Datum rezanja vinila: 18.02.1988
1. Svet se brzo okreće (4:20)
2. Od srca daleko (4:41)
3. Na raskršću (4:56)
4. Laže šarene (4:35)
5. Bliznakinje (4:32)
6. Između jave i sna (4:09)
7. Deda, pradeda (4:15)
8. Kad prođe sve (3:47)
9. Manifest (4:06)
Muzika i aranžmani - "Kerber"
Tektovi - D. Arsenijević
članovi grupe "Kerber"
Goran Šepa-Gale - vokal
Zoran Žikić-Sosa - bass
Branislav Božinović-Bane - klavijature
Tomislav Nikolić-Toma - gitare
Dragoljub Đuričić - bubnjevi
prateći vokali: Marina Popović, Ex New York, Vesna Popović i Katarina Gojković
Snimano u studiju V PGP RTB
Producent: Đ. Petrović
Snimatelj i koproducent:: V. Negovanović
Foto: G. Škondrić
Design: Ivan Ćulum
Materijal za ovu ploču spreman je tokom decembra 1987. i januara 1988. u Mramoru kraj Niša.
Svet se brzo okreće
Ovaj je svet igrač na žici
Lutka što govori da i ne
I svi smo mi na jednoj slici
Neko kasnije, neko pre
I nemoj da razbijaš glavu
Mreža je davno postavljena
Svejedno je, ko je u pravu
Od sunca visi paučina
Samo tvoje ruke dve
U kosi mi zaspale
Na dnu mojih grudi zri
Jedna pesma - samo za tebe
O - zagrli me - svet se brzo okreće
O - odneće me - stavi mi ruke u džepove
Prava je stvar, ljubav na reci
Malo vina i tamjana
I nije važno šta znače reči
I da li postoji obala
Od srca daleko
Pariz noću je kao nar
Sveci šetaju
Sena uzdiše zeleno
Ludi mesec joj ljubi vrat
Kažeš kako dobro je
Da ćeš me skoro videti
Ni Gospod ništa ne može
Između mene i tebe
A ribe ćute, ptice lete...
Od srca si mi daleko
Pariz menja sne
Umrli su bezgrešni
Ja neću bez tebe
Suze kaplju sa krovova
Jutrom se razlivaš
Tu na mome prozoru
Suncem me umivaš
Na raskršću
Tu smo na raskršću
Korak teži od nebesa
Ko slepi putnici
Koje niko i ne čeka
Sad se kaju, majevi
Snežne zore i nemiri
Pitaju zašto smo ih
Uopšte budili
Ne mogu zaspati
U toj kući od snegova
Ni više ljubiti
Tvoje usne od pelina
Kada kiša prestane
Tuđi sam ćeš obviti
Na mojim zenama
Neka druga će ostati
Laže šarene
Lep je malog medveda sjaj
U šarenom kaputu
Kasni opet severnjača
A ja skroz - u autu
Glavom lutaju tvoja kolena
Padaš po meni ko mećava
Ti si mračnih ulica kći
Sa srećom iz šešira
Dan se razdanjuje
Čamac sam od papira
Laže šareme, šapućeš uveče
Puziš ko crne povijuše
Kad mi te pijano jutro ojutri
Nebo od sreće preskočiću
I sve će molitve sa mnom pevati
Zauvek vrata zaključaću
- to znaš
Skače gradom šugava noć
Ko skakavac u fraku
Sveće gore kod sretnika
A ja u mrklom mraku
Bliznakinje
Danju svetice, noću lisice
Vi ste mamine zlatne ribice
Iste ko uskršnja jaja za tucanje
Svojim kandžama mene lovite
Jedan miš a dve mišolovke
Kako bih rado ja u obe upao
U-u-u nesvest ljudi padaju
One dele sve, dele i mene
Jedna matine, druga uveče
Kocka je bačena, nema ljubomore
Ceo grad mi govori, šta ćeš s njima ti
Nije lepo pred suncem tako živeti
Baš me briga za priče i narodnu ćud
Obe volim pa makar bio lud
Između jave i sna
kao mala gnezda na granama
Puna starih letova
Kao mrtvo srce od sećanja
Kao prva radost dečija
Ti si moja prošla i buduća
Svedok koji ne laže
Ti si moja prva i poslednja
Čujem noću tvoje korake
Vrata, samo vetar otvara
Zebem kao zaseda
Moja pesma više ne peva
Crna joj je haljina
Ja sam ulica za tvoj povratak
Između jave i sna
Ja sam poslednje tvoje sklonište
Nemaš, nemaš gde
Deda, pradeda
Noćas sam ti ja bure baruta
Pelcovan sam dušo
Protiv besnila
I nemoj da te crni đavo prevari da
Vidim te ponovo s njim
Možeš biti sa bezbroj eskima
Kinez može noću da te pokriva
Neka ceo svet
Bude ljubavnik tvoj
Samo da ne bude on
On je puna korpa za otpatke
Staro meso za tvoje obroke
On je... deda - pradeda
On je... štedna knjižica
On je... drvo za vešanje
Sa dve... veštačke vilice
Kad prođe sve
Proleće se okreće
Da me pozove
Dve suze kažu
Da su tebe videle
Ljubio sam otrovne, slatke pijane
Sve one nikad nisu pomogle
U moru kapi
Bila je jedna
Za moja usta, koju je neko popio
Devojke nove
Prolaze gradom
Te divne ruže nisu za moj san
Kad prođe sve
Kad mi želje pobegnu
Kad odu svi
Samo ti ćeš biti tu
Manifest
Kad odumre država, milicija, armija
Kad nestane partija, republika, pokrajina
Svako od nas biće i predsednik i sudija
I svako od nas govoriće preko radija
Strašno mi je žao što mi stari ne veruje
Da ću jednog dana biti predsednik republike
Žao mi je, umreće, razlikovat' nikad neće
Ljude, ljude i bogove
Oproštajne pesmice pevaće dečaci
Jae Kain je Avelja ubio iz nehata
Postaće svi ljudi braća, nestaće junaci
A brat mi je mio, koje vere bio
Stari mi je govorio: "Šut s rogatim ne ide"
A ja bih da probam mada nemam rogove
Нема коментара:
Постави коментар