nigde mira našo nisam
tražio sam džaba sreću
kanda da je naći neću...
Deder i ti so tom violinom, ajde...
Marina
(Đ. Balašević)
Pile moje, pače moje malo
(Đ. Balašević - G. Lenđel - Đ. Balašević)
Marina
Marina, tek uz pomoć starih slika
još mogu da se setim tvoga lika
i bude se tad neki nemiri zli
i drugovima pričam da si moja bila ti
Sav pijan od te laži
ko od dobrog rumenog vina
Marina, ti si bila moja prima
Marina, svetlo, tama, leto, zima
i verujem još, u tome je spas
i često tako smišljam neki život za nas
A tada, javi mi se stvarnost setna ko violina
Marina, ja još iste pesme pevam
Marina, ja još iste snove snevam
iz ničega smeh još stvoriti znam
na kraju svake pesme ipak ostanem sam
i uvek čujem kako šumi more iz daljina
Marina, dal' ćemo se ikad sresti?
Ja ne znam kuda će nas to odvesti
i dobro je to što ne znamo kraj
Sad zbogom, neću reći da te volim
ali znaj
Marina, ti si bila moja pesma i moja plima
Marina...
Pile moje, pače moje malo
Puteve sam prošo mnoge
dobro sam prošeto noge
Pile moje, pače moje malo!
Kuća mi je tamo gdi sam
nigde mira našo nisam
Čedo moje, luče moje lepo!
Prošao sam belim svetom
kitio se raznim cvetom
Sreto ljude bele, crne
ko kurjake i ko srne
Vido sam što nije svako
pročito sam život lako
Lane moje, pile moje malo!
Za život mi malo treba
tambura i parče leba
Luče moje, pače moje belo!
Sam tugujem, sam se tešim
kažu neki kako grešim
Pile moje, čedo moje lepo!
Ostadoše iza mene
od sveg čuda uspomene
varoši i žene razne
puna srca, čaše prazne
Ne gledaj me, šta je tebi
nađi nekog sličnog sebi
slomiću ti srce kada odem!
Gle, polaze noge same
to drumovi zovu, mame
Pile moje, pače moje malo!
Ne zovi me da se vratim
lutalicu zvezdu pratim
Čedo moje, luče moje lepo
Kuća mi je tamo gdi sam
nigde mira našo nisam
tražio sam džaba sreću
kanda da je naći neću...
Deder i ti so tom violinom, ajde...
Нема коментара:
Постави коментар