1995
1. GLUMAC 3:38
2. VEČNA LOVIŠTA 3:46
3. PROROČICA SABLJARA 6:33
4. KAPETAN RAHTA-DABA 6:27
5. NAJJAČI SAMO OSTAJU 3:26
6. ZANIMLJIVA GEOGRAFIJA 5:43
7. USTANI I KRENI 4:52
8. NEKI DRUGI GRAD 4:50
9. URADI SAM 2:54
10. STAMPEDO 4:48
11. OSNOVNA ŠKOLA 5:11
12. ZEMLJA NOJEVA 7:02
BONUS:
1. ŽIVEO STALJIN I SVETSKA REVOLUCIJA
2. SEĆAM SE
3. DRUGOVI
4. DUG JE PUT
5. POBEDA I PORAZ
SRLJAMO U SMRT, OKANIMO SE GREHA!
DŽA ILI BU:
Nebojša Simeunović - Sabljar - vokal
Goran Majkić - Godža - gitara
Duško Milojević - Dule - bas
Dejan Milojević - Kid - bubanj
Materijal snimljen u studiju O, Juni-Juli 1995.
Snimatelj: Igor Borojević
Pomagalo: Vuk
Zurle: Bakfark (A3, A6)
Violine: BVane i Bambi (B6)
Gitare plus: Peđa (A2, B6)
Bek vokali: Miša Ćora, Dejan Kihot, Bongo, Bane i Igor
Biskvit Kreš: Kid i Igor (A4)
Tajni saradnik: Čovek Metilj (B7)
Omot: Danijela Paracki
Foto: Vladimir Miloradović
Tekst i muzika: A3, A4, A6, B1, B2, B4 i B5 - Simeunović/Majkić
Organizacija koncerata: Dule (011 721 435) i Nebojša (011 437 227)
Priprema: ReVision Consulting Group
ŽELJE I POZDRAVI
DLM, Atheist Rap, Petar Pan, Džukele, Goblini, Mister No, Direktori, Pussycat, Kanda Kodža i Nebojša, Freaks, Sniffing Glue, Mravi, Roman (Plejboj), Utvar (Del Arno), Vuja (Du-du-a), Žujko Boris, Peđa Pejić (Do-re-mi), Nino posetilac, Fleka-Šišmiš, Milan (Lučani), Kefalo, Vanja (kompjuter), Miša Georgijević, Basadžija Div, Darko (Mrtva Ideja), Saša Mirković, Predrag Nedić, Goran Kosanović, Uroš Stojanović, Strika Deka i Safet - kralj fotokopirunga.
Pozdrav onima koje smo zaboravili da definišemo, kao i našim psetima Bimbi, Mici i Amoru (papagaje ovog puta ne pozdravljamo).
Hvala: Vladi Neogovanoviću
Atmosferu u studiju pravili: Vlada Klint, Mirko, Jelena, Biljana, Petra, Bakfark, Peđa, Bane, Bongo, Mikica (Zaječar).
Muzički urednik: Drago Borić
Glavni i odgovorni urednik: Miroljub Krsmanović
Izdavač: METROPOLIS RECORDS tel. 011 644 587
GLUMAC
Osećaš se nadmoćno
sa gomilom para
za mene si još uvek
manji od mrava
Ja sam centar smeha
prevariš me lako
zar pomislio nisi
da sam hteo, hteo tako
Glumim da sam lud
glumim da sam nem
a gledam te kao
odgledani film
Devojke su s tobom
gledaju u transu
nadaju se jednom
pružićeš im šansu
A ti gledaš sa visine
dobacuješ im često
ovde gore među nama
nije više tvoje mesto
Glumim da sam lud
glumim da sam nem
a gledam te kao
odgledani film
Naučio si napamet
filozofske fraze
paziš da si uvek
u trendu i taze
Čitao si o životu
al' živeo nikad nisi
ovde dole, dole na dnu
ja sam svemu, svemu bliži
Glumim da sam lud
glumim da sam nem
a gledam te kao
odgledani film
Odgledani film
odgledani film
odgledani film
odgledani film
VEČNA LOVIŠTA
Odlazim sporim korakom
i vučem se pustom ulicom
trudim se da zaboravim
ja predugo na ovom svetu boravim.
predugo da ništa ne shvatim,
a prekratko da nešto promenim.
Pored mene sada hodaš i ti,
ka istom kraju krećemo se svi.
Pa zašto onda da se štedimo,
kad večeras možemo da lebdimo?
Reci mi, reci mi,
koja je doza dovoljna
da se preselim, da se preselim,
da se preselim u večna lovišta
koja je doza dovoljna?!
Odlazim sporim korakom,
i vučem se pustom ulicom
večeras ćemo iznad solitera
da se dignemo iznad loših sfera
iznad ljudi, tih obicnih ljudi,
pa neka kažu da smo prokleti i ludi.
Reci mi, reci mi,
koja je doza dovoljna
da se preselim, da se preselim,
da se preselim u večna lovišta
koja je doza dovoljna?!
Ako umremo ove noći,
da li će po nas tada svetlost doći?
I nije važno kad se opet rodimo,
mi probaćemo sve ponovo.
Reci mi, reci mi,
koja je doza dovoljna
da se preselim, da se preselim,
da se preselim u večna lovišta
koja je doza dovoljna?!
Reci mi, tatula,
reci mi, tatula,
koja je doza dovoljna?!
da se preselim, tatula,
da se preselim, tatula,
da se preselim u večna lovišta
koja je doza dovoljna?!
PROROČICA SABLJARA
U srcu Vračara magiju skidam ja
crnu i belu i prokletstva sva
sat seksa s belim magom otklanja negativne čini
devojko, dođi gore, počećemo ovde na bini
dodirom tvojih grudi osetiću mračne sile
kada liznem macu tvoju, oteraću te zle vile.
Kada padneš tako nisko da propuziš
dođi onda k meni verno da mi služiš
za malo nade ti ćeš sve da mi pružiš
ja sam Sabljara,
ja sam Sabljara,
ja sam Sabljara,
proročica sa Vračara.
U srcu Vračara kroz tarot proričem ja
dođi kod mene amajliju da ti dam
u korice tvoje vlažne staviću svoj braon mač
budi majka novom bogu, nek se rodi moćni vrač
kad produžim zlatnu lozu galaksijom posejaću strah
i u srcu Mlečnog Puta pretvoriću grešnike u prah.
Kada padneš tako nisko da propuziš
dođi onda k meni verno da mi služiš
za malo nade ti ćeš sve da mi pružiš
ja sam Sabljara,
ja sam Sabljara,
ja sam Sabljara,
proročica sa Vračara.
Tebi treba malo laži
meni treba samo da mi daš:
stan, kola, televizor Grunding,
zlato, srebro, mahunarke, bojler,
sestru, tetku na jednokratnu,
šporet, svilu i kadifu, motocangle, papagajke,
zlatno zubalo stare babe,
krčag vina i pečeno jare,
sinov himen i ćerkinu barbiku
i zurlu, i zurlu, i zurlu, i zurlu,
i zurlu mi daj, zurlu!
KAPETAN RAHTA-DABA
Kralj Bakfark beše vidno ljut
na svog vrača tvorca svemira
Bimba Kahunu obli hladan znoj
da ga veliki vladar ne kremira.
Jer kćeri mu mlada Julibana
beše začarana, rapidno tužna
veštica Zangala obdari je pičkom
posred lica da večno bude ružna.
Iznad modrog neba
planete Aba-Džaba
goreo je brod i s njim
kapetan Rahta-Daba.
Kralj pozva sve svoje vitezove
sa dalekih kockastih planeta
i ponudi im ruku svoje kćeri
ako li joj jadnoj nađu leka.
A kraljević mladi Rahta-Daba
osedla malu limenu raketu
i posle par svetlosnih godina
stiže u blizinu čudnom svetu.
Beše to planeta s četiri satelita
naseljena kiborzima od pirlita
pogledom masnim od plastelina
razbiše polje njegovog elektronskog štita.
Iznad modrog neba
planete Aba-Džaba
goreo je brod i s njim
kapetan Rahta-Daba.
Aba-Džaba, Aba-Džaba, Aba-Džaba...
Rahta-Daba,
Rahta-Daba,
Rahta-Daba...
NAJJAČI SAMO OSTAJU
Godine ove
ni sam ne znam zašto su slomile nadu,
vukle po patosu
iz istine i bola snagu sam skupio
da bi se opet gore vratio.
Jer ja sam onaj
što uvek vraća se
hiljadu puta jači nego pre.
Iz svežeg groba ja sam ustao
jači od svih u njemu sam postao
sve ove godine snagu sam skupljao
da bi se opet gore vratio
Jer ja sam onaj
što uvek vraća se
hiljadu puta jači nego pre.
Jači nego pre
jači nego pre.
Jer ja sam onaj
što uvek vraća se
hiljadu puta jači nego pre.
ZANIMLJIVA GEOGRAFIJA
Hrvatsku zbog mora, oslobodi nam
Norvešku zbog Tora, oslobodi nam
Brazil zbog karnevala, oslobodi nam
Panamu zbog kanala, oslobodi nam
Nemačku zbog pića, oslobodi nam
zbog maci iz pornića, oslobodi nam
Maroko zbog žita, oslobodi nam
i Kumrovec zbog Tita, oslobodi nam
Oslobodi Slobodo,
oslobodi pola sveta
oslobodi Slobodo,
svakog ko nam smeta.
Švajcarsku zbog sira, oslobodi nam
zbog banki i zbog mira, oslobodi nam
Kuvajt zbog benzina, oslobodi nam
Fracusku zbog vina, oslobodi nam
Indiju zbog krava, oslobodi nam
i opojnih trava, oslobodi nam
Havaje zbog provoda, oslobodi nam
i Bugarsku bez povoda, oslobodi nam
Oslobodi Slobodo,
oslobodi pola sveta
oslobodi Slobodo,
svakog ko nam smeta.
Oslobodi Slobodo,
oslobodi pola sveta
mi ćemo ti naći razlog
mi ćemo ti naći šemu
polutku ili kvoter reci
malo šita da poneseš deci.
USTANI I KRENI
Kad ujutru ustaneš,
ti protokol znaš
tad zamračiš prozore
i započneš dan.
Zaključan u sobi
i najčešće sam
zavezan si strahom
da napustiš stan.
Jer napolju je sunce
i previše je ljudi
jer napolju je svetlost,
ona koja budi.
Ustani, kreni sada
život je tek pred tobom
bitka koju moraš dobiti
je bitka sa samim sobom.
Ustani, kreni sada
život je tek pred tobom
bitka koju moraš dobiti
je bitka
bitka sa samim sobom.
Tvoj život je apatija
što vrti se u krug
al upamti dobro,
život nije dug.
Ako se ne probudiš
i podigneš glavu
bićeš leš kad shvatiš
da bio sam u pravu.
Jer napolju te čeka
nepoznati put
i slučajni prolaznik
tad postaće ti drug.
Ustani, kreni sada
život je tek pred tobom
bitka koju moraš dobiti
je bitka sa samim sobom.
Ustani, kreni sada
život je tek pred tobom
bitka koju moraš dobiti
je bitka
bitka sa samim sobom.
NEKI DRUGI GRAD
Ja shvatam sada da sve ja prošlost
jer ovo nije više moj grad
gde su ti ljudi koje sam znao
da li su živi il mrtvi sad.
Juče ste došli pogleda tupih
i već ste gazde i pravite lom
za vas ovde mesta nema
i neće biti, nikad u gradu mom.
Moj grad,
ovo je moj grad
moj grad, grad, grad,
ovo je moj grad
ovo je moj grad.
Ja vidim sada svu vašu glupost
prljate sobom moj beli grad
setim se često kakav je bio
šta ste od njega stvorili sad.
Ovde sam rođen i ne dam vama
nijedan kamen za vaš novi dom
za vas ovde mesta nema
i neće biti, nikad u gradu mom.
Moj grad,
ovo je moj grad
moj grad, grad, grad,
ovo je moj grad
ovo je moj grad.
Ostala je samo još šaka nas
rođenih ovde u ovom gradu
i ako sada pognemo glavu
držaće nas u rezervatu.
Ja, poslednji mohikanac
sa početka sedamdesetih
večeras pišem svoj poslednji stih
a sutra krećem sam protiv svih.
Sam!
URADI SAM
Dajte mi pušku i bombi par
crvene brigade rešiće stvar
da puzim neću ponovo
večeras poklanjam olovo.
Sam, sam, sam
ja ću poći na njih
slep, slep, slep
ja ću progledati.
Naći ću snagu u svojoj duši
sila se samo silom ruši
dajte mi ljudi eksploziva
ovde je potrebna srpska IRA
Sam, sam, sam
ja ću poći na njih
slep, slep, slep
ja ću progledati.
Sam!
Sam, sam, sam
ja ću poći na njih
slep, slep, slep
ja ću progledati.
Ja ću poći na njih
Ja ću poći na njih
Ja ću poći na njih
Ja ću poći na njih...
Ja ću poći na njih, sam!
Ja ću poći na njih, sam!
Ja ću poći na njih, sam!
Ja ću poći na njih, sam!
STAMPEDO
Nemoj da te pojede gomila
nemoj da postaneš jedan od brojeva
budi uvek ono što jesi
ti si u pravu, a masa greši.
Ljudi su stoka, slepo su stado
u klanicu idu uvek rado
i vodi ih glad, glad za novcem
i bleje o tome kao ovce.
Zemlja se trese
počinje stampedo
napusti krdo i kreni sam...
...kreni sam.
Probudi se, otvori oči
jer dalje moraš sam poći
iz toplog doma na barikadu
da vratiš nadu ovome gradu.
Ljudi su stoka i vođu traže
veruju svemu što im se kaže
i vodi ih strast, želja za slavom
i retko misle svojom glavom.
Zemlja se trese
počinje stampedo
napusti krdo i kreni sam...
...kreni sam!
Dolazi stampedo
dolazi stampedo
dolazi stampedo
dolazi stampedo...
Stampedo!
OSNOVNA ŠKOLA
Ulazim u transu i srce mi lupa
prolazim polako sad između klupa
devojčice mlade što im grudi pupe
dok igraju lastiš vidi im se dupe.
Ne znam gde ću pre, sve su tako mlade
Bože, gde mi tako čudan ukus dade
rimljani su takve vodili u orgije
ja se plašim samo, plašim robije.
Mlado meso...
ja hoću mlado meso
svežu robu...
ja hoću svežu robu
matori perverznjak
jednom nogom već u grobu.
Osnovna škola - skup skrivenih snova
odiše mladošću mog ljubavnog zova
devojčice mlade igraju školice
saginjem glavu i gledam im nogice.
Dok ližu rumenka, posmatram budno
zamišljam da ližu nešto više bludno
upadam u komu, dlanovi se znoje
i nisam više svestan za godine svoje.
Mlado meso...
ja hoću mlado meso
svežu robu...
ja hoću svežu robu
matori perverznjak
jednom nogom već u grobu.
Dođi da ti čika da bombone!
Devojčice mlade
zategnute kože
nek samo vrište
znam da se lože.
Mlado meso...
ja hoću mlado meso
svežu robu...
ja hoću svežu robu...
...matori perverznjak
jednom nogom već u grobu.
ZEMLJA NOJEVA
Otišli su svi koje znam
u zemlji nojeva ostao sam sam
da poslednji zatvorim krug odlaska
onih što vrede iz najboljih godina.
A gledam svoj grad, al to više nije on
u ruci karta, jer poslednji je voz
krvav i slomljen on daje znak
idi odavde i budi opet jak.
Povedi me daleko, najdalje
što dalje iz zemlje nojeva
suviše su česte sahrane
nema ovde više nikoga.
Te noći nebo me je izdalo,
tmurno i sivo zlobno se prosulo
na ljude što odlaze, na grad što umire,
umoran od laži, prevare.
I možda deset i više godina
trajaće ovo vreme progona
zato kad kreneš, ne okreći se
ostaju ovde samo pacovi, stenice.
Povedi me daleko, najdalje
što dalje iz zemlje nojeva
suviše su česte sahrane
nema ovde više nikoga.
ŽIVEO STALJIN I SVETSKA REVOLUCIJA
Bila je četrdeset i osma,
ljudi u kožnim kaputima odveli su moga oca,
na neko pusto ostrvo,
što zvalo se Goli Otok.
A sećam se kad se iz rata vratio, skinuo je Svetog Nikolu,
i Staljinovu sliku okačio na zid k'o ikonu.
i pustio je brkove i obukao plavo odelo,
izašao je tada na ulicu i viknuo smelo:
Živeo Staljin i svetska revolucija,
živeo Inform-Biro i njegova rezolucija!
A kada se odande onako mršav vratio,
niko ga u kući našoj nije prepoznao,
i kaše da ga tamo nije ništa izmenilo,
jer Staljin nikad nije, nije grešio.
Živeo Staljin i svetska revolucija,
živeo Inform-Biro i njegova rezolucija!
I danas moj otac vozi Moskviča
i vodku drži od ostalih pića
tamne svemirske evolucije
čitam proglaz rezolucije
I eto tu je pesmi kraj,
ali ipak dobro znaj:
Iako Staljina više nema,
komunizam je jači nego stena.
Živeo Staljin i svetska revolucija,
živeo Inform-Biro i njegova rezolucija!
Pa jesu l' mene zatvarali, samo zato što sam vikao:
"Živeo Staljin i svetska revolucija!?"
Jeste me zato zatvarali?
Pa šta je trebalo da vičem? "Živeo kapitalizam!?"
Slušaj ti, Staljin vas je ubijao
al nije ubijao dovoljno.
Ja sam njegovu sliku držao kao ikonu pet godina,
i držaću je ponovo. Nećete vi da dobijete dok god sam ja živ!
Ja, moj brat, hiljadu nas pride...
SEĆAM SE
Čujem kako kiša pada
pustim ulicama grada
ja nikada više neću videti dan
Sećam se - bio je mart
za mnoge od vas sasvim običan
ali u mome srcu ostao je trag
Jer moje oči navikle na mrak
čitavu večnost dugačak
tada su prvi put videle dan
Sećam se krvavih lica
ali i ljudi slobodnih k'o ptica
tada sam prvi put video dan
Sećam se razbijenih glava
ali za njih večna je slava
tada sam prvi put video dan
Al ubrzo je ta zlobna noć
prekrila čitav ovaj grad
tenkovi su opet doneli mrak
A sećam se - bio je mart
za mnoge od vas sasvim običan
ali u mome srcu ostao je trag
Sećam se krvavih lica
ali i ljudi slobodnih k'o ptica
tada sam prvi put video dan
Sećam se razbijenih glava
ali za njih večna je slava
tada sam prvi put video dan
Jen, dva, tri, hej!
Hladno mi je, u rovu sam sam
o svemu ovom sada razmišljam
ispred mene je pust razrušen grad
I crne mi misli evo dolaze
vidim kako me mrtvog odnose
ja nikad neću videti dan
Živ se sigurno neću predati
poslednji u cevi ću sačuvati
kao i pismo u kome će pisati
Smrt je samo tren jer metak je brz
i ne boli onoliko kol'ko vređa
što im ipak neću videti leđa
Nije važno što došao je mrak
jer svaki dan ostavlja trag
koji će jednom doneti spas
DRUGOVI
Godine, godine prolaze,
a mi još uvek ležimo na dnu
i starimo, polako starimo
i stvari nama iz ruku izmiču
Jer drugovi, svi moji drugovi
nekud su otišli i nestali
a sanduci, drveni sanduci
u njima su se oni vratili
Kada ćemo mi?
Kada ćemo mi?
Kada ćemo mi?
Kada ćemo mi?
Kada ćemo mi?
I pločice, metalne pločice
oko vrata svi su oni nosili
a brojevi, uvek samo brojevi
imena oni nisu imali
Drugovi, svi moji drugovi
nekud su otišli i nestali
a sanduci, drveni sanduci
u njima su se oni vratili
Kada ćemo mi?
Kada ćemo mi?
Kada ćemo mi?
Kada ćemo mi?
Kada ćemo mi?
Kada ćemo, kada ćemo mi?
Kada ćemo, kada ćemo mi?
Kada ćemo, kada ćemo mi?
Kada ćemo, kada ćemo mi?
DUG JE PUT
Ja imam dvadeset, preživeo sam sto
i snage više nemam da izdržim to
ja išao sam pravo, uvek glavom kroz zid
i nije me bilo briga, i nije me bilo stid
Dug je put
dug je put
dug je put
ako želiš biti svoj
Mnogi su se predali, jer nisu znali
da čoveka novac uvek samo kvari
otklonili su urlanje, stišćali gitare
mislili su da će tako stići pare
Dug je put
dug je put
dug je put
ako želiš biti svoj
POBEDA I PORAZ
Idemo!
Kad poslednji zvižduk označi kraj
i zastave se sviju
pobednici slave uz pesmu
pobeđeni tugu kriju
jer pobeda i poraz
deo su sporta
njegovo slatko ili gorko breme
zašto je tako neka vam kaže
treće poluvreme
treće poluvreme
treće poluvreme
ole!
Нема коментара:
Постави коментар