1997
1. Gile šampion
(Drale-dr Karajlić-ZP)
2. Tri ratna Havera
(dr Karajlić-dr Karajlić-ZP)
3. Letimo zajedno
(dr Karajlić-Drale-ZP)
4. Nema nigdje nikoga
(dr Karajlić-dr Karajlić-ZP)
5. Ja nisam odavle
(dr Karajlić-dr Karajlić-ZP)
6. Ona nije tu
(dr Karajlić-dr Karajlić, kamenje-ZP)
7. Ženi nam se Vukota
(Drale-grupa autora-ZP)
8. Od istorijskog Avnoja
(dr Karajlić-dr Karajlić, Stanić-ZP)
9. Sto načina
(dr Karajlić-vajld, Karajlić)
10. Zoka ja sam trudna
(dr Karajlić-Kolja Pejaković-ZP)
11. Ljubav udara tamo gdje ne treba i kada joj se čovjek najmanje nada
(dr Karajlić-dr Karajlić-ZP)
12. Odlazi voz
(Leon Gieco, dr Karajlić-čika Dule, dr Karajlić-ZP)
snimano mart, april, maj 1997: Studio Oliver (pripreme: studio Koka Pančevo)
snimatelj: Ivan Kljajić
digital maniac: Darko Megabajt
menadžer: Dragan Zurovac Kiki
producent: Voja Aralica
Zabranjeno pušenje:
her Dralle -klavijature
Goran Teri -gitare
Stribor -bubnjevi
Glava Markovski -bas
Dejo Sparavalo -violina
dr Nelle Karajlić -vokal
gosti:
klarinet (ljubav udara...) Veriša Jedini
harmonika (ljubav udara...) Zoki I
kontrabas (ljubav udara...) Zoki II Pančevo
udaraljke (ljubav udara...)
Dakša das
Akinćana goćara das
Darpara das
hor djevojčica (od istorijskog...) Lajla, Ivana, Senada, Jelena, Tijana, Ana, Jelena, Aleksandra (o.š. Majka Jugovića)
duvački orkestar Duga Mišić Saša (Vukota, Ljubav udara...)
uptownhorns (Zoka..., Nema..., Ona...)
sax Spasojević Branislav
truba Boro DLM
gitare i prateći (Zoka..., Ona nije tu) Kolja
ženski vokal (Zoka...) Ana Kostovska
ženski vokal (Vukota) Tijanina mama
prateći vokali pjevali uz strogu kontrolu dr Rosensteina
Rizo, Drale, Dejo, Kolja, Ogi
Beograđanka Tamara Popović (Gile)
klavir (sto načina) Ognjen Radivojević
akustične gitare i zvona (Voz..., Avnoj...) Voja Aralica
bas (Gile...) Mara Direktor
vokal (Ja nisam...) Dejo Sparavalo i dr Nelle
hvala
Peca za konekšn, Dragoljub Đuričić za doboš i metale, Nikola za stalke, Sale za telekaster, Đule za vah vah, čika Duško za injekcije ideja
supervizor i terorista: Emir Kusturica
Od istorijskog Avnoja do izbjegličkog konvoja preko Sremske Rače - aforizam Pavle Stanišić Bata
Ideja omota: dr Nelle
design: Bobo Caravaggio
foto: Olja Milanović
Urednik: K. Kovač
Za izdavača: M. Ćatović, M. Vučelić
GILE ŠAMPION
Kad mu je stari dobio stan od firme
u liftu je upisao svoje ime
masnim crnim flomasterom
PxFxCx Gile, zvani šampion
A škola mu je bila, sumorna dolina
Zemun, Fontana, Merkator
Pekar, lekar, apotekar nije mog'o biti on
Gile, zvani šampion
Jer on je Gile šampion
izraziti favorit
Gile, lepo ima ime
Djeca su, kume svude ista
djeca su ga zvala Gile glista
Velika je bila njegova bol
preslab za kik boks, prejak za rokenrol
A onda je starom pala plata pod stoju
malo ih radi, a puno u stroju
a njegov san je bila velika lova
a znamo da života nema bez snova
On je htio sad i htio sve
uz malu pomoć srebrne berete
Kratak je put za nevaljalog sina
od kocke i vina, do kralja kokaina
A put do vrha, priča je stara
usput je skenjo par bumbara
Beogradska zvone zvona
da pozdrave, novog šampiona
Sve je palo ispod poršea
milion funti i milion žena
žene mlade, žene zrele
Gile ih ne kara, Gile ih dere
Uzalud su bile, riječi druga svog
takve rano upoznaje bog
Skenjaće te neko u 30, druže
pa i lav je kralj, a ne zivi duže
Jednog je jutra na njegova vrata
zakucao neko ko mu može biti tata
'Zar je već kraj?' - upita on
Gile, zvani šampion
TRI RATNA HAVERA
Noć pred gašenje, Olimpijskoga plamena
strašni dernek pravili smo Mufa, Kiki i ja
Kroz živote nam je žurila mladost
kao potok kad teče kroz kras
Sve što se ima, tu je na stolu
ništa nije ostalo za nas
A govorio je tada moj debeli stric
nekad kroz suze a nekad kroz smijeh:
'Za svu, vašu zajebanciju
jednom ćete platit' ceh!'
Noć pred paljenje naoružanog naroda
zadnji put sjedili smo Mufa, Kiki i ja
Tri jarana, tri priče, tri strana jezika
rasli smo na istoj zemlji, al iz raznih korijena
Mufa je srao o ljudskim pravima
Kiki je kukao da mu slabi vid
Ispred nas je stajao pakao
a između nas Kineski zid
Mufa, Kiki i ja
Raznjela nas mećava
Na tri strane, tri puta, tri stara havera ljuta
Mufa, Kiki i ja
Nekad padne nadvojvoda
nekad stari svat
Ne zna se čija je glava prva
tako ovdje počinje rat
Mufa je znao kome pripada
spreman je dočekao i taj dan
Ja sam se već bio ispario
a Kiki je ostao da kreči stan
Preko CNN-a
gledao sam Mufu sa heklerom i u tenama
Kaže on, brani svoj grad
a ko ne brani grad, za njega je smrad
Kiki je znao, da je ta priča kurac
al' nije znao čuvat' za sebe
Lajao je okolo ludo i smjelo
dok ga jednu noć nije odvelo
Mufa ga je našao nakon sedam dana
u nekoj kući na Bjelavama
Otvorio je vrata i tiho je rekao:
'Pustite ga da ne bi jeb'o mater nekom'
Ta noć je bila gluha i hladna
a hladna je bila i Miljacka
Mufa je sredio varijantu noge
čekala se riječ četnika
Pao je u blato i osjetio cijev
vidio je facu bradatu i drsku
vidio je smrt i čuo je riječi:
'Dobrodošli u Republiku Srpsku'
U komandi ga je čekao Boro pekar:
'Slušaj, rode, kako svi rade
Prijavi se ko fol dobrovoljno, šaljem te na Hresu
za mjesec, dva, fataj se Kanade'
Za Mufu sam čuo da je u Švici
kod bratove žene iz prvog braka
Kaže da ne može bez Sarajva
bez te vode i tog zraka
Od Kikija je stigla razglednica mala
na njoj slapovi na Nijagari
Piše moje ime i moja adresa
piše "Zbogom, žohari"
Noć pred stavljanje, dejtonskoga potpisa
sanjao sam opet smo skupa Mufa, Kiki i ja
Bio je kao hastal pun raznih đakonija
bio je potok, vutra i cvijeće i mlada seljanka
Bilo je sunce, jasno i vedro
kao poslije kišne noći
Samo to, više nismo bili mi
u svojoj, snazi i moći
Mufa, Kiki i ja
LETIMO ZAJEDNO
Popeo sam se opet
na krov iznad grada
Ova noć
sve nešto kontam, neće proć'
Pogledom pored tvoje kuće
u dvorištu ispred vrata
kud prolazi tvoj tata, lagano
I nije da mi nije jasno
i nisam se upitao glasno
jer znam da ova noć, neće proć'
Kao miris kad se kafa peče
doći ću ti sutra veče
u dvorište, ispred vrata
kud prolazi tvoj tata, lagano
A ti si
ti si stajala, na balkonu
umotana u, zlatnom balonu
Letimo zajedno, sa rodom
u neki novi svijet, može i brodom
Ti i ja
NEMA NIGDJE NIKOGA
Ako snijeg bude ikada pad'o
kao one noći po nama
ti nemoj kriti lice, već ga hvataj usnama
A ako tvoje usne vrele
do mene doći, budu htjele
Ti znaš, da ja znam
da ti znaš da ne mogu sam
I zato stojim na istom onom mjestu
i gledam snove kako prolaze
Stojim sam i čekam dan
tajna vrata da se otvore
Ali nema, nema, nema
nema nigdje nikoga
Iza nas nema sjena
iza nas nema tragova
Zato nema, nema, nema
nema nigdje ničega
samo mrak i gusti zrak
u mojoj sobi od sjećanja
Ako vjetar bude ikada duv'o
kao onog jutra po nama
Ti pusti kosu da viori
to je naša zastava
Ako sunce bude ikada pržilo
kao onog ljeta po nama
Ti mu podaj svoje tijelo
da te ono miluje
A kada grad bude okupan
zorom koja nastaje
Uzalud sviće, ja sam tu
i nigdje se ne mičem
Jer nema, nema, nema
nema više razloga
Iza nas, nema sjena
iza nas nema tragova
Jer nema, nema, nema
nema više razloga
Samo mrak i gusti zrak
u mojoj sobi od sjećanja
JA NISAM ODAVLE
Ja nisam odavle
Ovde noć pada grubo
uz načetu pivu i škripu kočnica
Traje duže no u ostalom svetu
bez skrupula i želje za pomilovanjem
Ljudi su ovde drčni i odlučni
al' teško je reći da išta vide
Oni jure po jazbinama s' namerom da ubiju
u sebi i poslednje znakove svesti
Tvoje usne kontrolišu pokrete moje
tvoja sjena pada preko pola Beograda
Ja je pratim bez daha, od vrata do vrata
kao jadik što luta za rudnikom zlata
kao sljepac što prati, udarac štapa
Kao pravi zadnji papak
kao sneg u proleće
Kao Bosna bez mira
kao usran bez papira
kao uljez osećam se
Žene su ovde meke i vrele
kao i svuda gde ne vlada bog
One mazno kriju delove tela
i čekaju da ih pokupi zlo
Klinci se jebu ko štuke
njihovo seme curi niz haustore
šprice bacaju direktno u Savu
iz Save u Dunav
a iz Dunava u Crno More
Znam da postoje razni putevi ka sreći
al' za zajeb nema puno vremena
Nema mjesta, za mala maštanja
u gradu, bez praštanja
Ne vjerujem više, da ću te naći
ne vjerujem, da mogu da pratim tvoj trag
Opet me nespremnog, dočekuje jutro
bez ikog, ko mi je drag
ONA NIJE TU
Kraj, oluja je prošla
još samo vjetar
nosi ostatke sudbina
Kraj, sunce kroz oblak
boji vazduh bojom oho ljepila
Moje kuće, uglavnom nema
niti postoji znak
da je bila tu
Lutam sigurno i ludo…
Kraj se zna
al' ja očekujem čudo
Ona nije tu… na naš grad je pala jesen
Pamtim je po snu… dok je vjetar nosi
niz ulicu… podigne kragnu preko mosta
Strah, u očima ljudi
što niču iz mraka
s' porcijom mržnje i bureka
Oni pitaju, dal' je ko znao
šta se desilo i ko ih je zvao
da budu tu
Djeca trče bosa, ona gola pod miškom
nose komade hljeba
a na leđima teret vjekova
Ludi Sento urla ispred groblja
baca ruke, hvata se neba
a na nebu sama u uglu zvjezda Danica
Ljepotom svojom krasi ona sav nebeski vrt
ona i on se gledaju pohotno
ko kobra i mungos, ko derviš i smrt
Ljudi, gledajte nebo
govori vam Danica
Ispred mene put… ima tri imena
al' nema znakova i… sjećanja na nju
ŽENI NAM SE VUKOTA
Ženi nam se Vukota
ženom zvanom Ljubica iz Futoga
Biće mnogo zvanica
iz razvijenih ekonomskih zajednica
Digao je Vukota
šator onaj veliki sa vašara
Biće mjesta za sve nas
samo neće, neće biti Jašara
Dok je mene Jašara
živoga, zdravoga
Ljubica se udat' neće
Para ima Vukota
nezvanični distributer Marlbora
Neka puši narod naš
krišom ispod spoljnjeg zida sankcija
Poklon sprema Vukota
svome tastu šleper zlatnog Marlbora
al' tajnu čuva Ljubica
da vječno voli samo svoga Jašara
Slavio je Vukota
slavilo je 620 svatova
Tri se dana pjevalo
pet je puta dolazila murija
Al' kad bude treća noć
pijani trubač viknu: 'Ljudi upomoć'
Ispred glavnog šatora
nema više šlepera ni Marlbora
Istrčao Vukota
istrčao, presudi mu utoka
Jašar zgrabi Ljubicu
šleperom kroz šumicu ka Horgošu
Spremna čeka carina
nema šverca, mita, malverzacija
Spengala ih marica
pjevala se pjesma iza rešetaka
OD ISTORIJSKOG AVNOJA
Četres' pete njega je primila partija
a s' vojskom je uš'o u Trst
Sada ulazi na vrata komesarijata
a prima ga crveni krst
Njegov sin više nema svoga osmjeha
po kom su ga, znale cure s' Koševa
Kaže: 'Stari, ova Juga, je veliki zajeb
tebe i tvojih komunjara'
A stara sjedi i plače
kaže: 'Dragane, pusti vjesti malo jače'
Od istorijskog AVNOJ-a
do izbjegličkog konvoja
preko Sremske Rače
U njemu teče krv, radnih akcija
kad se diglo i selo i grad
Bio je on bez igdje ičega
ali nikad prazan ko sad
Stari, sad se vidi, sad se vraća
s' kim ste htjeli, da budete braća
Zajebo vas Tito i partija cijela
sloboda očigledno nije umjela da pjeva
Ponekad sanja smrt kako se šunja
i odvodi najbolje drugove
A ponekad usni nerođenog unuka
što zbori Majakovskog stihove
Sa barikada se čuje: 'No Pasaran'
o kako je čudan bio taj san
Tu je četa proletera, zastava crvena
tu je slika Ive Lole Ribara
A stara, veli: 'Dosta svađe!'
STO NAČINA
Svako ponekad ubije, nekog koga voli
neko to čini s' osmjehom na licu
a neko suzama i plačem
Neko se odmah okrene i ode
a neko stoji dugo dok mu srce skače
Kukavice to poljupcem čine
a hrabri, udare mačem
Od načina sto da me ubiješ ti
izaberi pištolj na natkasni
Od načina sto da me prežališ ti
računaj da je ovaj jedini, mogući
ZOKA JA SAM TRUDNA
Zoka ja sam trudna
tako stoji stvar
Zoka ja sam trudna
budi siguran, da sam trudna ja
I dok hodam bulevarom među lokvama
dojka mi polako, narasta
Zoka, to je znak
da sam trudna ja
Zoka ja sam trudna
pa ti sad vidi
Zoka ja sam trudna
a to si bio ti
I dok hodam bulevarom među lokvama
čujem glas malog djeteta
Zoka, to je znak
da sam trudna ja
A kada padne kiša i kada
bude mokre moja zgrada i tvoja
Kad se vode budu lile niz ulice
dal' me i tad voliš, Zorane?
Zoka ja sam trudna
što me nerviraš
Zoka ja sam trudna
što se ne javljaš
I dok hodam bulevarom među lokvama
kao da lebdim među zvijezdama
Zoka, to je znak
da sam trudna ja
LJUBAV UDARA TAMO GDJE NE TREBA I KADA JOJ SE ČOVJEK NAJMANJE NADA
Podno planina i orlovih krila
on je pio potok s' izvora
Vode su tekle, a srne bi rekle
raja, eno malog Milana
Vatra s' ognjišta je grijala
pet sijenki sa zidova
A na zidu Zvezda Crvena
Bijelo Dugme i sveti Nikola
Pored kuće štala
u štali sjeno, ispod sjena maljutka
Sestra se bila dobro udala
u brata firma krenula
Al' otac je bio tmuran na dan Arhanđela Gavrila
Govorio je svečano, riječima predaka:
'Mog su dedu jurili Turci, a vašeg Austrija
Ja sam bježo od ustaškog noža, od tada sam sjed
Opet je vrijeme da se Srpstvo brani puškom
Stan'te, djeco u red'
Fazila je bila meka svila
prava vila samo bez krila
Babo joj trgovao kožom
od Visokog pa do Goražda
U kući vazda osmjesi
i baklava puna tepsija
Imala je četiri brata
četiri vita jelena
Al' majka joj suzna klanjala
na prvi dan Bajrama
Otac je zborio mirno, kao stari hadžija:
'Mora se, djeco branit' Bosna, naša jedina!'
Zagleda se tad' u brata brat
nema sumnje, počinje rat
Bila je noć i bila je hladna
smještena vješta zasjeda
Akciju su vodila četiri brata
četiri vita jelena
Odjeknu lelek klancima
prosu se se krv rijekama
Žive uhvatiše par momaka
živog i brata Milana
Kontraofanziva kao što to biva
bila je žestoka
Srpsku vojsku vodio je lično
pukovnik Slavko Lisica
Noć se okrenu naopako, nema više ni svitanja
Po srušenoj čaršiji, lutao je Milan
trazeć' brata rođena
Al' umjesto brata, ispod jorgovana
stajala je lijepa Fazila
Ti ideš sada sa mnom
jasna su pravila
Tvoja braća drže moga brata
slijedi razmjena
Ništa ti se neće desit'
ako budeš pametna
Al' ljubav udari često, tamo gdje ne treba
i kad joj se čovjek najmanje nada
A kad ljubav udari strasno, tu stiže i nesreća
i u plamenu, sve obično strada
Pet dana je sjedila u uglu, kao pet stotina godina
pet noći od straha, pet jutara bez dodira
Al' šesti dan se u njima probudi luda beštija
šesti se dan, kao san, ljubav rodila
Blagi dodir usnama
jebena je sudbina
'Zar ti je mala Turkinja mozak popila
zar ti ništa ne znače Srpstvo i Sveti Nikola
Zar da ti brata na kolac nabiju' - govorila je rodbina
zar ne znaš da je rat, gdje živiš ti?
Ona ostaje sa mnom
jebite se svi
I uzalud je stigao haber da je spremna razmjena
uzalud je babo slao novce, vrati nam se jedina
Moja je ovdje zadnja, ja ne idem od Milana
Sve do zime nisu izlazili, iz svoga malog brloga
prokleti da su Milan i Fazila i od boga i od naroda
Kažu da ih je grijala neka, đavolja ljubav vatrena
kažu da je ta vrela ljubav, jedne noći kuću zapalila
Gorio je strašan plamen
iznad bosanskih planina
A vojska tvrdi da tjela
nisu nigdje nađena
Neke babe su ih vidjele
da lete poput anđela
Primila ih je Amerika, javio je novinar Rojtera
al' nije znao tačno ko je dobio azil
Milan i Fazila, il' Milana i Fazil
ODLAZI VOZ
Odlazi voz
odlazi svjet u panici
kako je nama u vagonu
tako je njima na stanici
Odlazi voz
u vozu smo ti i ja
al' drž se, dušo, još si živa
pred nama je perspektiva
Ko to koči lokomotivu
o kako ga nije stid
Ispred nas je, crveno svjetlo
ako je crveno, nije zid
Odlazi voz
odlazi obećava spas
kuda vode, pijane šine
i pijan mjesec, iznad nas
Odlazi voz
daljine liječe nam bol
Po podu leže žene, djeca i starci
ne podnose alkohol
Ko to koči lokomotivu
pijan čovjek upravlja njom
al' nikoga više nije briga
u vozu je, opšti lom
Odlazi voz
hvala tarafleks
Нема коментара:
Постави коментар