09.05.1988.

Prljavo kazalište - Zaustavite Zemlju [^]

Suzy - LP 520
Datum rezanja vinila: 9.05.1988


1. Zaustavite Zemlju (3:30)
2. Bježi ptico od mene (3:00)
3. ....(mojoj majci) (5:13)
4. Marina (3:52)
5. Moj bijeli labude (4:58)
6. Prisluškuju nas susjedi (3:00)
7. Slaži mi (4:50)
8. 449 (svaki put kad odlaziš) (5:59)
9. Budala malena (3:10)
10. Vlakovi (3:59)



Muzika i tekst: Jasenko Houra osim 1,6 (J. Houra/M. Brkić - J. Houra - M. Brkić)
Aranžmani: Marijan Brkić
8 (Hommage to "Paris - Texas")

Članovi grupe:
Mladen Mac
Marijan Brkić
Tihomir Fileš
Nino Hrastek
Jasenko Houra

Sudjelovali:
Mato Došen - klavijature
Kovačević (Kova) - sax
Saša - prateći vokali

Tonski snimatelj i koproducent: Nenad Zubak - gumica

Najljepše zahvaljujemo na sudjelovanju i savjetima: Mati Došenu-Macu, Grgi na blankiranju, Brci na pranju suđa i Janku Mlinariću na razumijevanju.
Zahvaljujemo Rođi i Legiji na moralnoj podršci

Pjesma 9 nastala po kazališnoj predstavi "Povijest moje gluposti" za TV emisiju "Dome, slatki dome"

Fotografija na naslovnoj strani iz filma "Veliki diktator"
Design: Ivica Rađa

Izvršni producent: Milan Škrnjug
Producent: Marijan Brkić

Muzički urednik: Ranko Antonić-Ćiro
Direktor-glavni i odgovorni urednik: Hrvoje Markulj



Zaustavite Zemlju

Je'n, dva, tri
Jedni viču hej, k'o komunist
drugi viču a-anarhist

Jedni viču hej, čitaj Borbu
drugi viču, čitaj Mladinu

jedni viču hej, slušaj Brenu
drugi viču hapsi Boru

Ma koga da, slušam ja
u ova šugava vremena

Zaustavite Zemlju, silazim
nije mi do ničeg, odlazim
ja baš odlazim

Ali ljudi mir, tko smo mi
da bi vam ovo pričali
Ali jedno znam, kroz sve nas
ista krv sad prolazi


Bježi ptico od mene

O bježi, ptico od mene
ne nisam ja za tebe
ja sam samo bitanga
ne mogu sad bez skitanja

O bježi, ptico od mene
ne volim duge rastanke
dok teku suze niz obraze
ne nije to za mene

Ma ptico pobjegni, vrata zatvori
suze obriši i sve zaboravi


....(mojoj majci)

U njenu sobu, uđem tiho
tiho baš, na prstima
Bojim se, da ne zalupim glasno vratima
zaspala je zadnja ruža hrvatska

I tek sad, kad te nema
tko će jutrom, da me budi
I tek sad, kad te nema dobro znam
ti si bila zadnja ruža hrvatska

Ružo, moja Ružice
sve sam suze isplak'o, noću zbog tebe

I kako sad, ovako sam
protiv tuge i oluje
Kad smo bili, kao prsta dva
prsta dva jedne ruke


Marina

Na Božićno jutro, sneno i mutno
u kaputu očevom
malčice prevelikom
došao sam na njena vrata
da joj kažem baš da odlazim

Jer nitko nije znao sakrit' suze k'o Marina
imala je oči boje vena
boje vena, boje Dunava

A ja, ja ne mogu bez nje
Bože, bože spasi me


Moj bijeli labude

I bas me briga ko te noćas vozi kući, briga me
i ako si i sretna ko što kažeš, mada znam da lažeš
sve to ubija me

Grlim hladne jastuke
moj bijeli labude

I briga me što nisi mjesec, a ni sunce, briga me
Al' nećes moći preko blatne kaljuže
čista stić' do moje postelje

Moj bijeli labude
kad me jednom ne bude
sve će vode, labude
da se razbistre


Prisluškuju nas susjedi

Tiho, rek'o sam joj tiho
da ne čuje ni`ko
da ne čuju susjedi
Glasno, ne govori glasno
zar ti nije jasno
da su kao KGB-e

Uuuu, da mi je bar jednom
malo letjeti
Uuuu, Crvenim se trgom
malo voziti
Uuuu, Berlinskim se zidom
malo šetati

Šuti glupačo, daj šuti
ne pričaj mi samo, o politici
Ljubav, samo vodi ljubav
ili ću i sam da te prijavim


Slaži mi

A ja vam moram priznati da, sam Bog, valjda zna
zašto sam tu curu volio, jedini baš ja
Ona nije znala da, Irak i Iran još ratuju
ni da masline u Palestini, baš ne blistaju

A ja vam moram priznati da, s' njenog prozora
svijet je izgledao dolje, kao fina igračka
U mome naručju, ona je bila kao grlica
hej ljudi, što je ta žena lijepo lagala

Sla-slaži mi, pa makar bilo sto,
sla-slaži mi, ionako sad je svejedno (prekasno)

A ja moram priznati da, sam Bog, valjda zna
što se sada s' tom curom sada, događa
i evo ovako ponekad sjetim se, baš nje
hej ljudi, da su me druge žene bar tako lijepo lagale


449 (svaki put kad odlaziš)


Te sam noći kasno stigao
u svoj hladan privatan pakao
449 da okrenem
al' nemam snage ruke, da pokrenem

Kod kuće nekako, mi je najteže
sve, baš sve me podsjeća na tebe
od tuge predugo, se umire
a ti da barem pitaš, za mene

Svaki put, kad odlaziš
komadić mene, k'o da odnosiš
Svaki put, kad odlaziš
sve moje snove, k'o da (ti baš) porušiš

Te sam noći kasno stigao
Zagreb već je mirno spavao
449 da li da okrenem
al' nemam snage ruke, da pokrenem


Budala malena

Ooo, k'o da me netko pitao
da li bi se rodio
ma da me barem pitao
Ooo, divno sam uživao
u bazenu maminom
fino sam se kupao

Kad me neki (Ma koji me je) klipan
baš za glavu primio
i na ovaj ružan svijet iznio

A ja, a ja, budala malena
bio sam iz protesta plakao
jer sam odmah svatio
A ja, a ja, budala malena
bio sam gorko plakao
jer sam odmah ljudi shvatio
da sam ovdje najebo

A, a, a, a ona strašna rodbina
pa reci, srce malo A
pa reci tetama pa-pa


Vlakovi

U ljubav ja ne vjerujem
u čast se baš ne zaklinjem
s' časti, il' bez nje
uuu, svaki krevet hladan je

Nas dvoje mogli smo baš sve
da smo se sreli ranije
ovako prekasno je, bojim se

Vlakovi
nek' me sad odfuraju
nek' me sad odguraju
mostove sam spalio
malo mi je sve dosadilo

I što nam sada ostaje
kada ljubav umire
postelja od čavala

Нема коментара:

Постави коментар

SLOVO PO SLOVO

[*] premijerno na netu
[^] prethodno samo neki od tekstova na netu
[~] takođe i na omotu albuma


Prijatelji: