tarafleks
------------------------------------------------------------Da li je sve u našim rukama
kao nekada davno?
Da li je svet na svojim nogama
kao nekada davno?
Ako lišće što pada
nije dovoljan znak
ako vetar sto zviždi
nije dovoljan znak
ja ću pokriti lice ovim rukama
da mi ne vidiš oči
kada gledaš u mrak
Da li je dah u našim grudima
kao nekada davno?
Da li je krv u našim srcima
kao nekada davno?
Ako perje na steni
nije dovoljan znak
ako sunce na vodi
nije dovoljan znak
ja ću pokriti lice ovim rukama
da mi ne vidiš oči
kada gledaš u mrak
*****************
Ulazim i izlazim
na prednji ulaz
dolazim i odlazim
nogu pred nogu
korak po korak
Želeo bih da je uvek tako
želeo bih da sam čitav dan
budan i umoran
Mislim da spavam
mislim da sanjam
Ispred i iznad
pored, ponekad
ličim na sebe
dok mislim na tebe
Poznajem i raspoznajem
tebe na staklu
staklo na koži
Želeo bih da je uvek tako
želeo bih da sam čitav dan
budan i umoran
Mislim da spavam
mislim da sanjam
to nisam ja....
********************
Svakoga dana
sve više ostajemo sami
ni reč, ni dodir
ni pogled što odnosi strah
Ti i ja smo kao deca
zaspala u travi
dok vreme nam klizi kroz lica
i miluje nas
Samo ti i ja
i poslednji treptaji neba
samo ti i ja
Da li smo isti kao pre?
Odlaze ljudi, mi ne znamo gde
sve manje svoji
a sve vise sami
da li smo zajedno ponekad?
Ne slutis koliko
volim te danas
ni šta se iza moga
i tvog lica krije
Vekovi se tope
i umiru za nas
sećanje na nešto
što bilo je, a nije...
********
Ja znam da ostanem sam
da odem i dam
sve moje dobro
zauvek će ostati u tebi
i koraci što nestaju
su pesme za kraj
Ja znam da ostanem sam
da odem i dam
sve moje dobro
zauvek će ostati u tebi
i koraci što nestaju
su pesme za nas
Sve je moje
ljudi što prepoznaju
sve moje su reči koje su
reči koje ostaju
učini nešto da osetim tvoj bol
Ti znaš
da ne postoji kraj
ti znaš
da te ne ostavljam
********
Ulazim u svoju sobu
neko je pomerio krevet
i napravio nov raspored
na zidovima su neke
sasvim druge slike
na policama druge knjige
Kao da me nikad nije ni bilo
moja odeća je očišćena
a džepovi ispražnjeni
U fiokama su stvari
poređane po nekom nepoznatom ključu
i pisma pisana meni
vezana u snopove
nečijom stranom logikom
Kako početi ponovo?
Ja idem dalje
i skupljam stvari koje me prate
mali sateliti u orbiti
ljudi su samo mrlje na slikama
Нема коментара:
Постави коментар