Datum rezanja vinila: 11.10.1982
1. Nataša (3:47)
(N. Radulović/D. Bulić)
2. Znamo se (3:21)
(N. Radulović/Z. Đermanov)
3. Kraljica vetrova (4:25)
(N. Radulović/D. Todorović)
4. Vrati se (4:33)
(N. Radulović/D. Bulić)
5. Kakve je imala oči (3:39)
(N. Radulović/S. Bogojevski)
6. Dolazim za 7, 9, 13... minuta (3:59)
(D. Ilić/N. Radulović/D. Janković)
7. Luda kola (4:04)
(N. Radulović/D. Janković)
8. Svemirska bajka (3:52)
(N. Radulović/O. Perić)
9. Kg. Rock And Roll (2:55)
(R. Petrović/D. Bulić/D. Hristić)
10. Kad mlad je bio tata (4:54)
(N. Radulović/D. Janković)
UPUTSTVO ZA RUKOVANJE:
Pruži se desna ruka. Uzme se ploča. Uzme se gramofon. Tačka. Ploča se naglo istrgne iz omota tako da se isti pocepa. Ploča se naglim pokretom tresne o gramofon. Posle pucanja ploče u komade i preslušavanja odlomka sa iste, odlazi se u prodavnicu i kupuje nova. Ovakav način upotrebe obezbeđuje visok kvalitet zvuka i tiraža.
PIL-ov zavod za patente
N°enad 13-73-17
Posebna zahvalnost za realizaciju albuma. Napokon ploča! grupa "Poslednja igra leptira" duguje: Nenadu Raduloviću, Drašku Jankoviću, Zorici Đermanov, Saši Bogojevskom, Oliveri Perić, Dušanu Hristiću, Draganu Todoroviću, Dragomiru Buliću - inače članovima grupe. Večno zahvalni (do iduće ploče) producentu Ljubomiru Ninkoviću, ton-majstoru Aleksandru Vitoroviću, dizajneru Jovanu Jeliću i gostima Slavku Mitroviću-Caletu, Gojković Petru, baraboćku, tetka Srletu, Index-u 202, Jokiću 206, Hor "Zboru", kao i Ljubi, Aci, Joci, Caletu, Srletu, 202, MCI-ju i sendvičima koji su doprineli da se ova ploča napokon uploči.
Urednik: Ivo Umek
Glavni i odgovorni urednik: Jure Nobežnik
Nataša
A rain for you mr. Diktorović
this wasn't a take, now
Gledao sam belo jutro,
došlo je polako,
oteralo noćne ptice,
svanulo tek tad.
Al' ostao je ključ od stana,
i papir od čokolade,
zaboravljen upaljač,
od soka prazna flaša, sve je tu...
A gde je Nataša
muči me to
a gde je Nataša
jo, jo, jo, jo
Pobeg'o je žuti mesec,
odnela ga zora.
nikom nije rek'o "Idem",
vratiti se mora.
Znamo se
Aj pusti...
Znamo se preko nekog...
malo pojačaj, smo malo
i pričam i kad si mi blizu
ja sad sam tiši nego malo pre
Vole te, vole te ludo,
zovu te, zovu te čudo,
kažu da si luda, da treba čvrsta ruka,
i neko ko će za čas da te osvoji bez muka.
Baš bih da probam, al gluposti pričam,
i kad si mi blizu ja mravu sam sličan.
Znamo se preko nekog trećeg,
vidim te sad i ko zna kad,
možda na nečijem rođendanu,
možda dok tromo hodam kroz grad
Alo sine, frka je bila, ajmo ...
došo mi s leve strane...
a mali je žilav, baš mali, visok
došo na kaficu u selo i troši pare, ej
odavde... al ja ne mogu da pričam, znaš
Kraljica vetrova
Nekad ti dosade ljudi
pa pričaš sama sa sobom
ja sam odavno daleko
i ko zna ko je s tobom
Nekad si previše sama
i noću ne spavaš kao sova
sanjaš da lišće govori
i da si kraljica vetrova
Dovrši cigaretu, dosta za danas
liku pred kućom hvata san
uspori život, nek predahne
sutra će biti bolji dan
Nekad bez razloga psuješ
tek tako drhte ti ruke
tad možda želiš da dođem
i sviram bez mnogo buke
Vrati se
Odlaziš ranim jutarnjim vozom
karta u ruci, koferi puni
stojimo nemo kraj tvog vagona
ulaze ljudi, gledam te poslednji put
Ko da bi htela još nešto reći
usne se miču, a glasa nema
hoću da pamtiš sve naše dane
promrzle prste i prvi sneg
Vrati se
jer voliš stvari koje volim i ja
vrati se
neka me čuje pola sveta
vrati se
neću da molim ja samo pevam
vrati se
vrati
Voz sporo kreće s praznog perona
vreme nas izdaje ko nikad pre
samo još ruka, otvoren prozor
daljina brzo odnosi sve
Pognute glave, krijući bore
zatvaram oči i vidim nju
gubim se slepo u novom danu
al' sve što jesam, ostaće tu
Kakve je imala oči
Nosi je košava
ne mogu više da je vratim
bolje da nestane
očima neću da je pratim
U moju malu ulicu
stavljau svetiljke nove
kakve je imala oči
kako se samo zove
Zaboravljam sve
možda i neću da pamtim
zaboravljam sve
i nemam šta da shvatim
Okrećem stranicu
i život ima novu boju
tražiću danima
sledeću stanicu svoju
Dolazim za 7, 9, 13... minuta
jen, dva, tri...
Dolazim za 5 minuta
nemoj da bežiš, ne budi mi dete
samo ću da skočim odma' preko puta
da kupim piće i cigarete
Dolazim za 6 minuta
eve ti novine, something pronađi
ploče su tamo dole, negde levo-desno u sobi
ja trčim dole, sama se snađi
Ne boj se, neću ti ništa
treba mi rame za plakanje
treba mi sklonište od buke
treba mi muzika i ruka od ruke
Ne boj se, neću ti ništa
treba mi rame za plakanje
treba mi sklonište od buke
treba mi muzika i ruka ruci
Sitno!
Dolazim za 14 minuta ovoga puta
nemo' da bežiš, ne budi mi dete
samo ću da skočim odma' preko puta
da kupim piće i cigarilos
Dolazim za 48 minuta
nemo' da se šališ da bežiš, ostani gde si
isključi aparat, zaključaj kapiju
treba mi ljubav, a ti baš pasuješ... jes sir
Ne boj se, neću ti ništa
treba mi rame za plakanje
treba mi sklonište od buke
treba mi muzika i ruka od ruke
Ne boj se...
treba mi...
treba mi...
treba mi muzika i ruka od ruke
Jao!
More, more, more, more
ne boj se, neću ti ništa
treba mi rame za plakanje
treba mi sklonište od buke
treba mi muzika i ruka u ruci
Ne boj se, neću ti ništa
treba mi rame za plakanje
treba mi sklonište od buke
treba mi muzika... op ...
Luda kola
Levi... desni... srednji...
levi... desni... sr-levi...
Seo sam u svoja stara kola
ona su moj drugi stan
jutro je i svetla se gase
krenuo sam na Mont Blanc
Dobra su ta moja stara kola
12 konja nisu mala stvar
ponekad, al ne baš često
pali se i levi far
Kad zatvorim desna vrata, otvore se leva
uključujem brisače, radio mi peva
penzioneri padaju od čuda
kažu da su moja kola luda...
Ja vozim dalje
Prodati neću svoja stara kola
ona su moj mali svet
i ako mi daju u ponudi zadnjoj
beli jumbo jet
Ja vozim dalje
još dalje
ja vozim...
Svemirska bajka
Sanjam da sretnem
ljude sa Sunca
valike, male
zelene, plave
svejedno
Oni ne mrze
imaju brodove brze
da li se ljube
možda ne gube
k'o mi
Trese se kućica
na put se spremam ja
čujem planeta zov
dok sleću na moj krov
Moja će pesma
stići daleko
i iza Sunca
čuće je neko
bar neko
Pričaće ljudi
zvezda je pala
meni će Zemlja
već biti mala
sve manja
Kg. Rock And Roll
Voleo sam uvek devojčiće nežne
i tanke, graciozno vitke
lepotice koje ko mimoze cvet
devojčice umiljate bile su moj svet
Al naprasno izgubih ideale svoje
pod teretom ljubavi armature tvoje
jedva da sam rek'o
- bože, zar je sada sve to moje
Nežna si k'o valjak
vitka kao hrast
a porcije ogromne
jedina ti strast
Da je ljubav teška, znao sam i pre
zbog tebe ću malecka žrtvovati sve
dijamante, zlato, sve na ovom svetu
za rođendan dobićeš recept za dijetu
Nežna si k'o valjak
vitka kao hrast
repete, repete
jedina ti strast
Kad mlad je bio tata
Sad nema više onih vremena
kaže mi tata moj
a mlade uši buku traže
ljubav i kratak spoj
Al posle rata kad mlad je bio tata
kad nije bilo ni funk-a ni struje
sedesmo često uz vino i bez žena
u staroj krčmi kod Bata Gruje
Bez TV ekrana
sve do novog dana
pevali smo celu noć
Ti samo živi život svoj...
ti samo živi život svoj...
Živiš
ti uvek samo živiš
i ništa lepše nemaš od tog
od života svog
Nekad se ljubav krila u kiši
žensko si srce osvajao s mukom
danas kad ljubiš, kupuješ ploče
ubijaš dragu zvukom
Iako ponekad misliš da sve ide loše
pevaj i živi, svet je stvoren za to
Pevaj
ti uvek samo pevaj
srećan si dok pevaju svi
zato pevaj i ti
Ti samo pevaj dok pevaju svi...
ti samo pevaj dok pevaju svi...
Optimizam!
Нема коментара:
Постави коментар