7. 2. 1991.

EKV - Dum dum

PGP RTB – 211265
1991


Dum dum
Siguran
Odgovor
Karavan
Idemo
Zabranjujem
Glad
Bledo
Hladan
Dolce vita



EKV su: Milan, Margita, Marko
bas: Dule, Duja, Bata Božanić
back vocals: Tanja X 864
Suba - klavijature (11-16)
produkcija: Theodore Yanni i Đorđe Petrović
snimatelji: Jan Šaš i Siniša Horvat
snimano u studiju "M" RNS, proleće 1991
izvršni producent: Dušan Ercegovac, Sirmiumart
cover: Vuk Veličković



Dum dum

Dugo se pitam vredi li truda, ali sigurno da mi se sviđa
Zato želim da sačekam malo u odluci ovoj, ne bih hteo da stradam
Neću da kopam po đubrištu sreće, ne bih da zaprljam ruke
Moć počiva negde iza debelih vrata, ja bih hteo da vladam

Zaboraviću potrebe i unutrašnje glasove
Samo jedan je put, koji vodi do trona,
mi čekamo tvoj znak
mi čekamo tvoj znak
Samo jedan je put koji dotiče nebo,
ja bih hteo da vladam

Mogu poznati bolji trenutak, mogu birati pogodno vreme
Mogu čekati momenat sreće, tagdam, ne želim da stradam
Ja ću mrzeti ledeno hladno, srcem sa sedam kora
Ja ću pucati pravo u leđa, bam, ja sam rođen da vladam

Zaboraviću potrebe i unutrašnje glasove
Samo jedan je put, koji vodi do trona,
mi čekamo tvoj znak
mi čekamo tvoj znak
Samo jedan je put koji dotiče nebo,
samo jedan je put koji vodi do trona
Ja bih hteo da vladam, vladam,
ja sam rođen da vladam

Neću da kopam po đubrištu sreće, ne bih da zaprljam ruke
Moć počiva negde iza debelih vrata, ja bih hteo da vladam
Ja ću mrzeti ledeno hladno, sa srcem sa sedam kora
Ja ću pucati pravo u leđa, bam! Ja sam rođen da vladam


Siguran

Siguran sam,
ili samo mislim da sam siguran
Staklenim nogama,
ovo je hod po tankoj žici

Maskiran sam,
ili samo mislim da sam maskiran
Pod ovim bojama,
govorim samo reči što me kriju

   Sastaviću krajeve,
   iscepane poruke
   Tragove pod prozorom
   i obale pod jastukom,
   kao u snu...

Oprezan sam,
tvoje oči gledaju u moj dlan
Ti ne znaš ko sam ja,
ja ne znam ko bih mogao biti

Pokušaj saznati,
ni iz čega sklopiti
Podigni zavesu,
pokaži sve što misliš da krijem


Odgovor

Bolje da nisam saznao,
bolje da nisam shvatio
Bolje da ne znam šta ti znače reči te

Reči su me zaprljale,
reči što nose nevolje

Iskrenost nije pomogla,
iskrenost je zabolela
Bolje da nisam čuo izgovor za sve

Reči su me očarale,
reči su me oslepele
Ne mogu da vidim, ne ne ne ne

Odgovor je zakasnio,
odgovor nije stigao
Odgovor nikad neće biti potreban

Reči su se izlizale,
reči mi nisu pomogle
Ne želim da mislim, ne ne ne ne


Karavan

Ti budan spavaš,
listaš snove kao stranice knjige
Tvoja je glava,
teška kao nakovanj i puna briga

Neću te moliti
ustaj, budi se, ustaj, budi se
Neću te čekati,
neću tvoje teške ruke oko moga vrata

  Noćas je mesec,
  opet crven, mlad i ljut
  Mi smo na putu,
  mi pravimo put

    Nemamo vremena,
    nemamo razloga
    Da stanemo ovde
    i da sačekamo dan

Pseće oči u tami,
ove šare, ove šape su ruke
Prekidaj lanac,
zaurlaj na oblak koji sakriva mesec

Neću te buditi
Oslobodi se, oslobodi se
Neću te čekati,
neću tvoje teške šape oko moga vrata

  Noćas je mesec,
  opet crven, mlad i ljut
  Mi smo na putu,
  mi pravimo put

    Nemamo vremena,
    nemamo razloga
    Da stanemo ovde
    i da sačekamo kraj


Idemo

Ona sanja da sam oprao ruke,
da sam obrijan, da sam lep
Toplo je na jastuku,
u polu snu

Miriše na doručak,
prijatan glas iz druge sobe se javlja
Kaže da je počelo,
kaže da je počelo,
idemo!

Nismo znali da je kocka bačena,
nismo znali da je srušen most
Reka blista ispod čizama,
čista voda, malo krvava.
Idemo!

Nismo znali da su sela spaljena,
Nismo znali da je vatra greh
Naše ruke nisu vezane,
naše ruke nisu bludnice.
Idemo! Idemo!

Ona sanja da sam oprao ruke,
da sam obrijan i da sam lep
Toplo je na jastuku,
u polu snu

Miriše na doručak,
prijatan glas iz druge sobe se javlja
Kaže da je počelo,
kaže da je počelo,
počelo je


Zabranjujem

Ovo je noć
koja kupa se u svetlu
Na podlozi tamnoj
blistaju naše oči

Ovo je noć
koja miriše na istinu
Kada kažem
kako sam bio naivan

   Zabranjujem
   sve one zamke vaše podlosti
   Zabranjujem
   da dodir zavisti i bolesti bude kraj
      Ovo ne sme biti kraj
      Ovo ne sme biti kraj

Čuje se zvuk
koji podseća na huk iz dubine šuma
Ruši se stablo, po stablo, po stablo, po stablo
Umire zid od plača, umire sam,
umire beštija


Glad

U krugu oka, ispod nervozne kože mirno čeka glad
Napukle snage, ali gvozdenog stiska vreba glad

  I kada mislim da je svega mi dosta
  Kada krenem da se hvatam za zemlju opet osećam glad

To nije igra za jednog, to je igra za dvoje - za mene i glad
Ta greška može da me košta života živim samo za glad

    Glad mi otima dodir,
    glad mi uzima dušu
    Glad mi otima dodir,
    uzima dušu, uzima dušu

U krugu oka, ispod nervozne kože uvek budna je glad
Napukle snage, ali gvozdenog stiska ždere glad


Bledo

Osvrni se mirno na godine prošle,
u nizu što šapuću bledo je, bledo je
Sasvim je isprano sećanje moje,
ne želim da znam

Začešljaj pramen straha sa lica,
skloni te umorne zavidne oči
Da ne vidim očaj,
da ne vidim ništa što neću da znam.

Ostavi trag

U dobrim si rukama, niko te neće,
niko te neće ponovo zvati
Iz dalekog grada,
u nezgodno vrijeme da čuje ti glas

Klize ti reči niz prozore gole,
u praznome stanu gde zidovi broje
Zidovi znaju čuvati tajne
i sakriti laž.

Ostavi trag...

Osvrni se mirno na godine prošle,
u nizu što šapuću bledo je, bledo je
Sasvim je isprano sećanje moje,
ne želim da znam

Na kraju smo puta potpuno čisti,
potpuno sami, beskrajno tupi
Jer strašno je hladna krv koja teče
i ostavlja trag


Hladan

Bla, bla, bla, bla, bla

Ljubav si prodala za kratko vreme,
Ostao je samo okvir za prazan razgovor
Gladni smo sedeli u polumraku
i večerali glupe reči o tome ko je kriv

   Pričaj mi o sebi,
   pričaj mi šta misliš,
   pričaj mi o ljubavi

     Hladan,
     ja samo želim da sam hladan,
     osećam se tako hladan...
     ...u tvojim rukama

Vreme, vreme mi više nije problem,
u stvari ne znam bolji način da ga potrošim
A dani su se pretvorili u sate,
ni to mi više nije važno, sve sam ih zgazio


Dolce vita

Ovde je neko opet napravio grešku,
opet je neko hladno tonuo do dna

  Želim da znam, želim da znam ko krije tajnu poraza
  Želim da znam, želim da znam odakle ova mrtva stvar

Ti nisi tu da opet čitaš moje misli
Ti nisi tu da opet trzam se iz sna

Ovo je tren koji osjećam
kako promiče iznad krovova
Kamen uzdiše, miris zavija
glasom vremena što se raspada

Нема коментара:

Постави коментар

SLOVO PO SLOVO

[*] premijerno na netu
[^] prethodno samo neki od tekstova na netu
[~] takođe i na omotu albuma