Ekatarina Velika - Ekatarina Velika [~]

ZKP RTVL – LD 1257
1985


Oči boje meda
Zaboravi ovaj grad
Tatoo
Hodaj
Ruke
Modro i zeleno
To sam ja
Olovne godine
I've always loved you


Magi
Bojan Pečar
Milan Mladenović
Firči

muzika i aranžmani: Ekatarina Velika

producent: Vladimir Sholec + Ekatarina Velika
ton majstor: Vladimir Smolec
snimatelj: Dragan Čačinović Čač
gosti: Massimo Savić - glas
Tomo in der Mühlen - gitara
fotografija: Studio Ada
art direction & album design: Dušan Gerzić

ploča je snimana i miksana januara i februara 1985 u SiM studiju u Zagrebu
digital mastering: Sony PCM 701
glavni urednik: Jure Robežnik
urednik: Ivo Umek


Oči boje meda
(tekst: M. Mladenović)

Voda pada
U tvoje oči boje meda
Ja sam dečak iz vode
Imam trag pod levom miškom...

Na tvoje usne boje mesa,
Spustiću kap svoje vode
Pustiću glas iz grla....

Tvoje usne na meni
A tvoje ruke na meni.
I guram nož među zube,
I menjam oblik kao vidra;

Nosim sablju oko bedra,
Skupljam znoj sa čela,
Na tvoje usne boje mesa,
Spustiću kap svoje vode, vode!


Zaboravi ovaj grad
(tekst: M. Stefanović)

Jedan dan za jednu vožnju
jedna kola, jedan grad
jedan list u jednoj lokvi
jedan pogled preko senke
jednog skoka lakog tela
žene mojih ruku
jedan put, zadnji prasak stakla
moj pad u jednom letu.
"FREEZE FRAME!"
"FREEZE FRAME!"

I zaboravi ovaj grad,
zaboravi ovaj grad,
zaboravi ovaj grad,
poleti i leti!

Jedan dodir jedne ruke
druge žene koju znam
njeno lice toplih senki
naše vene tog života
ovo sad, ovog trena
vidim, znam
uvek isti, uvek ja
čovek stalnih navika...

Ne želim, ne želim!
Ne želim da, da ...

I zaboravi ovaj grad,
zaboravi ovaj grad,
zaboravi ovaj grad
ne želim, ne želim da ...


Tatoo
(tekst: M. Mladenović)

Hoću da zaboravim
ovaj dan i prošli dan
postajem ravnodušan
posmatram se iznutra

Potreban je podsticaj
prazan sam i umoran
želim da sam tamo gde...
gde je lako reći: "dobro je"

Tattoo - ruža na grudima
Tattoo - na maljavim
laž i mimikrija
Tattoo - jako dobar tattoo

Dobro sam se sakrio
ne možeš me pronaći
ne možeš me dotaći
ne možeš me doseći


Hodaj
(tekst: M. Mladenović)

Hodaj...
Walk...

na vršcima prstiju
u noći bez meseca
hodaj
sa dahom u ušima
i srcem u petama
hodaj

kao žena na štiklama
take a walk on a wild side
i strojevim korakom
na granici ukusa
hodaj...

sa parom tek stečenih
glatkih nogu do pojasa
hodaj
i ritmom uzdaha
u pulsu prolaznika
hodaj, hodaj

biranim ulicama
u grbavim oblacima
još krupnijim koracima
na zvonkim jezicima!
hodaj...


Ruke
(tekst: M. Mladenović)

misli na ruke kao vesnike bure
voli svaki prst ponaosob
opipaj nabor na svilenoj suknji
i zaparaj noktom do bola

seti se dana kad su ulične tuče
bile ispit za dečaštvo
napiši mi reči koje jačaju ruke
crtaj - konan, zmaj, JNA...


Modro i zeleno
(tekst: M. Mladenović)

Kako te zamišljam, kako te zamišljam...
beli hodnik i beli sto
pleteš ruke od morskih trava..
Modro i zeleno, modro i zeleno!
Teško primam promenu lica,
u hodniku vremena..

U naručju vremena, u naručju vremena!
U naručju vremena, u naručju vremena!

Kako da ostanem isti
kako da sačuvam sebe od promene,
samo putem promene...

Mirno spavaš,
a kamen na licu ti izmami osmeh
Opet i opet, želim da vidim!
Unatrag, unatrag, unatrag
vrati unatrag,
u modro i zeleno, modro i zeleno!

Bolje da pričam o sebi,
bolje da idem u nove promene
samo putem promene...

Kako te zamišljam, kako te zamišljam
kako te zamišljam, kako te zamišljam...
Hodaj, hodaj, hodaj...
Hodaj, hodaj, hodaj!
kako te zamišljam, kako te zamišljam!
Unatrag! Unatrag! Unatrag!
Vrati unatrag!
U modro i zeleno.


To sam ja
(tekst: Ekatarina Velika)

To sam ja, to sam ja, to sam ja
u rupi bez dna
mokar sam od tebe
mokar od praštanja!

Ona zna, ona zna, ona zna
ona uvek zna
oblik mojih ruku
oblik mojih pitanja.

I svaki put kad krenem u neki novi opasan grad,
nailazim na sebe
to sam ja, to sam ja, to sam ja!

I svaki put kad krenem i iznova osetim glad,
nailazim na sebe
to sam ja, to sam ja, to sam ja!


Olovne godine
(tekst: M. Mladenović i M. Stefanović)

Ja sam čovek što radi,
i čita novine
i prati naslove,
i stalne rubrike,

Ja mislim nogama,
ja mislim rukama
i tražim ušima
i čekam grudima

grebem leđima naslon stolice,
vlažim prstima olovne stranice
olovne godine...

Moje vreme do sada,
moje vreme od sada,
uvek isto vreme
uvek isto moje

bacam pogled na sat
koža, čelik i hrom
kakva postoji veza
koža, čelik i hrom

Pitaš koliko dugo
hiljadu godina
otvori vrata,
otkopčaj me...


I've always loved you
(tekst: M. Mladenović)

ti spavaš na leđima mazge
redenik bleska u moru peska
i kamen nam kvrca pod kopitom
grlo je suvo i sunce svrdla
ti visiš u mraku i vetar ti mrsi krvlju lepljenu kosu
prometej čuči na ramenu i kljuje plave beonjače
sediš u sobi i slušaš zvuk iz kupatila
gde tvoj otac pere kvrgave ogromne ruke
i frkće na vodu što mu pljuska na lice
gledaš u oči žene što vrišti pod tobom
u šumi u oblaku pare koja šišti iz vašeg daha
stenješ od uboda stotine malih igala
koje štipaju napuklu kičmu pod teretom vreće sa mirisom kafe i soli
trgaš zubima vruće meso
vrištiš u pijanom stanju
od smrti od noža od mraka
od sreće od bola od sebe kraj sebe

I've always loved you...!