1994
reizdato 1996
Most
Umoran od tebe
Sve je propalo zbog Vas
Opasan grad
Amerika
Energija
Miris novog vremena
Čovek u odelu od zlata
Ne mogu da pobegnem
Kraj
Rudolf Aleksić - RUDI
bubanj
Dragan Neorčić - DRAŽA
bas
Leonid Filipović - LEO
gitara i glas
Slobodan Vukosavljević - BANE
glas i gitara
Tekstovi: Slobodan Vukosavljević
Muzika: DŽUKELE
(pesma "opasan grad" - The Police)
Snimljeno u studiju DO-RE-MI,
Novi Sad, novembra 1993.
Snimatelji: Predrag Pejić & Aleksandar Stamenković
Produkcija: DŽUKELE
Izvršni producent: Nenad Drašković, tel. 021/350 579
Idejno rešenje omota: DŽUKELE
Design: Leo fon Punkerstein
Slog: FPUD, Beograd
Computer work: Danijela Peracki
Fotografije Željko Vukelić (naslovna)
Silvija Aleksić (unutrašnja)
Izdavač: METROPOLIS RECORDS, Beograd,
Svetozara Markovića 79
Tel. (++) 381 11 644 587
(c) 1996
Most
Stojim sam na mostu
Ti si s druge strane
Dođi do mene
Da zajedno gledamo u mrak
Tvoje oči su prokleto daleko
Ti si na mostu isto kao i ja
Da li mogu da ti verujem?
I da li smem da ti kažem?
Ti nećeš čuti tajnu
Ti se bojiš od pada sa visine.
Tvoje ruke
Plašljivo plešu na vetru
Ti si na mostu isto kao i ja
Ovo je mesto
Za ljude kao ti i ja
Sve što nam treba
To su dva kamena.
Da li mogu da ti verujem?
I da li smem da ti kažem?
Ti nećeš čuti tajnu
Ti se bojiš od pada sa visine.
Umoran od tebe
Kako ne vidiš
Da sam umoran
Kako ne vidiš
Da sam bolestan
Idi, molim te
Idi, molim te
Idi, molim te
Želim biti sam
Moje snage
Više nema
Moje sunce
Više ne izlazi
Idi, molim te
Idi, molim te
Idi, molim te
Želim biti sam
Umoran od tebe
Umoran od svega
Tražim svoju dušu na
Nekom drugom mestu.
Sve je propalo zbog Vas
Sve je propalo zbog Vas
Ja vise nemam kud
Moji snovi su odavno izgubljeni
Ja sam odavno lud
Ja sam zaboravljeni dečak
Izgubljena ljubav
Traži svoj dom
Budi uz mene
I pomozi joj
Da me nađe
Nećeš moći
Jer odavno sve je gotovo
Nećeš moći
I onako sve je propalo
Opasan grad
Tamo nema više zakona
Tamo caruje anarhija
Nema više glupih pravila
Ali strah je svuda oko nas
Oni skaču oni igraju
Oni biju oni udaraju
Oni beže oni strahuju
Oni viču oni urlaju
Opasan grad!
Tamo caruje anarhija
Čuješ li zemlju kako trese se
Čuješ li nebo kako ruši se
Vidiš li da polako nestaješ
Jer oni idu oni dolaze
Opasan grad!
Tamo caruje anarhija...
Amerika
Od Aljaske do Meksika
Prostire se država *
Van vremena i prostora
Misli da je najveća.
Polja šume livade
Gradovi i planine
To su naše slavne
Sjedinjene Države!
Amerika, Amerika
Bogata i ponosna
Amerika, Amerika
Gomila klovnova
Amerika, Amerika
Ja sam sretan sto sam tu
Amerika, Amerika...
Hvala vam za sve
Što ste učinili
To vam nikad
Nećemo zaboraviti
Hvala vam za sve
Što ste nam uradili
To vam u životu
Nećemo oprostiti.
Amerika, Amerika...
Ne treba nam vaša
Masturbacija
Ne treba nam vaša
Mlada generacija
Ne treba nam vaša
Prostitucija
Ne treba nam vaša
Administracija
Amerika, Amerika...
Energija
Šta se ovde dešava
Ovde nema ničega
Mi smo samo putnici
Koji putuju bez kofera
Šta se ovde događa
Kada ritam bubnjeva
Sruši se deset zidova
I pedeset mostova
Ako ti zaboraviš
Mi ćemo se setiti
Uvek ćemo pamtiti
Kada krene energija
Ako živiš za rokenrol
Zemlja se pomera
Kada krene muzika
Kada krene energija
Energija, energija
Nama u životu
Ništa više ne treba
Miris novog vremena
Noć je bila jako naporna
Ostao sam sam bez igde ikoga
Nemaš pojma kako strašno je
Nemaš pojma kako boli
Kada nema te
Kada sam dočekam novi dan...
Kaži samo jednu reč
Daj mi samo jedan zalogaj
Da li ću moći da se okrenem
Da li ću moći da ustanem
Kada sam dočekam novi dan...
Moje društvo luta po gradovima
Tvoje ime leti
U mojim mislima
Nekad davno bilo je
A oni ne znaju da vratiće se sve
Moje srce oseća miris novog vremena
Moje srce oseća
Miris novog vremena...
Čovek u odelu od zlata
Ovo je prokleto mesto
Mi smo prokleti ljudi
Poleti visoko
U sebe siguran budi
Nemoj nikad da voliš
Čoveka u odelu od zlata
On je đavolja senka
Sa lažnom medaljom oko vrata
I svakim danom on je
Jači i jači
On ima snage jer ume da mrzi
I svakim danom on je
Brži i brži
Da li si dovoljno brz?
Hajde hajde ti to možeš
Pobedi senku u odelu od zlata
Hajde hajde ti to umeš
Uzmi sve uzmi sve...
Ne mogu da pobegnem
Ne mogu da pobegnem
Jer nečije ruke mi ne daju
Da prođem
Bolesna pohlepa i gomila
Strasti
Drže me u šaci i ne daju
Da prođem
Te noći su pravili
Strahovitu buku
I crveno svetlo je sijalo u mraku
Iza mene ono što ne želim
Ispred mene ono što ne mogu
Ne mogu...
Ne mogu
Da pobegnem
Ne mogu...
Ne mogu
Da ostanem
Kraj
Sunce na istoku govori:
'Neću se više vratiti'
Sunce na zapadu kaže mi:
'Neću jos dugo sijati'
Šuma polako nestaje
Beton je polako zamenjuje
Mrak će večno vladati
Nikada neće svanuti
To je kraj
Ja samo želim
Da sam slobodan
Nemam snage
Ne mogu biti pametan
To je kraj
Dečije igre postale su opasne
I samo tamna senka tuđe sreće
Prati me
Ruke su nam vezane
Oči su nam sklopljene
Ne vredi više tražiti
Možemo samo lutati
Vraćamo se ulici
Staroj prijateljici
Kao majka ona nas
U svoje ruke uzima
To je kraj...
* Hvala Džoniju Štuliću za pola stiha
Нема коментара:
Постави коментар