1996
1. Imali smo krila (4:30)
2. Ona sve zna (2:42)
3. Uzalud (4:21)
4. Balada o očevima (5:07)
5. Sviraj (3:39)
6. Srbija (2:30)
7. Poljubi me (3:51)
8. Kada prestane sve (3:50)
9. Ona još ne zna (3:53)
10. Cvetom do nje (3:11)
Producent i snimatelj: Ivan Vlatković
Snimano i miksano u Novom Sadu, u studijima "M" i "Dum Dum", januara i februara 1996. godine.
Pri snimanju ekskluzivno korišćen Hot Bird Tube Preamp.
Izvršni producent: Miki Marković
Foto: Nebojša Babić
Design: Koma
Tekstove srpskih pesnika sa Galijom čitali i u izboru pomogli: Aleksandar Stanojević i Dragan Jerković.
Boban Pavlović - bubanj
Predrag Milosavljević - vokal
Nenad Milosavljević - vokal, akustična gitara
Dragutin Jakovljević - akustične i električne gitare
Bratislav Milošević - bas
gosti:
Senad Jašarević - klavijature
Ognjen Radivojević - klavijature
Pera Joe - usna harmonika (2,7)
Slaviša Pavlović - fretless bas, programiranje (4)
prateći vokali: Svetlana Slavković, Milica Božidarević i Aleksandra Grbić
Stevan Raičković
iz "stihova"Imali smo krila
(N. Milosavljević-arr. B. Milošević)
Jutarnja nas svetlost kao truba budi
Mi stupamo iz sna - u svet drugih ljudi
U bistrinu jutra - ranu plavet leta
Penjemo se pesmom sa dna našeg sveta
Celu noć smo pesmom nad hartijom bili
Bolje da smo jeli, ljubili i pili
U budnoj se glavi još koji tren dimi
Odsanjana vatra gde smo bili i mi
Imali smo krila i perje i let
U vazduhu smo bili, a pod nama - svet
Izlazimo zatim među ljude tiho
Prvi nas je pogled ko lišće zanjiho
Već nas dukat dana kao hajka steže
Gle poslednje ptice iz nas nekud beže
Imali smo krila i perje i let
U vazduhu smo bili, a pod nama - svet
1962.
Ona sve zna
(N. Milosavljević-B. Milošević/D. Jakovljević/N. Milosavljević-P. Milosavljević)
Ona uživa
kad je neko posmatra
ona prihvata
samo dodir bogova
A ja je dobro znam
kad je bila malena
ja je dobro znam
a sad je ona najlepša
Samo klizi i kroz prste prolazi
kao dolazi a ona uvek odlazi
u selu svom ti si maslina
u gradu mom ti hladovina
za život moj ti si kapija
ona sve zna
nebom srušila
zakon pesnika
u gradu sve se zna
i s kim je sinoć otišla
ja je dobro znam
kad je bila malena
ja je dobro znam
a sad je ona najlepša
samo klizi i kroz prste prolazi
kao dolazi, a ona uvek odlazi
u selu svom ti si maslina
u gradu mom ti hladovina
za život moj ti si kapija
Uzalud
(N. Milosavljević-D. Jakovljević/N. Milosavljević-P. Milosavljević)
Hvata me teška putna groznica
Za mene više nema povratka
Uzalud, ti ćeš plakati
Ljudi bez lica dugo putuju
Deo svog neba u nedra pakuju
Uzalud, ti ćeš žaliti
Uzalud, ti ćeš plakati
Još ne znam, još ne znam kad
Bez suza kad dođe čas
Sanjam uvek jedan isti grad
I znam da neću više da se budim
Tamo me vodi samo jedan put
Osećam strah, mada ne znam šta gubim
ti ćeš plakati
ti ćeš čekati
Smehom ću prevariti godine
Meni se tvoja tuga raduje
Uzalud, ti ćeš plakati
Uzalud, ti ćeš mi optostiti
Sanjam uvek jedan isti grad
I znam da neću više da se budim
Tamo me vodi samo jedan put
Osećam strah, mada ne znam šta gubim
Branko V. Radičević
Balada o očevima
(N. Milosavljević)
u povečerje zemlje, kad zlatne truba
otvaraju se nevidljive kapije
i očevi kojih nema, naoružani do zuba
ulaze u domove pijani od krvi i od rakije
na njima šinjel ili nutralna gunjina
u nedrima praznina od zatravljena rata
zaboravljen je pokret koji miluje sina
pa klone ruka pala sa nečijega vrata
zlovremenilo, a rađala se deca
ižđika sin da vojniči i oca svog ukopa
za vojskama se vuku i dva ppa
jedan od zapada, drugi od istoka
zapadni otac ubije istočnog oca
ali i on padne, mrtvi progaze reku
i vraćaju se, svaki sa svoga koca
da blagosiljaju i deci hleb seku
u povečerje zemlje, kad zlatne truba
nevidljive otvaraju se kapije
i očevi kojih nema, naoružani do zuba
ulaze u domove pijani od krvi i od rakije
svaki se na pragu klati, a ispod trulih gunjina
davno je srce prestalo ljudski da kuca
ruka se digne sa vojničkog taina
i mesto hleb da seče, ona krvavo puca
lutaju očevi od istoka do zapada
i tek u povečerje prene ih truba žuta
krstače dime u praskozorja leta
putokaz vojsci da u mir ne zaluta
1969.
Sviraj
(D. Jakovljević-D. Jakovljević/N. Milosavljević-P. Milosavljević)
ranjen od laži kuda pobeći
jedino ti mi možeš pomoći
lepo spavaj, još nije svanulo
moja se pesma ničeg ne seća
bila je sa one strane meseca
pa nije čula i nije videla
da li će istok postati zapad
ja sebe više ne poznajem
sviraj mi pesmu ljubavi
sviraj da me razveseli
sviraj mi pesmu ljubavi
sviraj
i puca polako dan po dan
i kuca sve jače u grudima
ko neki bokser kada me obara
ne znam o čemu sada pevati
neće mi poraz oprostiti
a treba pričati priče junačke
da li će istok postati zapad
ja sebe više ne poznajem
sviraj mi pesmu ljubavi
sviraj da me razveseli
sviraj mi pesmu ljubavi
sviraj da me razveseli
Petar Pajić
iz "stihova"Srbija
(N. Milosavljević)
oni sede u kafani
što pijani što pospani
oni leže pokraj druma
iz glave im niče šuma
onaj samo iz inata
sekirčetom mlatne brata
ubijenom i ubici
dignuti su spomenici
Prazno mu u rodnoj kući
ne može se ni skim tući
duvar puko sa svih strana
a u kući - sama nana
nano moja ti nas spasi
ne daj vatri da se gasi
sad iz svake one glave
teku mutne tri morave
pa se svaki onaj bije
sa dve svoje istorije
Sve su one oranice
same kao udovice
Nit se ore, nit se žanje
njih je stalno, stalno manje
nano moja ti nas spasi
ne daj vatri da se gasi
1968.
Poljubi me
(N. Milosavljević-D. Jakovljević-P. Milosavljević)
Bila je neka zima
ne pamtim broj
Moskva bez snega
hotel Rusija
hoćeš da čujes prave Cigane
a ni u Nišu njih više nema
mene ničega više nije stid
nemam moć da ti odolim
Sve je sena
samo dim i varka
samo ovo je stvarno
poljubi me
Stari cigani
svi su pomrli
violine sve
sve su slomili
Miholjsko leto
Beograd, Knez Mihajlova
treba ti nešto dobro
neko pravo mesto
da te sa zemlje digne muzika
toga više nema ni u Londonu
mene ničega više nije stid
nemam moć da ti odolim
Sve je sena
samo dim i varka
samo ovo je stvarno
poljubi me
Kada prestane sve
(N. Milosavljević-D. Jakovljević-P. Milosavljević)
nebo ti šalje loš znak
evo po tebe već dolazi mrak
sve više bledi tvoj sjaj
što duže čekaš sve teži je kraj
da li te opija moć
a znaš li da sve je to obična kap na pučini
ne može svanuti noć
a za tobom ostaće jedino trag na ledini
kada prestane sve
kada ugase svetla pa ostaneš sam
kad prestane sve
stavi ružu u kosu i nasmeši se
ne možeš lagati znaj
neć odavno nama ne miriše maj
kako da opišem san
a da ti ne kažem šta osećam
da li te opija moć
a znaš li da sve je to obična kap na pučini
ne može svanuti noć
a za tobom ostaće jedino trag na ledini
kada prestane sve
kada ugase svetla pa ostaneš sam
kad prestane sve
stavi ružu u kosu i nasmeši se
Dejan Medakovićiz "stihova"
Ona još ne zna
(N. Milosavljević-D. Jakovljević)
ona još ne zna šta čeka je
ni ko se za noževe hvata
ona još veruje u igre dečije
i svuda vidi svoga brata
ona još ne zna šta su noći
kada se krvnik tiho prikrada
ona ne sluti o crti graničnoj
i ne zna za korak što nas razdvaja
od mirnog sna i grozne smrti
ne sluti mržnju što svet osvaja
ona još ne zna
ona još ne zna
ona još ne zna šta čeka je
ni ko se za noževe hvata
ona još ne zna da je uhvaćena
ni uzrok bola zbog kojeg strada
ona još ne zna
ona još ne zna
ona još ne zna
ne zna za korak
ona još ne zna šta su noći
kada se krvnik tiho prikrada
ona još ne zna
ona još ne zna
ona još ne zna
ne zna za korak
ona još ne zna
(na svetog jovana 1993)
Manojle Gavrilović
Cvetom do nje
(N. Milosavljević)
u selo više ne odlazim
nje tamo nema, tamo nema
sad je ona
u gradu breza
ni u grad više ne odlazim
nje ni tamo nema, tamo nema
sad je ona
na nebu zvezda
od cveta pletem stepenice
da do zvezda dođem, zvezda dođem
1979.
Нема коментара:
Постави коментар