2002
1. DrUnder
2. Bulldog
3. Za godine tvoje
4. Tanka nit
5. Pupak
6. Klupko
7. Šta ako?
8. Mia Donna
9. Niko ne sme...
10. YoYo
11. Sve što bih da znam
Van Gogh su: Zvonimir Đukić, Srboljub Radivojević, Dragan Ivanović
Dali sebe:
Đule - vocal, prateći, gitare, ac. gitare, mandolina, klavijature, programming
Srba - bubanj, prateći, perkusije, programming
Dragan - bass, programming, klavijature, perkusije, ac. gitara
Habić - klavijature & virtuelni začini
Muzika: Zvonimir Đukić, Srboljub Radivojević, Dragan Ivanović / osim: br.3,6,7,9 - Zvonimir Đukić i br.4 - Zvonimir Đukić, Srboljub Radivojević
Tekst: Zvonimir Đukić
Aranžmani: Zvonimir Đukić, Srboljub Radivojević, Dragan Ivanović / osim: br.7 - Van Gogh i Saša Habić i br.6 - Đukić Zvonimir
Programming: Vincent Music - studio Production
Producent: Aleksandar - Saša ("JA-ko?") Habić
Snimatelj: Ivan Kljajić
Mix: S. Habić & I. Kljajić
Producent, snimatelj, mix: br.6 - Vlada Barjaktarević
Snimano u: Studiju "O", tokom maja i juna 2002. godine, osim br.6 u studiju "XXL"
Post produkcija: S. Habić & Studio "O"
Computer editing: Darko Stanojević
Digitalni mastering: "O"liver Jovanović
Van Gogh crew: Vladan "ADVL" Lilić - live sound, Miša "Amadeus" Đurić - teh. grupe, Miško "one&only" Zorić - pilot, Kiki "custom mag" Pavlović - pojačala, Mirko Tasić "daddy" - gitare.
Photos, digital art, art direction & design: Aleksandar Kujučev @Photographix
makeup & styling: Jelena Maćić
*U unutrašnjosti booklet-a su korušćene crno-bele gravire nepoznatih autora.
Web design & multimedia: "Mediaprodesign"
Animacija: "Kaboom"
Spot: Nebojša Radosavljević Čupko
Glavni i odgovorni urednici: Nenad Raičević, Nenad Čajić
Muzički urednik: Vicko Milatović
Izvršni producent: Vincent Van Gogh Music Production
DrUnder
Tako je počelo, kao fleš i ostalo
mašta se istopila
a više ne znamo ni jednu laž
Da li znam, da sačuvam
ovo sve, da sagledam
da li smem, da sačekam
u sebi stalno ponavljam
Samo bih da ne poludim
pobegnem i nestanem
samo bih da zemlja klizi
pomera sve oko nas
Odgovor mi nikad nije potreban bio
Kako jašu, dani ćutanja
tako jašemo dane nadanja
huk, niko ne vidi put
nekada reči kao vučije zamke
lako hvataju ljude, ljudi zovu se
a ti, ti pričaš mi
Bulldog
Molim te me vrati duboko u dodire
u meni ništa ne diše
ja negde bih, gde nema tih
nemoći što dolaze
Mi smo rođeni slepi, kako ne bi mogli
videti lepotu svu
koju nose od nas po ko zna koji put
nemamo gde, panika vrti u krug
Hodam kao buldog, a ne znam gde
evo kidam kao zver, da nađem te
pokušavam, ne odustajem
do kraja sam tvoj ili nemaš me zauvek
Bez tebe ne postojim
odgovor se nalazi
tamo gde si ti
Cveće neka govori, govor neka otkrije
tajni zivot biljaka, sa planete lutaka
Bez tebe se osećam, kao da živim bez srca
ima mnogo načina, da kamen odoli vremenu
a ja ne umem tebi
Za godine tvoje
Kaži mi
da li ikad misliš, na nas
tišina vlada poljima
koja čuvaju sve, naše tajne
Sećanja
imaju pravo na nas
i svakog jutra, bude me
plačem u sebi, lagano umirem
Zašto bih, plakao
ali ponekad, uvek sama od sebe
u more padne u milion još jedna
topla suza za tebe
Zašto bih plakao
vidiš ponekad, snovi dobiju krila
evo dajem sve svoje, za godine tvoje
i što si nekad mi bila
Nadam se
dok dani puze, kraj nas
da možda negde i ugledam
te stope tvoje, čekam čitav vek
Zaveden mirisom sna
koji krade mi dušu
a znam da nemam pravo
ne nemam pravo na nas
Tanka nit
Rekla je ''stani'', nisam znao kako
teklo je vreme, ja sam mislio tek tako
ona rekla je ''mi'', nisam mislio na nas
rođen da hodam, da ne čujem glas
Ponovo ta pomalo sumnjiva
sloboda nije čekala
kao kamen kada padne, u duboku vodu
i ja bih tako pao ali nemam gde
Njene tihe su niti mi zarobile telo
tanke niti ljubavi
teško je bolu, da zakuca na vrata
a meni još teže da otvorim da
Javi mi, da me još uvek voli
Javi mi, da li se dobro ljubi
Javi mi, odgovor dugo čekam
moram biti jak da podnesem i to
Javi mi, kako da idem dalje
Javi mi, sati su tako gluvi
Kada otplove snovi, ljubav zaboli
srce se zbuni i počne da moli
put sreće kad daleko se pređe
do kraja se nikad ne obriše sam
Gloria...
Pupak
Negde, u sebi mirno ona znam da
da čuva plamen koji topi
ovu moju kožu tesnu
za svoju haljinu
Za svoju haljinu od sunca
ne vidim više samo senke
osećam ožiljke od bola
iz mraka svetla jako dugo
mi smo zamišljali
I samo neka pali se
sve što dugo tamno je
a moje znam što bilo je
oduvek, zauvek njeno ostaje
na nebu dim što vidi se
zbog nje polako moje srce gasi se
Polako, mi smo još uvek samo deca
koja bi negde da se nađu
i novi oblak da obuku, k'o novu košulju
Od sunca, ne vidim više čak ni senke
osećam kožu da se kida
a ona tako lako skida, svoju haljinu
Klupko
Znaš li ti
da svaka moja noć, zavisi od toga
koliko blizu mene ti, u postelji ležiš
Znaš li kako mali je moj dan
kada ne čujem tvoj glas
kako tiho šapuće, moje ime
Da je sreće da, da nema zidova
visine beskraja, iza kojih si
sve svoje sklonila, sve moje sakrila
da je sreće da
Tvoja koža je, od zvezda satkana
koje vode me, lako bih tad ja
da nema zidova i glupih razloga
I tako
svaku noć i dan
ja vojnike, naslikam
da od drugih čuvaju
kapije tvog srca
Mislim da još uvek znam
sve tvoje, navike
voleo bih samo da
jedna ne postanem ja
Šta ako?
Svo vreme ovog sveta
je moglo biti naše
sad sedim i gledam, kako dan
svojom lepotom se budi
Ne nisam tužan
ponekad takvo je lice
dok sedim i čekam, da kažeš mi
Odlazim
A šta, ako ti ja
šapnem sad, neke reči koje nikad nisi ti cula pre
koje te probude i podsete
Da možda mi, poneki put
sapnemo sve, one reči koje nikad nismo pre, govorili
hajde spavaj sad, možda i nađem te u snu
Sve vreme ovog sveta
je moglo biti naše
sad sedim i gledam
ovde se, dlanovi spojiti neće
tako lako, polako je sve uzeti
a tako teško, teško je s' tim živeti
Svo vreme ovog sveta
oduvek je bilo uz nas
Mia Donna
Vidi kako letim sa hiljadu boja
osmeh od srca, učiniće sve
ono što je, opasno za druge
za moju snagu, nevidljivo je
Ovde je krug tako nelogičan pravac
Ljudi u njemu, nasukani
Zašto uvek, od istih slova
slažu, isti odgovor na pitanja
Znam, zašto si još uvek tu
paziš na decu svoju izgubljenu
i znam, znam zašto sve, ovako je
ovako je kad nemaš gde
Najduži put, prvi korak je tvoj
sve sa drugim počinje
Treći korak je tu, smelost je znak
pažljivo dalje hodaj
Za smeh do suza učinićeš sve
ko ne otvori poklon, kajaće se
ono što je nevidljivo
za tvoju snagu, je opasno
Čuvaj, čuvaj me
Oh sister, confer me, and embrace me
Niko ne sme...
Milost leči bolest
i samo želi mir tu za nas
možda negde cveta lepši cvet
pod ovim svodom goli smo
Niko ne sme kao ti i ja
evo gledaj, ljubim te
i sami negde ležimo
posle svega, niko ne sme kao mi
Niko ne sme kao ti i ja
evo gledaj, menjam se
i sami tiho, plačemo
Posle svega, samo ti i ja
Ti daješ sve
YoYo
Pođi do, mesta gde, gde počinju sve
detinje, nevine, igre su vesele
Dođi do, mosta gde, gde počinju sve
nestašne, životne, igre su duboke
Naći ćeš klupu da, da odmoriš to
umorno, slomljeno, telo je jedino
Pitaćeš, vetar da, šapne nam te
tajne pod, velom sve, dugo čuvane
Kada sve, podeliš sa dva
jedno smo uvek ti i ja
nemoj sebe, da umanjiš za mene
i nemoj mene da ostaviš bez sebe
Kada sve, podeliš sa dva
jedno smo uvek ti i ja
neće se lako, slomiti priča
koja je uvek lomila sve
Ko, god pogodi, metu taj, promaši sve
cilj, nikada, neću ti, odati
puno nas, toga još, ispituje, očekuje
Sve što bih da znam
Nisam bio tu, kad je sunce budilo
zlatni okean sad mami me
tihom daljinom
vetrovi zovu me
uzalud zovu me
I dok zemlja nestaje
istina negde samuje
i ne zna da ja imam sve
imam sve, osim nje
da mi je samo neka lađa
da njom daljinu, pobedim
Hteo bih da znam, gde voda nosi sve
hteo bih da znam, gde snaga budi se
hteo bih da znam, gde si sada ti
ja hteo bih da znam, gde mi duša odlazi
Gledam ka pučini
al' sunce stalno zalazi
Zlatni okean šapuće
ispunjen čežnjom vrati se
zovem te uzalud, zovem te
noćas plovim tu na tuđem kamenu
belim jedrima po modrom talasu
Hvala: Našoj "DrUnder" publici, Peci Popoviću, Miri Pantić-Popović, Van Gogh "Crew", Draganu i Vladanu Liliću, Milanki K., Peci Antonoviću, Tijani D., porodici Damčević, AVC-u, g. Ćipraniću, Nebojši Momčiloviću, Sreti "Constructor" Kovačeviću, Dejanu Abadiću (studio "XXL"), Mariji Ć., Negovanu, Čupku, Mikiju - SkyMusic, "Rock & Hair (Branku & Đuri), ekipi "Libre" (Milanu, Goši, Stani, Mikanu, Raši i ostalima), porodici Ivanović (Kotor), "Capitanu", "sinovima" Peđi i Šćepi, Fiki, Amiru, Sini "Hard rock", Željku & Adeli ("Isv"), bajkerima Alenu, Ruzmiru & prijateljima, Gruji, Siniši & Nikici ("Sinevoice"), Joci ("Megamusic"), Radmili Pešić, Dejanu "foto", Mayi "foto", Raletu, Pačetu, Srđanu Radivojeviću, Slobi Svrdlanu, svim "tour promoterima.
Hvala gostima: Divni Ljubojević & Tanji Ristić - ženski vokali br.6, Mileni Rajković - violina br.11, Urošu Markoviću - ac. gitara br.7 i prateći br.4, Ivanu Kljajiću - funk git. br.5.
Posebno hvala: Simonu i Sibinu na strpljenju.
Našim porodicama na ljubavi i hrabrosti, koju su ulili u korake naše.
Inspirisani: godištem, u pesmi br.4 - korišćen citat iz refrena pesme "Gloria" autora Van Morrisona, delima Ive Andrića u tekstu pesme br.8 i manirom pevanja Meshell Ndegeocello u strofi pesme br.9.
"DrUnder" je klijao u nama, na različitim stepenima geografskih širina, dužina i emotivnih dubina, tokom 2001/2002. godine, "zalivan" ljubavlju i pažnjom mnogih divnih ljudi.
Techical support: AKG, Genalec by AVC group
Instrument support: SkyMusic
Нема коментара:
Постави коментар