20. 9. 1989.

Čutura - Raskršće [^]

PGP RTB - 210765
Datum rezanja vinila: 20.09.1989


1. Voli me (2:45)
2. Brod (3:23)
3. Da, kažem ti (4:00)
4. Patetična pesma (4:13)
5. Nama je najbolje (3:49)
6. Sam (4:32)
7. Zemlja ljubavi (3:25)
8. Nećeš biti tu (4:07)




Sve pesme napisao Nikola Čuturilo
Aranžmani: Habić i Čuturilo

Orkestar:
Nikola Čuturilo - glas i gitara
Zvonko Đukić - gitara i glas
Dejan Grujić - bas
Dragoljub Đuričić - bubnjevi

i još po potrebi:
Laza Ristovski, Saša Habić - klavijature
Vlada Negovanović - gitare
Dejan Cukić - prateći glas

Snimano tokom leta '89. u studiju "O" u Avalskoj ulici br. 2
Producent: Saša Habić
Snimatelj: Vlada Negovanović
Domaćica studija: Branka Kosanović
Fotografija: Zorica Bajin Đukanović
Dizajn: OKI



Voli me

Spuštaj roletne, gasi sve
sva svetla, radio, TV
za loše vesti nek te izda pamćenje
budi budna samo za mene

Sa lica skidaj brige sve
zar da nam veče pokvare
misli što uče mozak da zaboravi
da u nama ima ljubavi

I voli me
i voli me
i voli me
ko nikad ranije

Reči što nerve kidaju
osmeh sa lica skidaju
noćas za moju dušu oteraj ih sve
priđi bliže, znaš da želim te

I voli me
i voli me
i voli me
ko nikad ranije

I, daj, voli me
i voli me
i voli me
ko nikad ranije


Brod

Naš brod se ljulja opasno
pramac sve dublje uranja
svi znamo sudbinu, mirno čekamo
bez panike, bez guranja

Naš brod se ljulja dugo već
luke se niko ne seća
plutamo kao stara zarđala peć
po kojoj još samo gori nesreća

Mi tonemo lagano
dno je strašna sila
naše se sidro zove kraj
mi tonemo, sanjamo
ali dobra vila
nikoga ne vodi u raj

Sve su nas vode probale
bura, oluja opsada
još sanja kako greju svetla obale
naša umorna stara posada

Mi tonemo lagano
dno je strašna sila
naše se sidro zove kraj
mi tonemo, sanjamo
ali dobra vila
nikoga ne vodi u raj


Da, kažem ti

Skoro će jutro, a ne dolazi mi san
mrak je pri kraju, tiho napušta mi stan
mislim o tebi, magla krije slike
ko da pored drugog prolaze
sva naša lica i sve naše godine

Sinoć sam dugo okretao tvoj broj
nisi kod kuće, a i šta bih rekao
kad kao da te nikad nisam znao
sve bi stalo u minuta dva
a iza nas je hrpa kilometara

Da, kažem ti
ja moram dalje, ne brini
u meni žive dani svi
uvek ću reći - hvala ti

Al' veruj mi
vreme što bol zavređuje
u meni bes pobeđuje
za nama pesma ostaje


Patetična pesma

I ko na svakom kraju skrivaš poglede
od svega ostalo je samo ćutanje
ni ti, ni ja, ni ništa nije kao pre
sve dobro znamo suze nisu potrebne

Što plačeš ti kad plačem ja
što plačem ja kad plačeš ti
kad nema niti 'LJ' od ljubavi

Dugo je trebalo da pomirim se s tim
kako od vatre osta pepeo i dim
ni ti, ni ja, ni ništa nije kao pre
još juče reka, danas ponornica je

Što plačeš ti kad plačem ja
što plačem ja kad plačeš ti
kad nema niti 'Lj' od ljubavi


Nama je najbolje

U srce grada zovu me
svi vedri oblaci
voda što nosi glasove
uz reku koraci

Ko svetlo zvezda zovu me
pesme sa obale
talas što blago ljulja sve
pijane splavove

Kad vazduh znoji dlanove
i nije noć za sat
pod mesec silu vrele stanove
niko nebi sad

Jeee, nama je ovde najbolje
jeee, nama je najbolje

U srce grada zovu me
svi vedri oblaci
voda što nosi glasove
uz reku koraci

Pod svetlom zvezda haljine
i vreli pogledi
želja ko strela ratnička
što bi da pobedi

Kad vazduh znoji dlanove
i nije noć za sat
pod mesec silu vrele stanove
niko nebi sad

Jeee, nama je ovde najbolje
jeee, nama je najbolje


Sam

Sam u ovom snu ko kap sa dna
što traži put do izvora
mada znam da ovaj plam
već odavno je prah sa zgarišta

Ipak sanjam, ipak verujem da nije prekasno
da te vratim dovoljno sam lud
da sa ovog mesta opet bukne plamen ljubavi
trebao bi samo mali trud

Zovem, zovem te
da li glas do tebe dopire
zovem, zovem te
pusti ponos što se opire


Zemlja ljubavi

Kad bi mi dao Bog
pod noge srebrn drum
u ruke uzde snan
ni tada ne bih ja
bez tebe krenuo

Kad bih iz srca tvog
ukrao sumnje šum
do neba sve od dna
bio bih srećan ja
sve bih pokrenuo

U zemlju ljubavi
odma bi krenuli
tamo gde blješti luč
a svakoj tajni ključ
sjaj je u očima

U zemlju ljubavi
gde mrak ne dolazi
gde Bog je blizak rod
a srca prave svod
vatre u noćima


Nećeš biti tu

Noći besane
budi kraj mene
veruj sa mnom da je ružan san
i ne reci mi
kako prolazi
ne razumem i ne prihvatam

Ptica je nebeska
krilima prenela za tren
na drugo lice osmeh njen

I sad tražim noću, tražim danju
tražim je u snu
i na svakom licu vidim nju
al nijedno nije njeno
ali svako govori
nikad više nećeš biti tu

Mrak je ukrao
kao zvezdu dan
ne razumem i ne prihvatam
noći besane
budi kraj mene
veruj sa mnom da je ružan san

Ptica je nebeska
krilima prenela za tren
na drugo lice osmeh njen

I sad tražim noću, tražim danju
tražim je u snu
i na svakom licu vidim nju
al nijedno nije njeno
ali svako govori
nikad više nećeš biti tu

Нема коментара:

Постави коментар

SLOVO PO SLOVO

[*] premijerno na netu
[^] prethodno samo neki od tekstova na netu
[~] takođe i na omotu albuma