Balašević - Naposletku...

Ufa Medija CD9605BN
1996


1. Naposletku...
2. Dođoška
3. Namćor
4. Regruteska 29.IV.1977.
5. Poslednja nevesta
6. Miholjsko leto '95
7. Sin jedinac
8. Drvena pesma
9. Uspavanka za dečaka


autor muzike i tekstova: Đ. Balašević
aranžmani: Đole, Đorđe, Duda, Duja, Caki, Kiki, Petar...
aranžmani gudačkog orkestra: Đorđe Petrović
producent: Đorđe Petrović
snimatelj tona: Aleksandar Stojanović
idejno rešenje: Olja Balašević

svirali su:
Aleksandar Dujin - klavir
Duda Bezuha - gitara
Aleksandar Caki Kravić - bas
Petar Radmilović - bubnjevi
"Gudači Svetog Đorđa"
Ignac Šen - violina u "Naposletku..." i "Poslednja nevesta"
Josip Kiki Kovač - sopran sax u "Namćor" i "Uspavanka za dečaka"
Goran Marinković - fagot u "Drvena pesma"
Nenad Marinković - oboa u "Drvena pesma"
Dragan Kozarić - truba u "Regruteska..."

Sem njih, izlasku ove ploče niko nije doprineo, naravno, nisam ni očekivao...
U stvari...
Hvala, ipak, nekima koji su u međuvremenu nestali iz mog života i time učinili da da Sve Ovo ponovo postane Zadovoljstvo...
Hvala, zatim, gospodi Đorđu Stanisavljeviću i Miloradu Stošijeviću u narodu poznatijima kao Bata Peugot i Mile Pizza, oni će već znati zašto...
I hvala, naročito, Kvartetu Dragih Lica koji je našu najtežu godinu preobrazio u našu najlepšu godinu, čarobnim prahom svoje posebnosti...
Hvala tebi, Amose, Mali mišu sa oboda mog šešira...
Lako je meni, kad imam četiri Jedine Ljubavi Na Svetu...

Novi Sad, 29. april 1996.


NAPOSLETKU...

Naposletku
Ti si dobro znala ko sam ja
Otkud sad te suze, moja mila?
Rekla si da se za točak bršljan ne hvata
zalud izgužvana svila, to je tako

Ne pravi od tuge nauku
mami svetlo na sledećem bregu
Okopniće moj otisak na tvom jastuku
kao "jezuška" u snegu

Razbiću gitaru
crn je mrak ispunjava
Odavno se svoje pesme bojim
pomera u meni one gene Dunava

Pa ja tečem i kad stojim
ali opet

Dal' bi ikad bila moja ti
da sam vojnik u armiji ljudi?
Rekla si da baš ne umem novce brojati
i da je ništa sve što nudim

Naposletku, ti si navek znala da sam svirac
brošić što se teško pribada
Da me može oduvati najblaži Nemirac

Da ću u po reči stati
da se neću osvrtati
nikada...

Ređaš po vitrini
fini porculanski svet
al' ja sam figurica bez žiga
Pazi, to je bajka što ti pada na pamet
Fali ti baš ovaj cigan?

Ne, mila
tek u jesen otkriju se boje krošanja
sve su slične u leto zelene
Naposletku, ti si dobro znala ko sam ja
čemu suze, lepa ženo?

Draga moja, ti si navek znala da sam pajac
moj je šešir šatra pomična
Usne, tice - rugalice a u oku tajac

Da sam kaput sa dva lica
da sam Gospo'n Propalica
obična...

Naposletku, ti si navek znala da sam svirac
i da je nebo moja livada
Da me može oduvati najblaži Nemirac


DOĐOŠKA

Njenog brata znao sam tako... Iz čuvenja
nisam puno mario za te Dođoše
Vukla se ko kornjača jedna jesen lenja
spori dani davno prođoše
Pretio je da će on na put da mi stane
i da mu se sestre okanem

A... Mi smo samo šetali... I pomalo kisli
dobro sam se nagled'o njenih koraka
Druge su mi devojke pobegle iz misli
Prhnule... Ko jato čvoraka
Tih je dana zvonilo u čast Malog Princa
i odvažnog Bilbo Baginsa

Na svim mojim crkvama satovi su stali
kazaljke se, srećom, baš tada sklopiše
Sto hiljada reči znam... Al' jedna mi fali
Da nju kako treba opišem
I... Sram ga bilo, gospodo, ko pomisli loše
Al'... Ni nalik na druge Dođoše

Otad baš ne uzimam svaku što se pruža
srce se odupire... Pa se privikne
al' zumbuli su zumbuli, a Ruža je Ruža
pa da na kraj sveta iznikne

Ma... Da se redom postroje odavde do ćoška
nijedna ko moja Dođoška
Ta, idi
kao moja lepa Dođoška


NAMĆOR

Ne volem, nikog, lutko
takva mi je narav
kao odžak star i garav
puno dima je kroz mene, prošlo

Ne volem
ujne, strine, šogore, komšiluk
nataknem ih na čiviluk
od njih ništa dobro nije došlo

Ne volem
semenkare, cigoše, trubače
burek, ulične pišače
Nek mi moju lepu varoš vrate

Ne volem
džipadžije, dizel, butikaše
restoteke, tamburaše
Svaku pesmu bar za strofu skrate
Mater im...

Al tebe volem, to je fakat
ti si mi ljubav jedina
Prodaću onu našu kućerdu "na lakat"
pa nek je stoput dedina

Da kupim četir konja besna
da ih u oblak upregnem
pa s' tobom, di nas niko ne zna
uteknem...

Ne volem
kad mi gaće uđu, di već uđu
te što brinu, brigu tuđu
košticu u štrudli od višanja

Ne volem
Zatucane, gratis, kravataše
hipohondre što se plaše
da dobiju rak od, razmišljanja

Ne volem
krvoločne pse i gospodare
nađubrene trotoare
maskirne kad navale na pendžer

Ne volem
one lopuže što voze tuđa kola
znaju azbuku do pola
miču usnama dok sriču, pejdžer

(I nije samo da ih ne volem
nego ih se malko gadim, pravo da ti kažem...)

Da kupim čamac na dva vesla
i onaj šešir rogozan
pa tebe, di nas niko ne zna
odvozam

E, onda ne volem
šizove i nervne bolesnike
Pre ih puštali za vikend
sad ih puste pravo pred kamere

Ne volem
sve te lezibejke, da prostite
proročice, travestite
Nek mi gospon - dame, ne zamere

Ne volem
teget girtlu na teget mantilu
šestu ličku, sedmu silu
opa-cupa, preko Okučana

Ne volem
Izbore, televizor, plakate
Dosta, ako boga znate
ludnica je kanda otključana
širom ostala
(Provert'e, molim vas?)

Da kupim adicu od peska
na njoj šumarak nakrivljen
da tebe, di nas niko ne zna
sakrijem...

I ne volem
Uzdržane, trezvene, pa džoging
takve najpre trefi šloging
al' ni krkanje mi nije blisko

Ne volem
što odasvud samo čuješ: 'daj mi!'
Il' se prosi il' se zajmi...
Jebo te, ja nikad nisam isko?

Ne volem
štreberčine, večne odlikaše
crne rolke i sektaše
Ne padam na Tibet ili Burmu

Ne volem
škrtariju, intelektualce
koji važno vrte palce
kupiš ih za špricer i kavurmu

(koju ja lično ne volem...)

Napuklo srce, na dve pole
ljubav je, teret pregolem
Baš ni to što tol'ko volem
ne volem


REGRUTESKA 29.IV.1977.

Sine moj, ti se majke sećaš nejasno
dobre senke iznad kolevke
poč'o si da pamtiš prekasno
Osluškujem lepet anđela
znaću valjda da je nađem ja?

Eh, mani me
naš sam dom k'o čergu selio
Tepanja na vino mirišu
njene stvari sam razdelio
Svaki praznik minu ćuteći
sebi nisam mog'o uteći

Stade sve, samo život prođe
sine moj, oči njene plave
Stiže dan da u vojsku pođeš
čudni se ovde sveci slave

Ej, sine moj, kako da te pustim?
Ti si sve što mi od nje osta'
Di ćeš s' tim trepuškama gustim?
Život baš ne zna šta je dosta

Slušaj njih, što uz bojni poklič legaju
Pevaju u slavu noževa
pevaju, pa onda begaju
Pošlo vreme s' goreg na gore
razigralo one najgore

Sine moj, gajde će ti baba kupiti
tamburu sa ticom sedefnom
Cure će pred kućom pupiti
nek' se šorom digne prašina
kad bataljon suknji maršira

Stade sve, samo život prođe
sine moj, oči njene plave
Stiže dan da u vojsku pođeš
lumpuju, usijane glave

Sine moj, sve su to barabe
ne dam ja mog spomenka bokor
Derane, drž' se tvoga babe
nisi ti za taj jad i pokor, ej


POSLEDNJA NEVESTA

Vesnik svadbe po sokaku svuda je
brinu snajke šta će koja mesiti
neko mi se, kanda, skoro udaje?

Moralo se i to jednom desiti
tu livadu ja sam prvi kosio
pričam više nego što bih smeo
Ajde, odavno bih je zaprosio
da sam samo hteo

Vetrić glanca krune granja
Tamiš nosi par lokvanja
Račun svedi: šta sad vredi mladost, tričava?

Nevažno je to sve skupa
sećanje je smešna lupa
koja sitne stvari uveličava

Oprezno s tom violinom
ona čezne za tišinom
ko da škakljaš anđelčiće vrhom gudala

A nju nemoj pominjati
neće svet zbog toga stati
neće biti prva što se udala

Nista lakše nego sebe slagati
ništa lakše neg se nasmrt opiti
ništa teže nego zalud tragati
od sto drugih, nju sam hteo sklopiti

Srce cupka, al' misao okleva
čeka da se stvari same dese
tuga lepše zvuči kad se otpeva
pesma sve podnese

Bog je katkad pravi šeret
na strmini doda teret
i potura nedohvatno da se dohvati

Bog je dobar, kako kome
bolje ne pitaj o tome
ućutaću ili ću opsovati

Polagano, Šanji-bači
ti si znao šta mi znači
ko da heklaš paučinu vrhom gudala

Kad pred crkvom baci buket
neka padne, kao uklet
neka bude zadnja što se udala

Samo bol je u životu siguran
sreću nosi neki poštar jako spor
neka, samo ovu noć da izguram
sutra ću već naći dobar izgovor


MIHOLJSKO LETO '95

Do pola jedan je bila na času klavira
onda korakom merila grad
i usput gledala izloge
pardon, svoj odraz u njima

U kosi još, poput venca, ona molska kadenca
mala vračka da upravo tad
Uz "caffe Kibic" polagano nadođe on
kao plima

Tajne su tu zato da ih neko nasluti
postoji reč koja vredi tek kad se odćuti
Bogu je kanuo čaj, svud je prsnuo sjaj
jedan platan će ostati zlatan

Ona kroz smeh čvrsto svoju kajdanku stišće
ne drhti on, to je samo to uvelo lišće
Blaženo Miholjsko Leto
jedno i sveto za njih

A on je nosio naglas svojih skoro osamnaest
sve češće mu govore "Vi"
Begeš u grudima udara
bije u bronzane žice

U džepu sretni staklenac, ko ono novčić i zdenac
mala vračka da nestanu svi
a ona bane ko lupež
i prospe mu kosu u lice

Kao osrednji klošar, malo prosed i prostar
na uglu sam zastao sam
Ne tako dobar oktobar
i misli sve, u "ruskom štimu"

A onda shvatih, na prepad, da te volim, ko nekad
vreme samo raspiruje plam?
U meni "miholjsko leto"
to prkosno sunce pred zimu


SIN JEDINAC

Stara stvar u Novom Bečeju
slava je za Gospojinu
Ne znate vi moju Ninu
dece nema, pa me vole kao matera

Pridveče do crkve trkne
za pokojnim Strikom šmrkne
a sve brine da me u "špacirung" natera

Ja sam otrov za udavače
trepću oči snevalice, uzdišu ko zevalice
gurkaju se laktovima, usne napuće

Jednoj miraz, mlin što melje
drugoj lanac i po zemlje
trećoj cifra tolk'a, da se samo šapuće

Bež'te curice s' glavne ulice
kada prođe sin jedinac, štikla kleca
Sitne su vam udice
korzom plovi štuka što se retko peca

Zbogom Totice, male skotice
Mađarice - svađalice, srcolomke
Prave ste lepotice
žali bože faliti vam druge momke

Videh pendžer u Bečkereku
i u njemu, povrh lale
tog trenutka procvetale
zasja pramen riđi, kao krilo tetreba

Nidočeg mi više nije
snevam zemlju iz saksije
Meni, babo, od te zemlje više ne treba

Nek se okuša hor torokuša
ja sam babin sin jedinac, mater svima
Štagod kogod pokuša
uzeću je, pa da samo bluzu ima

Zbogom Sremice - uspaljenice
i Bačvanke - probiranke od zanata
Fine ste vi ženice
al' već vidim, ženiću se iz Banata

Iz inata


DRVENA PESMA

Snio sam noćas nikad prežaljenu stvar
mog drvenog konjića
kanap i zvuk točkića

Vrbice zvon
za mnom verni Sančo moj
u pohodu na Nespokoj

Snio sam još i svoju prvu tamburu
kako ko noćna dama
iz južnog Amsterdama
iz izloga, mene klinca zavodi
na smrtne grehe navodi

Di je to drvo raslo, od kog je tesana?
Dal' se pod njime neko nekada ljubio?
Otkud u njemu izvor svih mojih pesama?
Dal' je to znao onaj ko ga je dubio?

Di je to drvo raslo, vrh kojih bregova?
Dal' nas je ista kiša mlađane zalila?
Ko mu je grane kreso, mati ga njegova?
Čija je ruka lišće s' jeseni palila... da znam?

Snio sam, onda, krevet, sav u čipkama
obesnu igru vatre
sklopljene šalukatre
Na uzglavlju, ruža u intarziji
pod kojom smo se mazili

Snio sam sanduk, crni, srebrom okovan
Novembar, izmaglica
i kvartet dragih lica
Maleni čun, nasred luke pokisle
da me u večnost otisne

Di je to drvo raslo, spram kojih vetrova?
Dal' je pod njime neko za nekim žalio?
Što ga je grom obišo, mati ga Petrova?
Ko je u šake pljuno, pa ga strovalio?

Jedina moja mila, što si me budila?
Bio sam tako blizu naličja vremena
Taji se jedno drvo u mojim grudima
gde li će nesto nići iz toga semena... da znam?


USPAVANKA ZA DEČAKA

Pričaće ti jednom možda, kako sam ja bio, štošta
pile moje, pače moje malo
Mudrovaće, badavani, kad me nema da se branim
da sam blizu, ne bi im se dalo

Pričaće ti o plovidbi, ti što nisu sidro digli
Šta sam za njih neg' ukleta šajka?
Tvrdiće, sa zlobnim sjajem, da sam drhtao pred zmajem
gledali su oni, iz prikrajka

Al' ti slutiš otkud bore, trunje se u oku diglo
olujno je tamo gore, gde nas nije puno stiglo
Znam da sanjaš more sveća i korake po tom doku
ti si tamo bio, u mom oku

Pričaće ti, kojekakvi zloba se ko rubin cakli
kako odjek mog osmeha ječi
Kleće se u pretpostavke, kljuckajući, kao čavke
moje loše, prepričane reči

Brojao sam ljude s' krsta, pravila i izuzetke
posvud promašena vrsta, samo retki nađu retke
Znam da sanjaš vaskrsenje, jednu siluetu plahu
ti si tamo bio, u mom dahu

Pričaće ti jednom svašta, boljima se teško prašta
pile moje, pače moje malo
Silni miševi u boci, javiće se ko svedoci
pustolovnog traganja za Gralom

Ne znam više, bože prosti
dal' da strepim il da stremim
da to breme posebnosti i na tebe nakalemim?
Ako nije kasno već?

Znam da sanjaš rimovanja, krike i tišinu nemu
ti si bio svugde u mom svemu
Pile moje, pače moje malo

Lavče moje


rečnik nepoznatih reči i izraza:
jezuška - otisak tela raširenih ruku i nogu u snegu, u prvom snegu po mogućnosti...
šor - malo širi sokak
sokak - malo uži šor
deran - adolescentna osoba muškog pola
baba (sa dugim prvim "a") otac gorepomenutog derana
dođoši - kolonisti iz pasivnih krajeva koji aktivno rabe Vojvodinu
Bilbo Bagins - praviću se da nisam čuo da niste čitali "Hobita"
miholjsko leto - termin potiče iz vremena kad su postojala godišnja doba, odnosi se na blagu, sunčanu jesen...
vračka - nešto kao ono kad obučeš prevrnutu majicu da te fizičarka ne bi prozvala
ruski štim - način štimanja gitare u kom i bećarac tužno zvuči
bećarac - e, to ne važi, ta reč se ne pominje ni u jednoj pesmi
Tamiš - reka u Banatu, uliva se mož'bit u Begej, mož'bit u Tisu, al u svakom slučaju naposletku dospeva u Dunav, ko sve čestite reke
heklati - kukičati, narod koji još nije odmakao od štrikanja nema svoju reč za tu ručnu radnju
šaluktare - žaluzine, drveni kapci na prozorima idealni za lupnjavu vojne policije
kućerda "na lakat" - guća u obliku slova "g", ćiriličnog, dabome, probajte da nazidate kuću u obliku latiničnog slova "g", pa ćete videti o čemu govorim
adica - deminutiv od "ada", koje su ionako uglavnom deminutivne veličine
ada - kripnija adica, rečno ostrvce
šloging - od imenice "šlog", moždani udar, koji nije proporcionalan veličini mozga, kod nekih tek šlog otkrije postojanje mozga
kavurma - jelo koje se, kao prvi poljubac, najbolje konzumira zatvorenih očiju, nešto kao ona salata od hobotnice u svinjskoj verziji
gospojina - dvadeset i neki avgust, čini mi se, slava u Novom Bečeju, nazvaću Gođu da tačno saznam datum pa ću vam javiti
kajdanka - notna sveska, bude tu i "povisilica", "razrešilica", i kojekakvih čuda
šajka - vrsta brodića koji kanda plovi još jedino po dubokim pesmama
špacirung - nemačka reč, ali naša specijalnost, londiranje tamo-amo po varoši
Totice - Slovakinje, Slovakinjice, Slovakinjičice, takoreći
Bečkerek - staro ime za Petrograd
Petrograd - staro ime za Zrenjanin
Zrenjanin - ajde, ne preterujte...
badavani - ne bih sad o njima

hvala tarafleks