Datum rezanja vinila: 07.04.1982
1. Ilona (3:40)
2. Ratnik paorskog srca (4:36)
3. Za sve je kriv Toma Sojer (3:15)
4. Za treću smenu (3:30)
5. Lepa protina kci (3:22)
6. Pesma o jednom petlu (3:23)
7. Boža zvani Pub (4:09)
8. Predlog (3:16)
9. Na pola puta (4:58)
Zahvaljujem se gostima sa svečara 19.12.1981. godine kod čika Isidora Ćirića (trgovca na veliko i malo u penziji), koji su mi svojim pričama mnogo pomogli u stvaranju ovih pesama.
Takođe se zahvaljujem ulicama J. Cvijića, Karađorđevoj i Pavla Bakića, kao i parku kod Almaškog groblja u Novom Sadu, putničkom vozilu registracije NS-193-217, jednoj privatnoj pekari, psu sa imenom Nana, svim mojim prijateljima, to jest obojici.
Đ.B.
Novi Sad, 20. mart 1982.
Novi Sad, 20. mart 1982.
Muzika i tekst: Đorđe Balašević
Aranžmani i gitare: Josip Boček
Tonmajstor: Tahir Durkalić
Recenzent: Đorđe Debač
Producent: Josip Boček
Glavni i odgovorni urednik: Stanko Terzić
Dizajn: Milan Tasić
Fotografije: Milan Đurica
ILONA
Jednog leta, s' kraja sveta
vozio sam putem sivim
Ja sam putnik, od tog živim
Samo je podigla taj prstić svoj
i ja sam stao, otvorio njoj
Ona je anđeo bila
sa greškom - bez krila moj san, moja
Ilona, još se sećam tvog imena
sretna i sama, sva u bajkama
gde li je sada Petar Pan, i svi oni momci?
(i kapetan Kuka?)
Ilona, tvoja je slika (nekad moja mala) moja ikona
i čim se dignem, ja joj namignem
i uvek tako počne dan
Dobro guram, kroz život buran
i mada živim dosta sretno
ja nemam nikoga konkretno
uz kog bi bio i sretan i lud
i tako miran i siguran svud,
ja nemam nikog da mašta i prièa mi svašta svu noæ kao moja
Slabo prièam, baš nisam vièan,
al' sad reèi idu same.
O, život piše ljute drame:
Ja znam detalje, sitnice o njoj,
al' ne znam adresu, telefonski broj,
il' nesto slièno po cemu bih saznao gde li je sad izvesna
Ilona, još se seæam tvog imena,
sretna i sama, sva u bajkama,
gde li je sada Petar Pan, i svi oni momci?
Ilona, tvoja je slika neka moja mala ikona.
I èim se dignem ja joj namignem
i uvek tako poène dan.
Lutko lepa, dobar dan...
RATNIK PAORSKOG SRCA
Kada se Braca devetneste vrn'o
s' dalekog fronta 'di soldat je bivo
Prič'o nam kako ga strefilo zrno
pa zavrt'o rukav i to pokaziv'o
A mi, a mi smo bili derani
Prič'o nam Braca o mirisu mora
i o patroli od koje je bež'o
pa kako je opsov'o nekog majora
i zbog tog posle na robiji lež'o
A mi, a mi smo bili derani
Prič'o nam kako je preš'o Karpate
zujali meci k'o rojevi pčela
Rek'o je: "Rat vam je krvav, da znate
al' nije mi žao ni ljudi, ni sela''
Ej, žao mi konja..."
Kada se Braca devetneste vrn'o
svake je večeri prič'o na šoru
kol'ko je curica usput prevrn'o
i kako topovi livade oru
Čim Braca korak iz avlije kroči
skupi se društvo iz našeg sokaka
a svi smo imali velike oči
prepuna srca i maštu dečaka
Pa da, jer tad smo bili derani
Psov'o je Braca i krivce i žrtve
puške i vaške i rov prepun blata
Rek'o je: "Ne možeš prebrojati mrtve
jer su se carevi igrali rata''
Ej, žao mi konja..."
Negde u Braci je paorski koren
i može rata i rata da bude
Kad nije paor za soldata stvoren
volije konje i zemlju neg' ljude
A mi, a mi smo bili derani
i sve još je vredelo za nas
Hej, hej, konji beli nebom terani
kroz san i kroz oblake u kas
ZA SVE JE KRIV TOMA SOJER
Jedne letnje noći tople, Cile, Pićuka i ja
poneli smo nešto klope da se nađe za dan dva
pa smo krenuli u Brazil il' do južnih mora bar
Smišljali smo neki fazon, kovali smo dugo plan
čudno zlato i Amazon, pa je došao taj dan
Dunavom do Crnog mora, sve je dalje prosta stvar
Za sve je kriv Toma Sojer
takve knjige ne bi smele da postoje
To je bilo iskušenje, on je tako dobro terao po svom
Za sve je kriv i Misisipi
o kom smo sanjali na našoj staroj lipi
Gde smo gledali krog krošnju
kako nebom sve do zvezda plovi Tom
Kriv je on! (na onom splavu svom...)
Birali smo dugo čamce, maznuli smo jedan žut
poneli smo čak i mamce da bi pecali uz put
Činilo se, na početku, da će provod biti lep
Al', nestade nam prvo hleba, mučila nas strašna glad
onda grom iz vedra neba, pa oluja, kiša, grad
al na, sreću, neki čiča tad nas primio na šlep
Vratili nas sutra kući. Jao, što me bilo stid
pa sam hteo krišom ući, šunjao se uza zid
Videla me prva mati: "Opa, vratio se sin!"
Na to otac reče samo: "Neka, nek je živ i zdrav..."
Al' sam, ipak, tu i tamo, posle bio čudno plav
pa su me u školi dugo zvali Haklberi Fin
ZA TREĆU SMENU
Vidiš li gde sam to sad, u kom sam dobu?
Čudne mi ptice, da znaš, snovima jezde
Jer, još sam suviše mlad da mislim o grobu
a već sam suviše star da brojim zvezde...
Čuješ tišinu, taj zvuk? Prolazi vreme
zuji i preti kroz noć, drhti k'o kobra
Nemoj da načinješ sad ozbiljne teme
dođi, skupi se tu i budi dobra...
Pa naspi još jednu, za večite krivce
za balansere
ne boj se, imam ja priličan cug
Naspi još jednu, za umorne livce
za proletere
večeras treća smena vraća tuđi dug...
Skoro će svanuti dan, još jedan praznik
svi su ti plavi k'o san, svi su ti isti
Budiš se retko u šest, samo po kazni
kad moraš negde na put ili na ispit...
Ponekad tragam i ja, za zlatnim runom
možda ću sanjati dim, vatru i čelik
Nisi ti kriva za to, ma volim te puno
hajde sad, daj mi pred san poljubac velik...
Pa naspi još jednu, za večite krivce
za balansere
naspi još jednu za moje drugare
LEPA PROTINA KĆI
Još sam bio sasvim mlad
neke barske ptice sam lovio tad
kad je došla, da se kupa lepa Protina kći
Nije znala, gde sam ja
da je gledam, krišom, kroz trsku i šaš
a preko reke, noć je pala kao plašt
Mesec tinja nad vrbakom
srebri nebo, zveda roj
i kapi vode kao biseri
koji blistaju, svud po njoj...
O srce ludo, ludi sni
već se moji drugovi momčili svi
a ja sam hteo, samo jednu
lepu Protinu kći
Čudnom pesmom, zvoni drum
te su zime i svatovi došli po nju
iz daleka, neki svet za mene tuđ
Baš sam prošao sokakom
padao je prvi sneg
I još ponekad, zazvone praporci
što je odnose, ko zna gde...
Da se ženim, imam kad
ja sam, eto, ostao momak do sad
Nikad više, nisam sreo lepu Protinu kći
Jedan život, miran, tih
nekad bacim kartu il' napišem stih
Stvari teku, ja se držim izvan njih
I ljubim dobre, ljubim lake
neke prave, a neke ne
I sve su vile, sve su kraljice
i sve su nevažne, naspram nje...
PESMA O JEDNOM PETLU
Im'o sam strašnog petla, bio je pravi đavo
na kiši i na vetru, uvek je stajao pravo
po selu perje leti, diže se strašna graja
u našoj kući, uvek, bilo je dobrih jaja
Im'o sam strašnog petla, bio je pravi ludak
koju taj koku kljucne, k'o da je tresnuo budak
a koke, čudne ptice, uvek im srce puca
za nekim grubijanom, koji dobro kljuca
Za njega nisu bile samo koke slatke
ne, taj je skak'o i na guske i na patke
a tek na ćurke, čim je bilo neke šanse
Princip je isti, sve su ostalo nijanse
Im'o sam strašnog petla, bio je malo čudan
po danu nešto dremljiv, al' noću uvek budan
Curice iz mog sela, čule su za tog dasu
zbog tog sam petla i ja bio na dobrom glasu
Im'o sam strašnog petla, bio je prvak sveta
danas su petli čudni, svaka im dlaka smeta
ja ne znam šta je razlog, danas su drugi dani
uglavnom, spram mog petla, ovo su sve cverglani!
Meni je še'set peta, stiže jesen pozna
putuje moje drustvo i ja čekam na red
Ne bi mi ova starost bila tako grozna
da čujem petla, barem mesečno jedared
Poslušaj zato savet, što će ti čiča dati:
kad imaš mladog petla, ne daj mu da se pati
Pusti ga neka leti, neka ga koke vide
posle će biti kasno, i petlu vreme ide
Aj, živeli
BOŽA ZVANI PUB
Ovo je priča koju vrlo rado pričam
to je priča o Boži zvanom "Pub"
Jedni ga hvale, drugi žale, treći kažu: "E, moj brale
taj je bio kvaran kao šupalj zub"
Odavde pa sve do Pešte i do Srema na jugu
jos priča bajke o njemu mutni kockarski krug
i kažu: "Taj u životu nije igr'o na dug!"
I svi se slažu kako danas nema takvih kao Boža Pub
Negde je imao imanje, to se znalo, više - manje
mada o tom nije prič'o ni za lek
Treb'o je biti veterinar, al' je ter'o neki inat
pa je živeo od kocke ceo vek
O, taj je pratio karte k'o da vidi kroz njih
I uvek 'ladan kao špricer, uvek opasno tih
i samo, kad tera maler on bi rekao stih
I svi još pamte reči kojim maler tera Boža zvani Pub
Džaba vam novci moji sinovci, džaba vam bilo dobre volje
I pogledi čvrsti, lepljivi prsti, ja ipak varam malo bolje
E, pa da!
Al' karta je kurva, izvin'te me što psujem
jer ja samo pričam onako kako čujem
I ako su lagali mene i ja lažem vas
Tu priču zna svako, od vraga do popa
jer mnogi su mangupi ostali tropa
Kockar se krije i čuči u svakom od nas
i čeka pravi čas
Jednom se kart'o s nekim ruskim emigrantom
to je bio lihvar, bogat kao knez
Igr'o je i upravnik pošte, zvani Ljupče od milošte
i neki švercer kog je jurio sav srez
U, to je partija bila, jos se priča o njoj
kibiceri u transu, 'ladan probija znoj
Na stolu kamara para, da ne spominjem broj
i povuk'o je damu na osamn'est, mrtav ladan, Boža Pub
A znate li za ono kad je s' izvesnim baronom
igr'o četir' dana? To je bio rat!
Išle ga stalno karte jake, pa je odn'o i fijaker
crnog konja, tabakeru, štap i sat
Baron je pričao posle da je špil bio star
da je previše pio, da ga poneo žar!
Pa, svi što gube se ljute, to je poznata stvar
svako gubi bar ponekad ali nikad Boža zvani Pub
Sa švalerske strane nije spad'o u Tarzane
al' daleko od tog da je bio zec
Im'o je neke tu i tamo, al' svi vrlo dobro znamo
da kod žena igra neki peti kec
Ljubav je igra u kojoj često ne pali blef
srce se otvara teže nego najbolji sef
Im'o je on svoje dame: karo, pik, herc i tref
i bio im je veran sve do sudnjeg dana Boža zvani Pub
Gospodo draga, on je nestao bez traga
i to celoj priči daje čudan ton
Neki se džambasi kleli da su kod Sombora sreli
jednog tipa što je bio isti on
Možda ga odvela karta čak u Prag ili Beč
Već dugo niko o njemu nije čuo ni reč
Dal' se još drži na svetu il' je predao meč
pa s' anđelima na vrh neba igra raub, preferans i ajnc?
PREDLOG
Pile moje, kako stvari stoje
vreme radi za nas
Baš se mislim, što bi zalud kisli
kad bi mogli ostati kod vas?
Kiša pada, gde bi išli sada?
Crni oblaci iznad grada
Šta je - tu je, sakrijmo se od oluje
Srce lupa, kao vojni bubanj
to je opasan znak
Imam krizu i uvek kad ste blizu
pada mi na oči mrkli mrak
Sad bi, možda, ploča dobro došla
neka muzika davno prošla
Čabi Čeker, ili neki sličan šmeker
Otkad vas znam
stare slike mi imaju novi ram
Otkad vas znam
neke obične stvari, mi čudno zvuče
Bio sam sam
kao niko na svetu, koliko znam
Bio sam sam
ali sve je to bilo, odavno, juče još!
Dame biraju...
Ove noći mi smo mogli poći
u restoran il' bar
Ma gde bili, mi bi nešto pili
to je problem, baš u tom je stvar
Što da krijem, gadan sam kad pijem
ja se posvađam pa se bijem
zato bolje, ostanimo tu nas dvoje
Drugar'ce biraju...
NA POLA PUTA
Hej, mnoge vatre sam ložio
i mnoge vode zamutio
nošen srećom i zlom
I da znaš, tri sam banke potrošio
a da nisam ni slutio
da sve to tek prohuji s' vihorom
Jednom za uvek...
Hej, gde su sad oni klikeri
trešnje sa periferije
sveske iz šestog b?
Gde su sad svi gimnazijski šminkeri
prve studentske ferije
i čežnjiva pisma iz armije?
I vidiš, već sam tu, na pola puta - sve je dim!
I fotografije od vremena izbledele
I vidiš, već sam tu, na pola puta, sad mi trebaš ti
budi vodič moj kroz mutne predele
Hej, čudne staze do uspeha
čvrsta vera u drugove
sve je to varljiva stvar
I sad, ako postoji uteha
ja nisam praštao dugove
i svakom sam vratio isto bar
Hej, sada znam gde sam grešio
i gde sam, na žalost, bio gad
a gde, na žalost, ne
I da znaš, sve sam rebuse rešio
ali ipak se ponekad
još zaletim na vetrenjače
hvala tarafleks
Нема коментара:
Постави коментар