1987
Zemlja
Pored mene
Ljubav
7 dana
Voda
Prvi i poslednji dan
Ljudi iz gradova
Zid
Tonemo
Milan Mladnović - glas, gitare
Bojan Pečar - bas, akustična gitara
Margita - klavijature
Žika - bubanj, daire
snimak: Studio 5 - RTB, avg/sept 1987
mix: Studio SIM, Zg
snimatelj i producent: Theodore Yanni & EKV
muzika+aranžmani: EKV
tekstovi: Milan, osim 1 i 6 - Margita
izvršna manager: Nebojša Grgić
design: Vuk Veličković & Magi
photos, layout & artwork: Vuk Veličković
Zemlja
Ovo je zemlja za nas,
ovo je zemlja za sve naše ljude
Ovo je kuća za nas,
ovo je kuća za svu našu decu
Pogledaj me,
o, pogledaj me očima deteta
U zemlji vidim spas,
iz sna me budi glas koji prepoznajem
Dok grane miluju naša tela,
dok senke prave pokrov za nas
Pogledaj me,
o, pogledaj me očima deteta
Čujem vrati se, čujem ostani,
čujem vrati se, dozvoli mi
Čujem vrati se, čujem ostani,
čujem vrati se, oprosti mi
U svakom porazu,
ja sam video deo slobode
I kad je gotovo,
za mene znaj, tek tad je počelo
Pogledaj me,
o, pogledaj me očima deteta
Čujem vrati se, čujem ostani,
čujem vrati se, dozvoli mi
Čujem vrati se, čujem ostani,
čujem vrati se, ne idi, ne idi, ne...
Čujem vrati se, čujem ostani,
čujem vrati se, oprosti mi...
Čujem vrati se, čujem ostani,
čujem vrati se, ne idi, ne idi, ne...
Pored mene
U sumrak otežaju senke,
i plaze nam po licima
Sjaj u očima je, dubok i nestvaran
Putujemo rečima, i razmišljamo koracima
ti i ja, ti i ja
U sumrak tvoje hladne ruke,
me miluju po grudima
Zaboravljam, zaboravljam
Da samo ti znaš, koliko mnogo ih ima
Samo ti znaš, koliko mnogo ih ima
Pored mene, budi pored mene,
pored mene, budi pored mene
U sumrak znam da znaš da znam,
sve o nevažnim stvarima
Iza brda je polje, iza polja je šuma,
iza šume je kuća, iza kuće je put
Koji vodi... koji vodi...
koji vodi do tebe, koji vodi do tebe
Jer samo ti znaš, koliko mnogo ih ima
samo ti znaš, koliko mnogo ih ima
Pored mene, budi pored mene,
pored mene, budi pored mene...
U sumrak tvoje hladne ruke, me miluju po grudima,
zaboravljam
Pored mene, budi pored mene,
pored mene, budi pored mene...
Ljubav
Ja sam oduvek spavao, s tvojim imenom na usnama
Ti si oduvek spavala, s mojim imenom na usnama
I kud god krenem, tvoja je ruka u mojoj ruci
I kada želim nešto da kažem, ja kažem mi
Ljubav, ljubav,
ljubav, ah ljubav
I svi moji drugovi su odavno, i tvoji drugovi
Dvojinu su stari Sloveni, imali u rečniku
I kada želim da kažem ja, ja kažem mi
I kada mislim o sebi, ustvari mislim o nama
Ljubav, ljubav,
ljubav, ljubav
Kako vreme nam prolazi, da, vreme nam prolazi brzo
I dani i noći su slonovi, na indijskom crtežu
I boli i boli i boli i boli boli nas ljubav
i boli i boli nas ljubav, boli nas ljubav
Ljubav, ljubav,
ljubav, ljubav
Polako dosada mrsi nam kosu i prlja nam ruke
Polako dosada pravi nam bore, od lažnoga smeha
I naše reči od milja su navika,
i naša imena od milja su navika
Boli nas ljubav, ljubav...
7 dana
Sedam dana sam, i gore i dole,
potraži me
I sedam dana sam, nađi i stavi,
pokaži me
Nek' boli dok boli,
rukama stegni kožu svoju
Podamnom zategni strah,
noktima pucaj u znoju
Još ovaj put dok traži i zove,
zakloniću
Još neki put dok zrači i moli,
poklonit ću
Drži mene, voli mene
uzmi moj šakom vlažni, grli vrat
I sačuvaj vreme, i seme za mene
bio bih tvoj brat, ti si moj brat
Slomi se, o, skloni se, slomi se, skloni se,
slomi se, o, skloni se
od sebe...
I sedam dana sam, i dole i gore
potraži me
I sedam dana sam, nađi i stavi,
pokaži me
Nek' boli dok boli,
rukama stegni kožu svoju
Podamnom zategni strah,
i noktima pucaj u znoju
Skloni se, o, slomi se, skloni se, slomi se,
skloni se, o, slomi se
Od mene...
Sedam dana sam,
potraži me,
potraži me
Voda
Pusti neka voda nosi
u zaborav...
Obale su prazne kao pustinja,
i samo ljudi što pogledom prate šta nosi matica
oči su nam prazne kao pustinja
I ugriz na usni što kaže, tu je nekad bio okean
Daleki gradovi na vodi,
kao brodovi na vodi
Ti znaš, ti znaš,
voda nosi sve
Prvi i poslednji dan
Mislim na korak,
koji je najteži,
kada je najlakši
Koji vodi do onog pravog,
jedinog, istinskog
U meni zveckaju srebrne pare,
jer danas je nalik na praznik
Na proleće, na svečanost.
Zar je to samo laž?
Zar je to prevara?
Mislim na prvi i poslednji dan
Mislim na prvi i poslednji odgovor,
koji ću dobiti, ako se potrudim
Ako se mnogo i crveno potrudim, na ovaj dan
Dok ležimo na leđima,
i gledamo bele oblake na nebu
U proleće, na Đurđevdan.
Zar je to samo laž?
Zar je to prevara?
Mislim na prvi i poslednji dan...
Ovo je prvi i poslednji dan...
Ljudi iz gradova
Priđi bliže i pogledaj dobro,
kuda vode ovi tragovi
Tamo svetla gore u noći,
i ta su svetla naši gradovi
Svako svetlo je jedan stan,
u stanu krevet, sto i stolice
Plavo svetlo preko plavih lica,
i plavi svet iz plave kutije
O, ljudi iz gradova
o, ljudi iz gradova
Da li možeš prepoznati govor,
govor ljudi iz gradova
Da li možeš prepoznati lica,
lica ljudi iz gradova
Mi smo snažni, mi smo jaki,
ljudi iz gradova...
O, ljudi iz gradova
o, ljudi iz gradova
Prvi dan smo sedeli,
i prvi dan je prošao kraj nas
Drugi dan smo sedeli i čekali,
i drugi dan je prošao kraj nas
Treći dan smo pružali ruke,
i treći dan je prošao kraj nas
Peti dan sme sedeli i čekali,
i plakali i sedeli i čekali i plakali
O, ljudi iz gradova,
o, ljudi iz gradova
Zid
Poljubi prvo one nesrećne,
pa onda smiri one nemirne
Lutkama sašij male haljine,
i lovcima zategni lukove
Pronađi me, pronađi me,
u sobi gde umire dan
U mojim hladnim, kišnim sobama,
na zidu crtež crnog crva
Pogledaj zid, pogledaj zid,
iz crnog, mrtvog, praznog mrtvila
Pronađi me, pronađi me,
u sobi gde umire dan
Mi smo slobodni,
mi smo slobodni
Ja sam rođen sasvim sam, rođen sasvim sam
Pomiri pse i mačke rečima,
nahrani gladne svojim očima
Dodirni dlanom nedodirljive,
i spasi nas neuhvatljive
Pronađi me, pronađi me,
u sobi gde umire dan
Zajaši vetar prema brdima,
u brdu kamen, so u nedrima
Pogledaj zid, pogledaj zid,
na zidu senke naših godina
Pronađi me, pronađi me,
u sobi gde umire dan
Mi smo slobodni,
mi smo slobodni
Ja sam rođen sasvim sam, rođen sasvim sam
Tonemo
Prošli smo prve dane čuđenja,
prošli smo prve dane gledanja
Ja nisam tu, ja nisam tamo ni tu
Dok pijem sok iz tvojih očiju,
dok ližem so sa tvojih prstiju
Ja nisam tu, ja nisam tamo ni tu
Tonemo, tonemo...
Prošli smo prve dane laganja,
prošli smo prve dane kajanja
Ja nisam tu, Ja nisam tamo ni tu
Ne, dane nisu dugo čekali,
Dani su bežali, i puzali i lebdeli
Ja nisam tu, ja nisam tamo ni tu
Нема коментара:
Постави коментар