PGP RTB - 210765
Datum rezanja vinila: 20.09.1989
1. Voli me (2:45)
2. Brod (3:23)
3. Da, kažem ti (4:00)
4. Patetična pesma (4:13)
5. Nama je najbolje (3:49)
6. Sam (4:32)
7. Zemlja ljubavi (3:25)
8. Nećeš biti tu (4:07)
Sve pesme napisao Nikola Čuturilo
Aranžmani: Habić i Čuturilo
Orkestar:
Nikola Čuturilo - glas i gitara
Zvonko Đukić - gitara i glas
Dejan Grujić - bas
Dragoljub Đuričić - bubnjevi
i još po potrebi:
Laza Ristovski, Saša Habić - klavijature
Vlada Negovanović - gitare
Dejan Cukić - prateći glas
Snimano tokom leta '89. u studiju "O" u Avalskoj ulici br. 2
Producent: Saša Habić
Snimatelj: Vlada Negovanović
Domaćica studija: Branka Kosanović
Fotografija: Zorica Bajin Đukanović
Dizajn: OKI
Voli me
Spuštaj roletne, gasi sve
sva svetla, radio, TV
za loše vesti nek te izda pamćenje
budi budna samo za mene
Sa lica skidaj brige sve
zar da nam veče pokvare
misli što uče mozak da zaboravi
da u nama ima ljubavi
I voli me
i voli me
i voli me
ko nikad ranije
Reči što nerve kidaju
osmeh sa lica skidaju
noćas za moju dušu oteraj ih sve
priđi bliže, znaš da želim te
I voli me
i voli me
i voli me
ko nikad ranije
I, daj, voli me
i voli me
i voli me
ko nikad ranije
Brod
Naš brod se ljulja opasno
pramac sve dublje uranja
svi znamo sudbinu, mirno čekamo
bez panike, bez guranja
Naš brod se ljulja dugo već
luke se niko ne seća
plutamo kao stara zarđala peć
po kojoj još samo gori nesreća
Mi tonemo lagano
dno je strašna sila
naše se sidro zove kraj
mi tonemo, sanjamo
ali dobra vila
nikoga ne vodi u raj
Sve su nas vode probale
bura, oluja opsada
još sanja kako greju svetla obale
naša umorna stara posada
Mi tonemo lagano
dno je strašna sila
naše se sidro zove kraj
mi tonemo, sanjamo
ali dobra vila
nikoga ne vodi u raj
Da, kažem ti
Skoro će jutro, a ne dolazi mi san
mrak je pri kraju, tiho napušta mi stan
mislim o tebi, magla krije slike
ko da pored drugog prolaze
sva naša lica i sve naše godine
Sinoć sam dugo okretao tvoj broj
nisi kod kuće, a i šta bih rekao
kad kao da te nikad nisam znao
sve bi stalo u minuta dva
a iza nas je hrpa kilometara
Da, kažem ti
ja moram dalje, ne brini
u meni žive dani svi
uvek ću reći - hvala ti
Al' veruj mi
vreme što bol zavređuje
u meni bes pobeđuje
za nama pesma ostaje
Patetična pesma
I ko na svakom kraju skrivaš poglede
od svega ostalo je samo ćutanje
ni ti, ni ja, ni ništa nije kao pre
sve dobro znamo suze nisu potrebne
Što plačeš ti kad plačem ja
što plačem ja kad plačeš ti
kad nema niti 'LJ' od ljubavi
Dugo je trebalo da pomirim se s tim
kako od vatre osta pepeo i dim
ni ti, ni ja, ni ništa nije kao pre
još juče reka, danas ponornica je
Što plačeš ti kad plačem ja
što plačem ja kad plačeš ti
kad nema niti 'Lj' od ljubavi
Nama je najbolje
U srce grada zovu me
svi vedri oblaci
voda što nosi glasove
uz reku koraci
Ko svetlo zvezda zovu me
pesme sa obale
talas što blago ljulja sve
pijane splavove
Kad vazduh znoji dlanove
i nije noć za sat
pod mesec silu vrele stanove
niko nebi sad
Jeee, nama je ovde najbolje
jeee, nama je najbolje
U srce grada zovu me
svi vedri oblaci
voda što nosi glasove
uz reku koraci
Pod svetlom zvezda haljine
i vreli pogledi
želja ko strela ratnička
što bi da pobedi
Kad vazduh znoji dlanove
i nije noć za sat
pod mesec silu vrele stanove
niko nebi sad
Jeee, nama je ovde najbolje
jeee, nama je najbolje
Sam
Sam u ovom snu ko kap sa dna
što traži put do izvora
mada znam da ovaj plam
već odavno je prah sa zgarišta
Ipak sanjam, ipak verujem da nije prekasno
da te vratim dovoljno sam lud
da sa ovog mesta opet bukne plamen ljubavi
trebao bi samo mali trud
Zovem, zovem te
da li glas do tebe dopire
zovem, zovem te
pusti ponos što se opire
Zemlja ljubavi
Kad bi mi dao Bog
pod noge srebrn drum
u ruke uzde snan
ni tada ne bih ja
bez tebe krenuo
Kad bih iz srca tvog
ukrao sumnje šum
do neba sve od dna
bio bih srećan ja
sve bih pokrenuo
U zemlju ljubavi
odma bi krenuli
tamo gde blješti luč
a svakoj tajni ključ
sjaj je u očima
U zemlju ljubavi
gde mrak ne dolazi
gde Bog je blizak rod
a srca prave svod
vatre u noćima
Nećeš biti tu
Noći besane
budi kraj mene
veruj sa mnom da je ružan san
i ne reci mi
kako prolazi
ne razumem i ne prihvatam
Ptica je nebeska
krilima prenela za tren
na drugo lice osmeh njen
I sad tražim noću, tražim danju
tražim je u snu
i na svakom licu vidim nju
al nijedno nije njeno
ali svako govori
nikad više nećeš biti tu
Mrak je ukrao
kao zvezdu dan
ne razumem i ne prihvatam
noći besane
budi kraj mene
veruj sa mnom da je ružan san
Ptica je nebeska
krilima prenela za tren
na drugo lice osmeh njen
I sad tražim noću, tražim danju
tražim je u snu
i na svakom licu vidim nju
al nijedno nije njeno
ali svako govori
nikad više nećeš biti tu
Datum rezanja vinila: 20.09.1989
1. Voli me (2:45)
2. Brod (3:23)
3. Da, kažem ti (4:00)
4. Patetična pesma (4:13)
5. Nama je najbolje (3:49)
6. Sam (4:32)
7. Zemlja ljubavi (3:25)
8. Nećeš biti tu (4:07)
Sve pesme napisao Nikola Čuturilo
Aranžmani: Habić i Čuturilo
Orkestar:
Nikola Čuturilo - glas i gitara
Zvonko Đukić - gitara i glas
Dejan Grujić - bas
Dragoljub Đuričić - bubnjevi
i još po potrebi:
Laza Ristovski, Saša Habić - klavijature
Vlada Negovanović - gitare
Dejan Cukić - prateći glas
Snimano tokom leta '89. u studiju "O" u Avalskoj ulici br. 2
Producent: Saša Habić
Snimatelj: Vlada Negovanović
Domaćica studija: Branka Kosanović
Fotografija: Zorica Bajin Đukanović
Dizajn: OKI
Voli me
Spuštaj roletne, gasi sve
sva svetla, radio, TV
za loše vesti nek te izda pamćenje
budi budna samo za mene
Sa lica skidaj brige sve
zar da nam veče pokvare
misli što uče mozak da zaboravi
da u nama ima ljubavi
I voli me
i voli me
i voli me
ko nikad ranije
Reči što nerve kidaju
osmeh sa lica skidaju
noćas za moju dušu oteraj ih sve
priđi bliže, znaš da želim te
I voli me
i voli me
i voli me
ko nikad ranije
I, daj, voli me
i voli me
i voli me
ko nikad ranije
Brod
Naš brod se ljulja opasno
pramac sve dublje uranja
svi znamo sudbinu, mirno čekamo
bez panike, bez guranja
Naš brod se ljulja dugo već
luke se niko ne seća
plutamo kao stara zarđala peć
po kojoj još samo gori nesreća
Mi tonemo lagano
dno je strašna sila
naše se sidro zove kraj
mi tonemo, sanjamo
ali dobra vila
nikoga ne vodi u raj
Sve su nas vode probale
bura, oluja opsada
još sanja kako greju svetla obale
naša umorna stara posada
Mi tonemo lagano
dno je strašna sila
naše se sidro zove kraj
mi tonemo, sanjamo
ali dobra vila
nikoga ne vodi u raj
Da, kažem ti
Skoro će jutro, a ne dolazi mi san
mrak je pri kraju, tiho napušta mi stan
mislim o tebi, magla krije slike
ko da pored drugog prolaze
sva naša lica i sve naše godine
Sinoć sam dugo okretao tvoj broj
nisi kod kuće, a i šta bih rekao
kad kao da te nikad nisam znao
sve bi stalo u minuta dva
a iza nas je hrpa kilometara
Da, kažem ti
ja moram dalje, ne brini
u meni žive dani svi
uvek ću reći - hvala ti
Al' veruj mi
vreme što bol zavređuje
u meni bes pobeđuje
za nama pesma ostaje
Patetična pesma
I ko na svakom kraju skrivaš poglede
od svega ostalo je samo ćutanje
ni ti, ni ja, ni ništa nije kao pre
sve dobro znamo suze nisu potrebne
Što plačeš ti kad plačem ja
što plačem ja kad plačeš ti
kad nema niti 'LJ' od ljubavi
Dugo je trebalo da pomirim se s tim
kako od vatre osta pepeo i dim
ni ti, ni ja, ni ništa nije kao pre
još juče reka, danas ponornica je
Što plačeš ti kad plačem ja
što plačem ja kad plačeš ti
kad nema niti 'Lj' od ljubavi
Nama je najbolje
U srce grada zovu me
svi vedri oblaci
voda što nosi glasove
uz reku koraci
Ko svetlo zvezda zovu me
pesme sa obale
talas što blago ljulja sve
pijane splavove
Kad vazduh znoji dlanove
i nije noć za sat
pod mesec silu vrele stanove
niko nebi sad
Jeee, nama je ovde najbolje
jeee, nama je najbolje
U srce grada zovu me
svi vedri oblaci
voda što nosi glasove
uz reku koraci
Pod svetlom zvezda haljine
i vreli pogledi
želja ko strela ratnička
što bi da pobedi
Kad vazduh znoji dlanove
i nije noć za sat
pod mesec silu vrele stanove
niko nebi sad
Jeee, nama je ovde najbolje
jeee, nama je najbolje
Sam
Sam u ovom snu ko kap sa dna
što traži put do izvora
mada znam da ovaj plam
već odavno je prah sa zgarišta
Ipak sanjam, ipak verujem da nije prekasno
da te vratim dovoljno sam lud
da sa ovog mesta opet bukne plamen ljubavi
trebao bi samo mali trud
Zovem, zovem te
da li glas do tebe dopire
zovem, zovem te
pusti ponos što se opire
Zemlja ljubavi
Kad bi mi dao Bog
pod noge srebrn drum
u ruke uzde snan
ni tada ne bih ja
bez tebe krenuo
Kad bih iz srca tvog
ukrao sumnje šum
do neba sve od dna
bio bih srećan ja
sve bih pokrenuo
U zemlju ljubavi
odma bi krenuli
tamo gde blješti luč
a svakoj tajni ključ
sjaj je u očima
U zemlju ljubavi
gde mrak ne dolazi
gde Bog je blizak rod
a srca prave svod
vatre u noćima
Nećeš biti tu
Noći besane
budi kraj mene
veruj sa mnom da je ružan san
i ne reci mi
kako prolazi
ne razumem i ne prihvatam
Ptica je nebeska
krilima prenela za tren
na drugo lice osmeh njen
I sad tražim noću, tražim danju
tražim je u snu
i na svakom licu vidim nju
al nijedno nije njeno
ali svako govori
nikad više nećeš biti tu
Mrak je ukrao
kao zvezdu dan
ne razumem i ne prihvatam
noći besane
budi kraj mene
veruj sa mnom da je ružan san
Ptica je nebeska
krilima prenela za tren
na drugo lice osmeh njen
I sad tražim noću, tražim danju
tražim je u snu
i na svakom licu vidim nju
al nijedno nije njeno
ali svako govori
nikad više nećeš biti tu
Нема коментара:
Постави коментар