Godina izdanja: 2001.
Izdavač: Metropolis
vol 1.
Tri korne penal
Rodjendanska pesma
Nedostupna polja
Raskorak
Zvezdane staze
San koji srećan sanjaš sam
Trenje
1228 (zečevi beli)
Čarobni akord
Finansijska konstrukcija
Deponija
vol 2.
Kad hodam
Devojko mala (Ja ne želim da odeš)
Vertikalno gledano
Poštar
Sekira
Protiv sebe
Sudopera
Manastir
Blentostamin
SDSS
vol 3. (MC*) * - Samo na kasetnom izdanju,
snimci sa koncerata u Beogradu (KST), Zrenjaninu i Nišu
Kad hodam
Devojko mala (Ja ne želim da odeš)
Vertikalno gledano
Koma
Leto na Adi
Elektroliza
Neki moji drugovi
BLOCK OUT:
Miljko Radonjić - bubnjevi
Aleksandar Balać - bas
Dragoljub Marković - klavijature, vokal
Nikola Vranjković - gitara, vokal
Milutin Jovančić - vokal
U mojoj eshatologiji ne postoji ništa što bi se moglo nazvati manjim zlom. Sa svakim stvorenjem kojeg zadesi nasilna smrt čitav jedan svet umire. Upravo iz tog razloga, aritmetika ne predstavlja meru koju bi etika mogla prihvatiti. Ne postoji način da se izmeri nepopravljivo zlo.
Snimljeno 11.09.1999. u bašti SKC-a u Beogradu
Snimatelji - Danilo Pavićević i Bare
Miks - Aleksandar Radosavljević - studio "AKADEMIJA" (novembar 1999)
Zvuk na koncertu napravili - Ivan Brusić i Aleksandar Radosavljević
Postprodukcija i mastering - Ivan Brusić
Dizajn omota - Milutin Jovančić
Muzika i tekstovi - Nikola Vranjković
foto - Bibin Grujica, Beg - Volovičić Goran sTRinG, Živanović Mlađan, video produkcija FANZ
Pomoć u organizaciji i opremi:
Zlatko Jošić ("Ne tražite od mene da vam kažem ko vas je zabranio...")
Korčinski, Staša, Keba, Rođa, Boba, Bajron, Kojot, Vicko, Srećko, Sreta, Rudi, veliki i mali Dmile, Lale, Ana, Markuš.
Hvala svima koji su nam pomogli
TRI KORNE PENAL
Polako prolazim korakom tihim,
da ne remetim mir
- grad je divan dok se budi.
I još sam neodlučan, ruka mi drhti,
pognuta glava,
ja... da li imam prava na to?
Ja sam nezreo,
i nespreman da živim usamljen.
Ja sam nezreo,
i nespreman da živim.
Sve mi je jasno, sad su slike kristali,
ko mi je prijatelj i ko mi to nikad bio nije.
Tuče me iza oka, muči me i steže me,
u meni ljubavi još ima, ali kome se to jebe
za mene - za nas...
Ja sam nezreo,
i nespreman da živim usamljen.
Ja sam nezreo,
i nespreman da živim.
Ja letim.
Zašto moji roditelji znaju sve?
Zašto moji roditelji znaju sve
a ništa ne razumeju?
ROĐENDANSKA PESMA
Kad pičke pokradu vence
Kaži mi ja ne razumem
Da l' je to greh il realnost
Proda mi nečiju tugu
Pa je ukrade ko moju
Ja samo ćutim i plačem
Uplati groblje na vreme
U zemlju u kojoj živiš
Ne smeš da umreš bez para
A ako umrem pre tebe
Okuj mi cveće u lance
Nek seku, neka se muče
Ljubav i smrt isto bole
Život je između negde
To znaju oni što vole
Predivna ženo iz senke
Polako prolazi vreme
Starim i čuvam ti sebe
Srećan ti rođendan
Srećan mi rođendan
Da li lažeš il' se igraš
Ili ti je sad svejedno
Nije bitan poklon, ukras
Žene stvorene za crno
Ti okreni ključ unazad
Ne daj da ti kradu vence
Daj mi dokaz da postojiš
Bilo ovde bilo tamo
Moji snovi nisu moji
Ti ih stvaraš, kidaš, lomiš
Gledao si kako plalem
Dok ti telo zemljom solim
Ti si prvi u mom svetu
Žuti vosak što se topi
Neki put mi kradeš vreme
I ja spavam se do četiri
Sve to vreme s tobom pričam
Stare priče iz dvorišta
Sve je isto, sve je tiho
Ko u snu sam u snovima ...
NEDOSTUPNA POLJA
Moja žena spava kraj mene.
Ona sanja, ona može da misli,
čim se probudi
nešto smera,
kud da krene,
triput ura za bombardera
iznad mene...
Iznad mene tuđa je volja.
Hoću da skočim,
to su nedostupna polja,
visine, širine,
koliko hoceš, tebe ne treba da brine...
Ja ne plovim,
danas ne lovim...
RASKORAK
Stojim mesecima krišom
i posmatram nebo
- ne zove me.
I ne žuri sat,
nego ne stižem ja
da zakasnim bilo gde.
A ako ostanem,
moraću dalje...
Pozdravljam sudbinu,
nehajno mašem i znam
- kasno je.
Teško je preći tu crtu,
izgrizene usne
brane se ćutanjem.
A ako ostanem,
moraću dalje...
Nehajni građanin
posluje s toliko volje.
Krade presitne novce
i steže svoj sluzavi osmeh.
Sujeto dvopolna,
lažeš da ženskog si roda.
Gadim se.
Nemoćan,
pljujem na sve svoje snove.
A ako ostanem,
moraću dalje...
ZVEZDANE STAZE
Laganim tempom proces truljenja hoda.
Hrabri heroji preko leševa gaze
zvezdane staze.
Milina pogledati vesela lica,
lutaju psi, a nigde šintera nema.
Raspad sistema.
Mizantrop ćuti, nema ništa da kaže,
1 satira umire u bedi i jadu -
- potpuni stranac u rođenom gradu.
Samo se mrtav ovde ne plaši nikog,
ali se ne seća ni imena svoga.
Sa verom u koga?
U rezervatu, ali ne blizu kraja.
Kuje se plan za vaskrs.
Simbol se ljubi.
Umri il' ubi.
Širenje optimizma teče po planu,
žene su trudne - biće svežih vojnika.
Predivna slika.
Da li je jebeno moguće?
SAN KOJI SREĆAN SANJAŠ SAM
Sve kao da je živo,
svi kao da su tu,
sve k'o da nije tiho,
nek' je to prvi put.
Sve kao da je staro,
i sva ostrva su tu,
i da nije što je bilo,
kao - ti imaš san.
San koji srećan sanjaš sam.
Jutro je.
Teška noc.
Olovne noge
nose poluživu stvar
kroz dvorske odaje.
Jutro je.
Privatan posed mrtvog trgovca
u rukama tog zlikovca
bez osećanja.
Jutro je,
srebrni znoj na čelu gospodara.
Budi svoga psa cuvara.
Jutro je,
i spremljen mali oglas
"prodajem il' menjam sebe"
davi se i lice grebe.
Jutro je.
Ljudi bez imunosistema
pale vatre,
greju svoja gola mokra tela.
Jutro je.
Hrabar si ubij sebe,
poždr'o si sve tuđe grehe.
Sve kao da je živo,
svi kao da su tu,
sve kao da nije bilo,
kao - ti imaš san.
San koji srecan sanjaš sam.
TRENJE
Svako jutro kad se budim, ja siguran sam samo
da sam promašio pistu i sleteo na njivu.
Obući cu se brzo i krenuti na posao,
tamo imam sedam sati svog slobodnog vremena.
I secaš li se kada smo se zadnji put poljubili
i milovali nežno da nam drhte usne,
ja ne bih bio ljubomoran da te vidim s drugim,
pusti me da plačem, ja sam uništen i umoran.
Trenje,
to je sve što nam je ostalo od ljubavi.
Mašta mi se srozala duboko ispod nule,
potencija je čudna stvar kad pređe ti u naviku,
drži me jače i pribij me uz sebe,
kraće će da traje i biće manje znoja.
Onanija je divna i kad pomislim na drvo,
i nek me samo misli vode što dalje od tebe,
ja sam bio tako mlad dok sam pravio prvo,
sad ih imamo troje... i volimo k'o svoje...
Samo trenje,
to je sve što nam je ostalo od ljubavi.
Ti slušaš divnu muziku, ja povraćam po stanu,
"šiješ" predivne goblene i kačih ih po zidu,
ja odlazim na pecanje, na fudbal, u kafanu,
i uvek sam se pitao šta trpaš mi u hranu.
Odavno sam izlizao svoj daljinski upravljač,
pročit'o sve novine i zaspao pod njima,
ja sam mrtav vec odavno, al' niko ne primećuje,
ja nikom nisam potreban i sve, baš sve što imam
to je trenje.
Trenje,
to je sve što nam je ostalo od ljubavi.
1228 (zečevi beli)
Vrebam ko smuk iznad grotla.
Nečujno provodim sate.
Crveni rez ispod oka,
sve glupe rane se pamte.
Miluje svetlost sa neba,
miholjsko cedi se leto.
Ukraden plen s dna dubine,
kida ga mršavo pseto.
SeĆanja naviru sama,
Brzo, ko zečevi beli...
Stoji na kaljavom drumu,
bori se s jačim od sebe.
U mestu hoda mašina.
Smeje se klizava glina.
Mesec mu sija na muku,
Čeka na red, pa nek traje.
Sipam mu duvan u ruku,
produžen život klima,
odlazim dalje...
SeĆanja naviru sama,
brzo, ko zečevi beli...
Stižemo. Teret se spušta.
Vesela kapija žuta.
... I sitan kamen pod gumama krza...
... I lišce kreće da šušti.
Zastajem, leda me bole.
Izuvam bokal pun vode.
Svaki put isti ritual.
Igra završava ovde...
...gde sećanja naviru sama,
brzo, ko zečevi beli...
ČAROBNI AKORD
Mi mirišemo na smrt.
Ti i ja, i ovaj treći,
moćni stvor što guli krst,
smeje nam se, već smo kupljeni.
Mi mirišemo na smrt.
Bolesni i besni, ponosni, a svesni.
Mi mirišemo na smrt..
I živecemo večno u pesmi.
Mi mirišemo na smrt.
Ili nam se samo tako čini...
Mi mirišemo na smrt.
Ja više ne kontrolišem pokrete.
Ja mogu da te ubijem.
Ja mogu da se ubijem.
Mi mirišemo na smrt.
Ili nam se samo tako čini...
Koji je čarobni akord
za sreću potreban...
FINANSIJSKA KONSTRUKCIJA
Nestajem i to je sve.
Sekundara se muči.
Gutam trokraku bez straha,
sasvim siguran u sebe.
Ne budi me dok umirem,
jer smeta mi kad placeš.
Tvoje suze osmeh traže,
ja ne mogu da ga nađem.
Poseti me, podseti me
na priče iz davnina,
dok sam verovao ljudima
i plašio se neba.
Finansijska konstrukcija
je pogrešna, sve pada.
Poraz preplaćenog stiha,
Dve-tri reči, jedan ton,
i zbogom...
DEPONIJA
Prijatan dan na prigradskom đubrištu
Cigani traže veliki plen
Veselo tinja na prigradskom đubrištu
Uslovi za rad su idealni
Prijatan dan na prigradskom đubrištu
Reka je niska još koji dan
Kada se digne, odneće dalje
Prigradsko đubre ide u grad
Kišni dan na prigradskom đubrištu
Nikoga nema, kerovi laju
Dovukli su leš mlade žene i pobegli
Odneće ga voda ako stigne pre kopača
Prijatan dan na prigradskom đubrištu
Kiseli miris privlači ptice
Ovo je raj za ozbiljne razgovore
Ovo je hektar novih ideja
Zaroni u vodu i pogledaj gore ...
KAD HODAM
Trzaj.
Budim se, neko me vuče.
Gubim se, ceo sam mokar,
u svome znoju,
noćas, noćas ja moram da odem...
Da tražim, da pronađem oproštaj,
zaborav, senke...
Noćas, neko je rekao,
Noćas, ljubav je mržnja.
Kad hodam,
ja gledam.
Pamtim, zaboravljam, smejem se,
voliš decu, a ne voliš ljude,
dosada, navika, trzaj,
budim se, neko me vuče...
Izgrizeni jastuk kraj mene,
tresem se, jako je vruće,
perje se spušta na krevet,
ne bojim se više...
Kad hodam,
ja gledam.
Mislim
na staricu koja se seća,
koja se kaje zbog svega
što je izgubila,
ona je tužna i plače.
Ja hodam i gledam...
JA NE ŽELIM DA ODEŠ (DEVOJKO MALA)
Devojko mala
čeliČni pogled dal' si ti
I laka nervoza u tebi
Nagradna igra
Tri dana bez vode u pustinji
I popust za decu do šesnaest godina
Kaži koliko godina imaš
Kaži mi da l' je belo u boji
Kaži mi da li opšte postoji
Šta ce ti pesnik
Mračnih ideja i širokog srca
Kada te to ne zabavlja
Kad prođe bakljada
I navijači odu s tribina
Ti ostaješ sama
Znam da su tvoji krivi
Nisu ti dali da izlaziš
I onda je puklo u tebi odjednom
Čemu se nadaš sutra ti
Kad imaš još ćetiri zuba i
Tri mića u džepu
Ima vas mnogo, svi ste vi
Potrošna roba, svi ste vi
Melem za državni budžet
Samo se smejes, lepo je
Nije te briga, lepo je
Pa koliko traje, lepo je
U tvojoj glavi šareni svet
Koliko je samo lepše tu
Nego kad udeš u tramvaj
Prastara priča
O čoveku i konju na njemu, i njemu
Svi to znaju na kraju
Ne pobeđuje dobro
Dobro bi bilo
Da odmoriš mozak i otvoriš oci
i kreneš u život ko žena
Ja ne želim da odeš ...
VERTIKALNO GLEDANO
Vertikalno gledano
Dole sve sve u redu je
Voda crna se ne menja
Voda crna se ne menja
Vertikalno gledano
Hodanje je stvar navike
Samo prostačka konvencija
Samo prostačka konvencija
Ja vidim sve što ne bi trebalo da vidim
Sve odavde
Vertikalno gledano
Malo traje malo prestaje
Prijateljsko ubeđivanje
Sad nosim kamen na plivanje
Vertikalno gledano
Sve je srušeno i sjebano
Vesele fizionomije
Veruju i jedu pomije
Ja vidim sve što ne bi trebalo da vidim
Sve odavde
Vertikalno gledano
Sve je totalno drugačije
Sinonimi gube smisao
Sinonimi gube smisao
Vertikalno gledano
Ja sam prokleti ateista
Bog mi je svedok to je istina
Bog mi je svedok to je istina
Ja vidim sve što ne bi trebalo da vidim
Sve odavde
POŠTAR
Nekad se znalo sve,
ja krenem ulicom, a deca mi trče u susret.
I sad trče, al' beže od mene i viču:
"Mama, ne otvaraj, ide poštar".
K'o da je od tad prošlo dvesta godina...
Bilo je kafa, dobar dan, i rakija...
Dve crvene od svake penzije, za sreću,
I - srećan rad, domaćine.
Sad hodam k'o kreten, sam,
ljudi okreću glavu, a poznaju me svi.
Juče su me napali, i oteli torbu
punu računa za struju.
Necu da delim deci pozive u rat.
Ja zvonim, zvonim, niko mi ne otvara...
Kod kuće žena sa mnom ne razgovara.
Ne mogu više da budem poštar.
Prošlo je dosta godina,
ja konačno shvatam šta se desilo.
Bio sam strašno glup,
al' i ja danas uspešno bežim od svog poštara.
Nova je godina, ja nemam čestitke,
telegram saučešca, sitne penzije...
Ja sam k'o gavran koji doziva nevolje,
strah me, svi imaju pse.
Neću da delim deci pozive u rat.
Ja zvonim, zvonim, niko mi ne otvara...
Kod kuće žena sa mnom ne razgovara.
Ne mogu više da budem poštar.
SEKIRA
Sa jedne strane sekire - on,
otac i brat.
Sa druge strane, pancir i kruna,
nezvani svat.
Bez boca i maske,
hrabro leži, i ćuti na dnu.
Do grla u mulju,
negde gore
iznad nas.
Nije umro mali bog.
Nije umro, no se ućutio*.
Ni on ne voli slanu dečiju krv.
Moderan svet je izvan kontrole,
a starci su dosadni, glupi i odani.
Trojan je sam sebi zasrao carstvo,
ljudi su gubili glave zbog njegovih ušiju.
Nije umro mali bog.
Nije umro, no se ućutio.
Ni on ne voli slanu dečiju krv,
ali ne voli ni krst.
PROTIV SEBE
Težak san, tihi korak
mrtav mrak, curi oblak,
beskućnik koji traži
zbir znakova po prašumi.
A tvoje ruke su nežne,
lako spuštaš ih na mene,
tvoje reči su jasne,
samo treba da ti verujem i proći ce.
Ja ih nikad ne bih sanjao,
ali neko tera me na to.
Nemam izvor svetlosti,
na vidiku samo mrak.
Crna krpa preko očiju,
ja se plašim da je skinem.
Nema razloga za bolji svet,
sve što smislim stvorim ga za sebe,
al' protiv sebe...
Ja dobro znam šta radim,
al' ne znam zbog čega
sve dobija drugu boju i miris.
Koliko puta sam krenuo iz početka
i stigao do istog prokletog mesta.
Moje vreme prolazi
i nemam ga još mnogo.
Moje vreme prolazi,
a ništa nisam stigao da naplatim.
Strah ili strepnja,
kradem ti misli,
radim protiv sebe.
SUDOPERA
Baš je tužan ovaj dan.
Iza mene leže sećanja.
Ispred stoji čovek sam.
Okrenut je leđima.
Tako tih i spokojan.
Tako jak i opasan.
Svetloplavi okean.
Prljava sudopera.
I po njemu ljuska plovi.
Ala gladna novih lutanja.
Gde će stići, šta ce biti?
Raste voda - tone obala.
Život je izlečiva bolest.
Treba samo malo napora.
Iznad neba plače zvezda.
Uzalud je sijala.
Baš je tužan ovaj dan.
Iza mene leže sećanja.
Ispred stoji čovek sam.
Okrenut je leđima.
Pored njega žena kleči.
Ona plače, on je vešto teši
Moralo je da se desi.
To je proces, nije sudbina.
On zna.
On ubija.
Dok pali cigaretu svecom,
Uživa.
MANASTIR
Crteži i humoreske menjaju mi stil,
moj glas danas odlazi u manastir.
Dobar dan - ja klimam glavom - proleće je hir,
moj glas danas odlazi u manastir.
Crteži i humoreske...
Plave reke, ptice lete, sloboda i mir,
moj glas danas odlazi u manastir.
Urlam, nemam glas a usta preduboki vir,
moj glas danas odlazi u manastir.
Plave reke, ptice lete,
visoko je...
Siva masa se talasa, mozak kao sir,
moj glas danas odlazi u manastir.
Imbecili i debili ogroman je zbir,
moj glas danas odlazi u manastir.
Crteži i humoreske...
Gori more, tope se planine
od lepote i blizine.
Nemoćan sam, to me brine,
gori more, tope se planine.
Umrla je ekologija.
BLENTOSTAMIN
Nedelja.
Ne jedem, ne pijem,
smrdim, trulim, raspadam se,
dišem,
dakle - živ sam.
Javio se đavo da ne dolazi po svoje,
šalje glumca amatera koji upravo mi ulazi u stan
(da se setim da postoji).
- Zdravo -
- Dobar dan -
gornjom polovinom tela
ja ga pozdravljam,
ali se ne sećam odakle ga se sećam
(ima vremena).
Moj prijatelj,
ljubomorni pas po zanimanju
mi drži kraći kurs o pristojnom ponašanju.
Sedim na krevetu,
ćutim i vrebam,
lovim davno pobegle rečenice
po vazduhu i čekam.
Čekam odjavnu špicu sa grčem na licu,
u nadi da smo konacno
isplatili račune jedan drugome.
Zdrobio sam flašicu od lekova
i pojeo je kašikom u slast, za predjelo,
za ručak imam sebe,
za večeru šta ostane od ručka.
I sad čekam radni učinak.
Onaj ko preživi pričaće mi
šta se stvarno desilo u nedelju.
Doći ce dan
kad ću prestati da brinem
zašto bolnice su pune finog sveta...
SDSS
Miševi vladaju loptom okruglom,
a gvožda im služe da iscede gnoj.
Ja sam se rodio ispod gusenica,
zamišljam želju, a ti grad i broj.
Knjiga pod jastukom - vera sa naukom,
verujem, nije mi potreban Bog.
Jede me mirno ta mala životinja,
da li da poginem ili da uginem?
Ako me voliš, pomozi mi, pucaj u čelo.
Ako me voliš, pomozi mi, dajem ti telo.
Ja dušu nemam,
Ili ne znam da je dam.
Stići će glasnik iz daleke prošlosti,
znaću što nisam ni visok ni plav.
Koagulacija ponosnih nacija,
telo mi truli, moj mozak je zdrav.
Pristajem, nevin sam, pristajem, kriv sam,
ja pristajem - bacam palamar na stene.
Prihvati ga, veži me, bušan sam, tonem,
i uzalud pumpaš svu vodu iz mene.
I još sam zaljubljen u svoj mali san.
Evo ti reči, ti sklopi rečenicu,
ja nemam snage da izbacim dah.
Ljubav, sloboda, i osmeh, i sreća,
i suza, i mržnja, i tuga, i strah...
Miševi vladaju loptom okruglom,
a gvožda im služe da iscede gnoj.
Ja sam se rodio ispod gusenica,
zamišljam želju, a ti grad i broj.
KOMA
Dugo ja živim u epruveti,
neko me mrzi, pa mi se sveti.
Moje su reči koferi prazni,
ne znam šta želim.
I niko sada ne može da zna
šta stvarno osećam ja.
Ti se bojiš.
Ti se bojiš
da ne povrediš glavu.
Ja te molim da mi pokloniš
jedan osmeh pre odlaska.
I niko sada ne može da zna
šta stvarno osećam ja.
Sunce odavno prepreke lomi,
oblačan dan je korak ka komi,
curi niz lice jeftina suza.
Voz u daljini, vetar ga vodi,
odlazi neko drag, ka svojoj sreći.
Slobodan čovek u svojoj vreći.
Budi se.
Budi se dugo...
LETO NA ADI
Ne žuri
I onako više nema mesta u hladu
Uz drvo
Idemo, polako idemo na naše jezero
Na Adu
Ljudi se kupaju
Juče se jedan udavio
Nema veze bio je pijan
On nije ni shvatio
Naši slavni pevači se smenjuju na splavu
Pevaju
U kamere gledaju
Vitke lepotice
Iz ratom zahvaćenih područja šetaju
One se takmiče sa našim mesom
A dan je lep i sunce je
Na zalasku
Mi gledamo
Veselo tapšemo i uživamo
Ja bi da pozdravim strinu i strica u Nemačkoj
Preko satelita
I mašemo
Gledaj gore iz aviona nas slikaju
Ništa nam ne mogu moćnici
Pevamo
Refren novog hita
Čovekolike figure sa velikim sisama
A dan je lep i sunce je
Na zalasku
Kako je samo toplo u plićaku
Svi se smeju
I pišaju
Jedan veliki pozdrav iz Beograda
ELEKTROLIZA
(instrumental)
NEKI MOJI DRUGOVI
Neki moji drugovi su uvek imali love
Neki moji drugovi su uvek imali sve
Oni koji nikad nisu, nikad nisu sanjali snove
Oni mi i danas kažu da Ću ostati veČno mlad
Neki moji drugovi su zauvek otišli odavde
Neki moji drugovi su otišli da život traže
Neki moji drugovi su otišli na neko vreme
Otišli na neko vreme, da se nikad ne vrate
Neki moji drugovi su odluČili da postanu tate
Neki moji drugovi su imali seljaČke svadbe
Neki moji drugovi su shvatili da mogu bez njih
Neki moji drugovi su neki moji drugovi ...
A ja još uvek prljam gradske ulice
Pitaj me kako mi je
preuzeto sa - www.block-out.com
Izdavač: Metropolis
vol 1.
Tri korne penalRodjendanska pesma
Nedostupna polja
Raskorak
Zvezdane staze
San koji srećan sanjaš sam
Trenje
1228 (zečevi beli)
Čarobni akord
Finansijska konstrukcija
Deponija
vol 2.
Kad hodam
Devojko mala (Ja ne želim da odeš)
Vertikalno gledano
Poštar
Sekira
Protiv sebe
Sudopera
Manastir
Blentostamin
SDSS
vol 3. (MC*) * - Samo na kasetnom izdanju,
snimci sa koncerata u Beogradu (KST), Zrenjaninu i Nišu
Kad hodam
Devojko mala (Ja ne želim da odeš)
Vertikalno gledano
Koma
Leto na Adi
Elektroliza
Neki moji drugovi
BLOCK OUT:
Miljko Radonjić - bubnjevi
Aleksandar Balać - bas
Dragoljub Marković - klavijature, vokal
Nikola Vranjković - gitara, vokal
Milutin Jovančić - vokal
U mojoj eshatologiji ne postoji ništa što bi se moglo nazvati manjim zlom. Sa svakim stvorenjem kojeg zadesi nasilna smrt čitav jedan svet umire. Upravo iz tog razloga, aritmetika ne predstavlja meru koju bi etika mogla prihvatiti. Ne postoji način da se izmeri nepopravljivo zlo.
Stanislaw Lem
Snimljeno 11.09.1999. u bašti SKC-a u Beogradu
Snimatelji - Danilo Pavićević i Bare
Miks - Aleksandar Radosavljević - studio "AKADEMIJA" (novembar 1999)
Zvuk na koncertu napravili - Ivan Brusić i Aleksandar Radosavljević
Postprodukcija i mastering - Ivan Brusić
Dizajn omota - Milutin Jovančić
Muzika i tekstovi - Nikola Vranjković
foto - Bibin Grujica, Beg - Volovičić Goran sTRinG, Živanović Mlađan, video produkcija FANZ
Pomoć u organizaciji i opremi:
Zlatko Jošić ("Ne tražite od mene da vam kažem ko vas je zabranio...")
Korčinski, Staša, Keba, Rođa, Boba, Bajron, Kojot, Vicko, Srećko, Sreta, Rudi, veliki i mali Dmile, Lale, Ana, Markuš.
Hvala svima koji su nam pomogli
TRI KORNE PENAL
Polako prolazim korakom tihim,
da ne remetim mir
- grad je divan dok se budi.
I još sam neodlučan, ruka mi drhti,
pognuta glava,
ja... da li imam prava na to?
Ja sam nezreo,
i nespreman da živim usamljen.
Ja sam nezreo,
i nespreman da živim.
Sve mi je jasno, sad su slike kristali,
ko mi je prijatelj i ko mi to nikad bio nije.
Tuče me iza oka, muči me i steže me,
u meni ljubavi još ima, ali kome se to jebe
za mene - za nas...
Ja sam nezreo,
i nespreman da živim usamljen.
Ja sam nezreo,
i nespreman da živim.
Ja letim.
Zašto moji roditelji znaju sve?
Zašto moji roditelji znaju sve
a ništa ne razumeju?
ROĐENDANSKA PESMA
Kad pičke pokradu vence
Kaži mi ja ne razumem
Da l' je to greh il realnost
Proda mi nečiju tugu
Pa je ukrade ko moju
Ja samo ćutim i plačem
Uplati groblje na vreme
U zemlju u kojoj živiš
Ne smeš da umreš bez para
A ako umrem pre tebe
Okuj mi cveće u lance
Nek seku, neka se muče
Ljubav i smrt isto bole
Život je između negde
To znaju oni što vole
Predivna ženo iz senke
Polako prolazi vreme
Starim i čuvam ti sebe
Srećan ti rođendan
Srećan mi rođendan
Da li lažeš il' se igraš
Ili ti je sad svejedno
Nije bitan poklon, ukras
Žene stvorene za crno
Ti okreni ključ unazad
Ne daj da ti kradu vence
Daj mi dokaz da postojiš
Bilo ovde bilo tamo
Moji snovi nisu moji
Ti ih stvaraš, kidaš, lomiš
Gledao si kako plalem
Dok ti telo zemljom solim
Ti si prvi u mom svetu
Žuti vosak što se topi
Neki put mi kradeš vreme
I ja spavam se do četiri
Sve to vreme s tobom pričam
Stare priče iz dvorišta
Sve je isto, sve je tiho
Ko u snu sam u snovima ...
NEDOSTUPNA POLJA
Moja žena spava kraj mene.
Ona sanja, ona može da misli,
čim se probudi
nešto smera,
kud da krene,
triput ura za bombardera
iznad mene...
Iznad mene tuđa je volja.
Hoću da skočim,
to su nedostupna polja,
visine, širine,
koliko hoceš, tebe ne treba da brine...
Ja ne plovim,
danas ne lovim...
RASKORAK
Stojim mesecima krišom
i posmatram nebo
- ne zove me.
I ne žuri sat,
nego ne stižem ja
da zakasnim bilo gde.
A ako ostanem,
moraću dalje...
Pozdravljam sudbinu,
nehajno mašem i znam
- kasno je.
Teško je preći tu crtu,
izgrizene usne
brane se ćutanjem.
A ako ostanem,
moraću dalje...
Nehajni građanin
posluje s toliko volje.
Krade presitne novce
i steže svoj sluzavi osmeh.
Sujeto dvopolna,
lažeš da ženskog si roda.
Gadim se.
Nemoćan,
pljujem na sve svoje snove.
A ako ostanem,
moraću dalje...
ZVEZDANE STAZE
Laganim tempom proces truljenja hoda.
Hrabri heroji preko leševa gaze
zvezdane staze.
Milina pogledati vesela lica,
lutaju psi, a nigde šintera nema.
Raspad sistema.
Mizantrop ćuti, nema ništa da kaže,
1 satira umire u bedi i jadu -
- potpuni stranac u rođenom gradu.
Samo se mrtav ovde ne plaši nikog,
ali se ne seća ni imena svoga.
Sa verom u koga?
U rezervatu, ali ne blizu kraja.
Kuje se plan za vaskrs.
Simbol se ljubi.
Umri il' ubi.
Širenje optimizma teče po planu,
žene su trudne - biće svežih vojnika.
Predivna slika.
Da li je jebeno moguće?
SAN KOJI SREĆAN SANJAŠ SAM
Sve kao da je živo,
svi kao da su tu,
sve k'o da nije tiho,
nek' je to prvi put.
Sve kao da je staro,
i sva ostrva su tu,
i da nije što je bilo,
kao - ti imaš san.
San koji srećan sanjaš sam.
Jutro je.
Teška noc.
Olovne noge
nose poluživu stvar
kroz dvorske odaje.
Jutro je.
Privatan posed mrtvog trgovca
u rukama tog zlikovca
bez osećanja.
Jutro je,
srebrni znoj na čelu gospodara.
Budi svoga psa cuvara.
Jutro je,
i spremljen mali oglas
"prodajem il' menjam sebe"
davi se i lice grebe.
Jutro je.
Ljudi bez imunosistema
pale vatre,
greju svoja gola mokra tela.
Jutro je.
Hrabar si ubij sebe,
poždr'o si sve tuđe grehe.
Sve kao da je živo,
svi kao da su tu,
sve kao da nije bilo,
kao - ti imaš san.
San koji srecan sanjaš sam.
TRENJE
Svako jutro kad se budim, ja siguran sam samo
da sam promašio pistu i sleteo na njivu.
Obući cu se brzo i krenuti na posao,
tamo imam sedam sati svog slobodnog vremena.
I secaš li se kada smo se zadnji put poljubili
i milovali nežno da nam drhte usne,
ja ne bih bio ljubomoran da te vidim s drugim,
pusti me da plačem, ja sam uništen i umoran.
Trenje,
to je sve što nam je ostalo od ljubavi.
Mašta mi se srozala duboko ispod nule,
potencija je čudna stvar kad pređe ti u naviku,
drži me jače i pribij me uz sebe,
kraće će da traje i biće manje znoja.
Onanija je divna i kad pomislim na drvo,
i nek me samo misli vode što dalje od tebe,
ja sam bio tako mlad dok sam pravio prvo,
sad ih imamo troje... i volimo k'o svoje...
Samo trenje,
to je sve što nam je ostalo od ljubavi.
Ti slušaš divnu muziku, ja povraćam po stanu,
"šiješ" predivne goblene i kačih ih po zidu,
ja odlazim na pecanje, na fudbal, u kafanu,
i uvek sam se pitao šta trpaš mi u hranu.
Odavno sam izlizao svoj daljinski upravljač,
pročit'o sve novine i zaspao pod njima,
ja sam mrtav vec odavno, al' niko ne primećuje,
ja nikom nisam potreban i sve, baš sve što imam
to je trenje.
Trenje,
to je sve što nam je ostalo od ljubavi.
1228 (zečevi beli)
Vrebam ko smuk iznad grotla.
Nečujno provodim sate.
Crveni rez ispod oka,
sve glupe rane se pamte.
Miluje svetlost sa neba,
miholjsko cedi se leto.
Ukraden plen s dna dubine,
kida ga mršavo pseto.
SeĆanja naviru sama,
Brzo, ko zečevi beli...
Stoji na kaljavom drumu,
bori se s jačim od sebe.
U mestu hoda mašina.
Smeje se klizava glina.
Mesec mu sija na muku,
Čeka na red, pa nek traje.
Sipam mu duvan u ruku,
produžen život klima,
odlazim dalje...
SeĆanja naviru sama,
brzo, ko zečevi beli...
Stižemo. Teret se spušta.
Vesela kapija žuta.
... I sitan kamen pod gumama krza...
... I lišce kreće da šušti.
Zastajem, leda me bole.
Izuvam bokal pun vode.
Svaki put isti ritual.
Igra završava ovde...
...gde sećanja naviru sama,
brzo, ko zečevi beli...
ČAROBNI AKORD
Mi mirišemo na smrt.
Ti i ja, i ovaj treći,
moćni stvor što guli krst,
smeje nam se, već smo kupljeni.
Mi mirišemo na smrt.
Bolesni i besni, ponosni, a svesni.
Mi mirišemo na smrt..
I živecemo večno u pesmi.
Mi mirišemo na smrt.
Ili nam se samo tako čini...
Mi mirišemo na smrt.
Ja više ne kontrolišem pokrete.
Ja mogu da te ubijem.
Ja mogu da se ubijem.
Mi mirišemo na smrt.
Ili nam se samo tako čini...
Koji je čarobni akord
za sreću potreban...
FINANSIJSKA KONSTRUKCIJA
Nestajem i to je sve.
Sekundara se muči.
Gutam trokraku bez straha,
sasvim siguran u sebe.
Ne budi me dok umirem,
jer smeta mi kad placeš.
Tvoje suze osmeh traže,
ja ne mogu da ga nađem.
Poseti me, podseti me
na priče iz davnina,
dok sam verovao ljudima
i plašio se neba.
Finansijska konstrukcija
je pogrešna, sve pada.
Poraz preplaćenog stiha,
Dve-tri reči, jedan ton,
i zbogom...
DEPONIJA
Prijatan dan na prigradskom đubrištu
Cigani traže veliki plen
Veselo tinja na prigradskom đubrištu
Uslovi za rad su idealni
Prijatan dan na prigradskom đubrištu
Reka je niska još koji dan
Kada se digne, odneće dalje
Prigradsko đubre ide u grad
Kišni dan na prigradskom đubrištu
Nikoga nema, kerovi laju
Dovukli su leš mlade žene i pobegli
Odneće ga voda ako stigne pre kopača
Prijatan dan na prigradskom đubrištu
Kiseli miris privlači ptice
Ovo je raj za ozbiljne razgovore
Ovo je hektar novih ideja
Zaroni u vodu i pogledaj gore ...
KAD HODAM
Trzaj.
Budim se, neko me vuče.
Gubim se, ceo sam mokar,
u svome znoju,
noćas, noćas ja moram da odem...
Da tražim, da pronađem oproštaj,
zaborav, senke...
Noćas, neko je rekao,
Noćas, ljubav je mržnja.
Kad hodam,
ja gledam.
Pamtim, zaboravljam, smejem se,
voliš decu, a ne voliš ljude,
dosada, navika, trzaj,
budim se, neko me vuče...
Izgrizeni jastuk kraj mene,
tresem se, jako je vruće,
perje se spušta na krevet,
ne bojim se više...
Kad hodam,
ja gledam.
Mislim
na staricu koja se seća,
koja se kaje zbog svega
što je izgubila,
ona je tužna i plače.
Ja hodam i gledam...
JA NE ŽELIM DA ODEŠ (DEVOJKO MALA)
Devojko mala
čeliČni pogled dal' si ti
I laka nervoza u tebi
Nagradna igra
Tri dana bez vode u pustinji
I popust za decu do šesnaest godina
Kaži koliko godina imaš
Kaži mi da l' je belo u boji
Kaži mi da li opšte postoji
Šta ce ti pesnik
Mračnih ideja i širokog srca
Kada te to ne zabavlja
Kad prođe bakljada
I navijači odu s tribina
Ti ostaješ sama
Znam da su tvoji krivi
Nisu ti dali da izlaziš
I onda je puklo u tebi odjednom
Čemu se nadaš sutra ti
Kad imaš još ćetiri zuba i
Tri mića u džepu
Ima vas mnogo, svi ste vi
Potrošna roba, svi ste vi
Melem za državni budžet
Samo se smejes, lepo je
Nije te briga, lepo je
Pa koliko traje, lepo je
U tvojoj glavi šareni svet
Koliko je samo lepše tu
Nego kad udeš u tramvaj
Prastara priča
O čoveku i konju na njemu, i njemu
Svi to znaju na kraju
Ne pobeđuje dobro
Dobro bi bilo
Da odmoriš mozak i otvoriš oci
i kreneš u život ko žena
Ja ne želim da odeš ...
VERTIKALNO GLEDANO
Vertikalno gledano
Dole sve sve u redu je
Voda crna se ne menja
Voda crna se ne menja
Vertikalno gledano
Hodanje je stvar navike
Samo prostačka konvencija
Samo prostačka konvencija
Ja vidim sve što ne bi trebalo da vidim
Sve odavde
Vertikalno gledano
Malo traje malo prestaje
Prijateljsko ubeđivanje
Sad nosim kamen na plivanje
Vertikalno gledano
Sve je srušeno i sjebano
Vesele fizionomije
Veruju i jedu pomije
Ja vidim sve što ne bi trebalo da vidim
Sve odavde
Vertikalno gledano
Sve je totalno drugačije
Sinonimi gube smisao
Sinonimi gube smisao
Vertikalno gledano
Ja sam prokleti ateista
Bog mi je svedok to je istina
Bog mi je svedok to je istina
Ja vidim sve što ne bi trebalo da vidim
Sve odavde
POŠTAR
Nekad se znalo sve,
ja krenem ulicom, a deca mi trče u susret.
I sad trče, al' beže od mene i viču:
"Mama, ne otvaraj, ide poštar".
K'o da je od tad prošlo dvesta godina...
Bilo je kafa, dobar dan, i rakija...
Dve crvene od svake penzije, za sreću,
I - srećan rad, domaćine.
Sad hodam k'o kreten, sam,
ljudi okreću glavu, a poznaju me svi.
Juče su me napali, i oteli torbu
punu računa za struju.
Necu da delim deci pozive u rat.
Ja zvonim, zvonim, niko mi ne otvara...
Kod kuće žena sa mnom ne razgovara.
Ne mogu više da budem poštar.
Prošlo je dosta godina,
ja konačno shvatam šta se desilo.
Bio sam strašno glup,
al' i ja danas uspešno bežim od svog poštara.
Nova je godina, ja nemam čestitke,
telegram saučešca, sitne penzije...
Ja sam k'o gavran koji doziva nevolje,
strah me, svi imaju pse.
Neću da delim deci pozive u rat.
Ja zvonim, zvonim, niko mi ne otvara...
Kod kuće žena sa mnom ne razgovara.
Ne mogu više da budem poštar.
SEKIRA
Sa jedne strane sekire - on,
otac i brat.
Sa druge strane, pancir i kruna,
nezvani svat.
Bez boca i maske,
hrabro leži, i ćuti na dnu.
Do grla u mulju,
negde gore
iznad nas.
Nije umro mali bog.
Nije umro, no se ućutio*.
Ni on ne voli slanu dečiju krv.
Moderan svet je izvan kontrole,
a starci su dosadni, glupi i odani.
Trojan je sam sebi zasrao carstvo,
ljudi su gubili glave zbog njegovih ušiju.
Nije umro mali bog.
Nije umro, no se ućutio.
Ni on ne voli slanu dečiju krv,
ali ne voli ni krst.
PROTIV SEBE
Težak san, tihi korak
mrtav mrak, curi oblak,
beskućnik koji traži
zbir znakova po prašumi.
A tvoje ruke su nežne,
lako spuštaš ih na mene,
tvoje reči su jasne,
samo treba da ti verujem i proći ce.
Ja ih nikad ne bih sanjao,
ali neko tera me na to.
Nemam izvor svetlosti,
na vidiku samo mrak.
Crna krpa preko očiju,
ja se plašim da je skinem.
Nema razloga za bolji svet,
sve što smislim stvorim ga za sebe,
al' protiv sebe...
Ja dobro znam šta radim,
al' ne znam zbog čega
sve dobija drugu boju i miris.
Koliko puta sam krenuo iz početka
i stigao do istog prokletog mesta.
Moje vreme prolazi
i nemam ga još mnogo.
Moje vreme prolazi,
a ništa nisam stigao da naplatim.
Strah ili strepnja,
kradem ti misli,
radim protiv sebe.
SUDOPERA
Baš je tužan ovaj dan.
Iza mene leže sećanja.
Ispred stoji čovek sam.
Okrenut je leđima.
Tako tih i spokojan.
Tako jak i opasan.
Svetloplavi okean.
Prljava sudopera.
I po njemu ljuska plovi.
Ala gladna novih lutanja.
Gde će stići, šta ce biti?
Raste voda - tone obala.
Život je izlečiva bolest.
Treba samo malo napora.
Iznad neba plače zvezda.
Uzalud je sijala.
Baš je tužan ovaj dan.
Iza mene leže sećanja.
Ispred stoji čovek sam.
Okrenut je leđima.
Pored njega žena kleči.
Ona plače, on je vešto teši
Moralo je da se desi.
To je proces, nije sudbina.
On zna.
On ubija.
Dok pali cigaretu svecom,
Uživa.
MANASTIR
Crteži i humoreske menjaju mi stil,
moj glas danas odlazi u manastir.
Dobar dan - ja klimam glavom - proleće je hir,
moj glas danas odlazi u manastir.
Crteži i humoreske...
Plave reke, ptice lete, sloboda i mir,
moj glas danas odlazi u manastir.
Urlam, nemam glas a usta preduboki vir,
moj glas danas odlazi u manastir.
Plave reke, ptice lete,
visoko je...
Siva masa se talasa, mozak kao sir,
moj glas danas odlazi u manastir.
Imbecili i debili ogroman je zbir,
moj glas danas odlazi u manastir.
Crteži i humoreske...
Gori more, tope se planine
od lepote i blizine.
Nemoćan sam, to me brine,
gori more, tope se planine.
Umrla je ekologija.
BLENTOSTAMIN
Nedelja.
Ne jedem, ne pijem,
smrdim, trulim, raspadam se,
dišem,
dakle - živ sam.
Javio se đavo da ne dolazi po svoje,
šalje glumca amatera koji upravo mi ulazi u stan
(da se setim da postoji).
- Zdravo -
- Dobar dan -
gornjom polovinom tela
ja ga pozdravljam,
ali se ne sećam odakle ga se sećam
(ima vremena).
Moj prijatelj,
ljubomorni pas po zanimanju
mi drži kraći kurs o pristojnom ponašanju.
Sedim na krevetu,
ćutim i vrebam,
lovim davno pobegle rečenice
po vazduhu i čekam.
Čekam odjavnu špicu sa grčem na licu,
u nadi da smo konacno
isplatili račune jedan drugome.
Zdrobio sam flašicu od lekova
i pojeo je kašikom u slast, za predjelo,
za ručak imam sebe,
za večeru šta ostane od ručka.
I sad čekam radni učinak.
Onaj ko preživi pričaće mi
šta se stvarno desilo u nedelju.
Doći ce dan
kad ću prestati da brinem
zašto bolnice su pune finog sveta...
SDSS
Miševi vladaju loptom okruglom,
a gvožda im služe da iscede gnoj.
Ja sam se rodio ispod gusenica,
zamišljam želju, a ti grad i broj.
Knjiga pod jastukom - vera sa naukom,
verujem, nije mi potreban Bog.
Jede me mirno ta mala životinja,
da li da poginem ili da uginem?
Ako me voliš, pomozi mi, pucaj u čelo.
Ako me voliš, pomozi mi, dajem ti telo.
Ja dušu nemam,
Ili ne znam da je dam.
Stići će glasnik iz daleke prošlosti,
znaću što nisam ni visok ni plav.
Koagulacija ponosnih nacija,
telo mi truli, moj mozak je zdrav.
Pristajem, nevin sam, pristajem, kriv sam,
ja pristajem - bacam palamar na stene.
Prihvati ga, veži me, bušan sam, tonem,
i uzalud pumpaš svu vodu iz mene.
I još sam zaljubljen u svoj mali san.
Evo ti reči, ti sklopi rečenicu,
ja nemam snage da izbacim dah.
Ljubav, sloboda, i osmeh, i sreća,
i suza, i mržnja, i tuga, i strah...
Miševi vladaju loptom okruglom,
a gvožda im služe da iscede gnoj.
Ja sam se rodio ispod gusenica,
zamišljam želju, a ti grad i broj.
KOMA
Dugo ja živim u epruveti,
neko me mrzi, pa mi se sveti.
Moje su reči koferi prazni,
ne znam šta želim.
I niko sada ne može da zna
šta stvarno osećam ja.
Ti se bojiš.
Ti se bojiš
da ne povrediš glavu.
Ja te molim da mi pokloniš
jedan osmeh pre odlaska.
I niko sada ne može da zna
šta stvarno osećam ja.
Sunce odavno prepreke lomi,
oblačan dan je korak ka komi,
curi niz lice jeftina suza.
Voz u daljini, vetar ga vodi,
odlazi neko drag, ka svojoj sreći.
Slobodan čovek u svojoj vreći.
Budi se.
Budi se dugo...
LETO NA ADI
Ne žuri
I onako više nema mesta u hladu
Uz drvo
Idemo, polako idemo na naše jezero
Na Adu
Ljudi se kupaju
Juče se jedan udavio
Nema veze bio je pijan
On nije ni shvatio
Naši slavni pevači se smenjuju na splavu
Pevaju
U kamere gledaju
Vitke lepotice
Iz ratom zahvaćenih područja šetaju
One se takmiče sa našim mesom
A dan je lep i sunce je
Na zalasku
Mi gledamo
Veselo tapšemo i uživamo
Ja bi da pozdravim strinu i strica u Nemačkoj
Preko satelita
I mašemo
Gledaj gore iz aviona nas slikaju
Ništa nam ne mogu moćnici
Pevamo
Refren novog hita
Čovekolike figure sa velikim sisama
A dan je lep i sunce je
Na zalasku
Kako je samo toplo u plićaku
Svi se smeju
I pišaju
Jedan veliki pozdrav iz Beograda
ELEKTROLIZA
(instrumental)
NEKI MOJI DRUGOVI
Neki moji drugovi su uvek imali love
Neki moji drugovi su uvek imali sve
Oni koji nikad nisu, nikad nisu sanjali snove
Oni mi i danas kažu da Ću ostati veČno mlad
Neki moji drugovi su zauvek otišli odavde
Neki moji drugovi su otišli da život traže
Neki moji drugovi su otišli na neko vreme
Otišli na neko vreme, da se nikad ne vrate
Neki moji drugovi su odluČili da postanu tate
Neki moji drugovi su imali seljaČke svadbe
Neki moji drugovi su shvatili da mogu bez njih
Neki moji drugovi su neki moji drugovi ...
A ja još uvek prljam gradske ulice
Pitaj me kako mi je
preuzeto sa - www.block-out.com
Нема коментара:
Постави коментар