1995
1. Lisica (2:47)
2. Miris nje (2:53)
3. Organizam Blues (4:53)
4. Možda imam vremena (3:41)
5. Strašilo (3:30)
6. Idi (2:51)
7. Beli bik (2:49)
8. Možda postojim (3:12)
9. Uspavanka na paru (4:35)
10. Remizov valcer (7:12)
11. Žurba (2:46)
12. Pauk (3:35)
13. Hladno je (4:17)
14. Prostrano (4:14)
Snimano u studiju kod Badže u Košutnjaku, nov./dec. '94
Masterizovano u studiju Laze Ristovskog. Košutnjak, Beograd, mart '95
Snimatelji: Mirko Vukomanović i Goran Stefanović
Producent snimanja: R. M. Točak
Izvršni producent: Dejan Vražalić (VANS)
Foto: Stevan Vasojević
Za KOMUNU: Maksa Ćatović
Direktor i glavni urednik PGP-RTS: Đorđe Minkov
SMAK:
Radomir Mihailović - Točak, gitara
Slobodan Stojanović - Kepa, bubanj
Dejan Najdanović - Najda, glas
Milan Milosavljević - Mikica, gitara
Dejan Stojanović - Kepa Jr., bubanj
Vlada Samardžić, bas gitara
Muzika: R.M. Točak
Aranžmani: SMAK
Tekstovi:
Predrag Drčelić - Snaki: 4,13
Jovan Nikolić - Jof: 7
Nikola Mihailović: 8
Zoran Amar: 10
R. M. Točak: 1,2,3,5,6,9,14
(Specijalna grupa pevača za "hej!" u Lisici: Gane, Goran, Najda i Točak
Lisica
Žuta lija
krije trag
žuto krzno
dugi rep
Ljuti lovci
jure zver
dalji lavež
duva rog
Lepa dama
jaše s boka
konji beli
tužna oka
Miris nje
Ko dodir svile šumi glas
plav i snežan miris nje
Rumen njenih obraza
miris njenih ramena
kao iz nemih filmova
milog toplog pogleda
Smeštene čari u dečji lik
večni simbol na grudima
to je za oči pojava
lep trenutak prisustva
Sitan pomer bokova
s one strane razuma
ako je dodir moguć tad
srce žudi bez razloga
Igra kratkih pogleda
slike u mašti prave trag
sve što čini lepo je
sve što ćuti tačno je
Organizam Blues
Svi praštamo kad dođe sudnji dan
sve sto voliš, voliš sam i to boli
praštaj, praštaj i svoj greh
grešni smo svi, zatočeni u život
Ako voliš, praštaj sve
i stalno slušaj organizam blues
gde je ljubav, gde je bol
kazaće ti organizam blues
Svi sanjamo jedan lepši svet
on postoji za tebe, za svakog
praštaj, praštaj dok si živ
niko ne želi da bude kriv i to boli
Možda imam vremena
Možda imam vremena
da se setim imena
razloga za prevaru
ruke na mom ramenu
Putem kojim idem sad
kao reka otičem
ostavljen bez ikoga
lica kog se prisećam
Možda imam vremena
zidovima da ispričam
šta u meni boravi
da se ne zaboravi
Ko me gleda, ne vidi
ko ne čuje, nema ga
noćima pokušavam
igru senki da odigram
Možda imam vremena
da se nađem u očima
duša da mi oseti
ko će da je poseti
Ko sa neba silazi
pazi me, obilazi
ruka na mom ramenu
predajem se anđelu
Strašilo
Strašilo u nama, pregaženi lik
siva stvarnost, otuđeni mi
strašilo je simbol ovog vremena
lance skidam teškog vremena
Strašilo je moda, utabani trag
istine i laži niskog uma prag
strašilo u glavi, da ne leti vid
svetlo u duši, da izgori stid
Kroz vazduh svetli prah
da ljudima otera strah
da usmeri zrak
da izgori mrak
Strašilo u nama, pregaženi lik
telo slama nacrtani krik
strašilo je život, neki lažni raj
čak ni pesma ne donosi sjaj
Strašilo je moda, utabani trag
istine i laži odneo je vrag
strašilo u glavi, da ne leti vid
svetlost u duši, da izgori stid
Strašilo u krvi, opstanak i štit
sve je postalo samo jedan mit
strašilo je mora i potpuni jad
čovek veruje samo dok je mlad
Tek usmeri zrak
da razbije mrak
Idi
Idi da sanjam
idi da budem sam
idi i nešto kupi
kupuj po ceo dan
Idi po svetu
idi u novi san
idi i piši
piši po ceo dan
Idi u krevet
idi, san je lek
idi i sanjaj lepo
prospavaj ceo vek
Beli bik
Postoji jedan kontinent
ne njemu pase beli bik
čega to moram da se setim
da nam se vrati pravi lik
Na zemlji voda nema kraj
po vodi hoda sa neba sjaj
na zemlji voda nema kraj
po vodi hoda sa neba kralj
Možda postojim
Idem ulicom
i gledam ih
kako prolaze
kroz mene pored njih
Idem nekud između njih
kao da vidim dalje od svih
i uvek se pitam, kakav to glas
čujem u sebi, možda postojim
U kući sedim
i gledam TV
opet oni
Iskreno ja, pitam postojim li
ovde i sada, izuzev njih
i uvek se pitam, kakav to glas
čujem u sebi, možda postojim
Da l' je svaka nada samo nagon slep
ipak nije, ovaj svet je lep
i uvek se pitam, kakav to glas
čujem u sebi, možda postojim
Ja slutim
verujem
i nadam se
Uspavanka na paru
Moderno doba, ljudi ne žive
vapaj do neba, nikog ne dira
Spavaj na paru, ne gubi sebe
ovo će nestati, bićemo mi
ti i ja zaspali
ti i ja smo zaspali
Ovaj je svet naš ko kurs dobrote
dostupan svima koji to mogu
Ne prljaj sebe koliko možeš
pusti da stvarnost nestane zauvek
Remizov valcer
Noć kao talas dodirnula je svet
zemaljski lik prekrila tama
zaspale zgrade, zatvorske kule
crkve i dvorci, svuda je mir
Neće čuti otkucaj srca mog
zvono ćuti, niko ne čuje bol
a sudnji dan već kopa grobove
kolevke sprema, prosipa zlatni prah
A meni je ovde strašno i hladno
nevidljivo vidim carstvo i čam
srce ne može, bol mu se otima
nečujno je prošla i noć
Prolaze ljudi povijeni u strahu
bacam se u senku, da li čuješ
ti čuvaš moj lik, strašni lik i glas
u poljupcu, da li ga cuvaš
Hladno je
Hladno je, sve hladnije
ledeno je sve
pogledi se dodiruju
usne pokrio sneg
Još sam ovde
šta deli nas
spusti most
Hladno, hladno je
sve osim tebe ovde hladno je
tvoje su reči ptice prazne
sve osim tebe ovde hladno je
Prostrano
Snovi mi u gostima
šetaju u kostima
san je svet sličan ovom
hoću to da verujem
Često se tako događa
da boravim u gradu koga samo u snu znam
ulice čudan smer
više pravaca jedan u drugom prave spoj
Sanjam sve prostrano
svet je plav i fin
lepo je prostrano
tad verujem da sam živ
Da l' je san tako realan
il ko java sve ima početak i kraj
da li su snovi laž
zar ti maleni delovi smrti nude raj
Sanjam sve prostrano
svet je plav i fin
lepo je onostrano
tad verujem da sam živ
Noćni krik iz bunila
isti zvuk ništavila
san je svet sličan ovom
hoću to da verujem
Pusti me, san mi ne diraj
nikad ne mogu rukom da opipam te
ulice čudan smer
ni u jednoj od njih se ne nalaziš ti
Dobrodošli u bioskop Fox. Već sto godina je nezaobilazna "mala kino sala našeg detinjstva". Ujedno riznica uspomena koje najpažljivije čuvamo, miris koji nas prati kud god da krenemo, čarobna tmina koja se razlikuje od svakog drugog mraka u koji smo umeli da zapadnemo.
Bioskop, naša najviša završena škola. Jedina za koju nikada nismo dobili zvanične papire.
Ima bioskopa u kojima je nepristojno prikazivati nedostojne filmove. Zato sedam u stolicu koja pomalo škripi na jednu suludu mladost i čeznem da me razvale stare slike...
Bilo je vreme kad smo u jednoj zemlji verovali kako je jedino smak neponovljiv.
Sada, dvadeset godina stariji i nešto pametniji, iz svega što smo proživeli, ulubljeni od istorije i rašrafljeni od imitacije života, znamo da je i smak ponovljiv.
Iz zemlje raste zemlja.
Posle smaka Smak. Točak bi da ponovo okreće i mrvi.
Dok su drugi bili popularni, Smak je bio voljen. Sada u vremenu profita neko mora biti moralan. Neko kao svedok od poverenja. Iz ovakvog neprestanog ruleta vera i uverenja, udesa i istorijskih lomova, estetskih, etičkih i političkih revolucija nismo dobili verodostoan dokument.
Rokenroleri nisu stvaraoci sudbine ni ovakvog vremena, ali su dragoceni svedoci. Jer, preko njihove intime, poetične i lomne, premarširala je jedna zbilja, teških koraka i još težih iskušenja. Zato evo Smak-a u bioskopu Fox. Ponovo premijerno! Gitarista lirske utopije i stvarnosti ozvučava tragiku postojanja na neobjašnjivim balkanskim prostranstvima sreće i prokletstva. U jednom srećnijem dobu rokenrola Smak je došao, video i pobedio. I otišao. Sada se Smak vratio. Deco, dame i gospodo, izvolite u bioskop!
Majstore, puštaj... da maštamo u mraku i čujemo na miru.
Recenzija: Petar Popović
Нема коментара:
Постави коментар