Autorsko izdanje
1. Kradljivci mladosti
2. Sretenje
3. Jerma
4. Svako putuje za sebe
5. Gusari
6. Sve je pod kontrolom
7. Bar na kratko
8. Armatura II
9. Mali pas
10. Obolenjce
11. Nekropolis (na tri minuta od Slavije)
NIKOLA VRANJKOVIĆ, rođen 1970. godine u Beogradu, gdje je ....... ....... ...... i .... ...... Poslednjih deset godina vodi beogradsku rock grupu Block Out. Radi kao ...... ........ i ......... u ....... "........." u ......... Član je ........ .......... "........... iz .... u čijim je .......... ....... desetak ...... i ...... Ovo mu je prva knjiga .........
Album Zaovdeilizaponeti sniman je od oktobra 2000. do marta 2001. u studiju Akademija i u mom stanu.
Produkcija, muzika, tekstovi i aranzman - Nikola Vranjković
Snimatelji - Dejan Lalić, Dragoljub Marković, Nikola Vranjković, Dura Misterious, Stevan Vitas, Aleksandar Balać
1) KRADLJIVCI MLADOSTI
Bezglavo, po kavezu
jurcaju u krug.
Tužan spori kraj se odvija,
k'o čekrk škripi smrt.
Poznat redosled,
i raspored, u minut precizan.
Bratska sudbina sa ljudima
što kradu godine.
Crni flor i velik krst
i paljba počasna,
ja se nerviram,
ja ne igram nikome na grobu.
Život brz i prebogat
a malo reči u fondu,
ja se nerviram,
ja ne igram nikome na grobu.
Kradljivci mladosti lagano umiru.
Sve račune plaćaju, mrtvi žive svađaju.
Kradljivci mladosti polako nestaju.
Tamne fleke na odelu
i na srcu i na čelu.
Ponosni i prkosni
a drhte kao prut,
još par stranica i sličica
k'o čekrk škripi smrt.
Mali čovek se prekrstio,
u čudu posmatra,
kako vetar udara,
talas stene razbija.
Sunce krči put kroz oblake
i deli osmehe,
ali ne vraća nam godine,
ne vraća nam godine.
Kradljivci mladosti lagano umiru.
Sve račune plaćaju, mrtvi žive svađaju.
Kradljivci mladosti polako nestaju,
Tamne fleke na odelu
i na srcu i na čelu.
Bedni kradljivci mladosti lagano umiru.
Sve račune plaćaju, mrtvi žive svađaju.
Bedni kradljivci mladosti polako nestaju.
I ovako nesrećni, mi,
još uvek smo bar srećniji od njih.
Miljko Radonjić - bubanj
Aleksandar Balać - bas
Ana Đokić - violine
Nikola Vranjković - gitare, vokal, miks
2) SRETENJE
Brod ti tone ispred luke
još iz vode vire ruke.
Meriš život svoj na sate
i to hoće da ti skrate.
Sati prolaze,
ko dim kroz vetar lete
pa se razbiju u dane.
Osmeh čudan, oči lude,
vazduh miriše na ljude.
Oni tužno troše dane,
vreme nikako da stane.
Dani prolaze,
ko list po vodi plove
dok ne potonu u sećanje.
Kraj je zimskog sna
i java počinje.
Nit se budiš, niti spavaš,
plašis se.
Kraj je zimskog sna,
a java ne obećava.
Kao da ceo svet spava.
Ispod tebe gola stena
ali tvoje senke nema.
Sve je jasno kao dan
a dan je umoran i tmuran,
jer je isto ko i juče,
samo godina je promenila ime.
Probij zaključana vrata,
skini okove sa vrata,
shvati to ko ispit vere
i okreni propelere,
barem probaj,
stvarno nemaš šta da izgubiš
na ivici, dok kliziš.
Kraj je zimskog sna...
Dragoljub Marković - klavijature
Nikola Vranjković - gitare, bas
Dejan Popin - horna
Aleksandar Balać - prateći vokal
Nikola Vranjković, Boris Krstajić - miks
3) JERMA
(instrumental)
Nikola Vranjković - gitare, miks
4) SVAKO PUTUJE ZA SEBE
Čitav dan pored prozora,
gleda vetar mlad.
Čeka reč koja samo njemu znači.
I njen korak lak k'o san,
isto k'o "volim te" zvuči "dobar dan".
Kvaka škripi pod prstima.
To je srećan zvuk.
Njena kosa je crvena kao sveža krv.
On svoje lice pretvara u osmeh koji jede bol.
"Pomozi mi da razumem,
koliko treba snage da pogledam u smrt.
Pomozi mi da razumem,
koliko treba snage da se pogledam."
Pogled tužan ga ubija,
nemoć jos više boli.
Za još jedan sat bezbrižan ako treba daće sve,
a nema snagu ni za tren,
svako putuje za sebe.
Rekvijem nije muzika,
dugo kipi ta zver u njemu.
Ako je stvarno voli reći će to deset puta.
"I... ja... obećavam...
neću još umreti zbog tebe".
Aleksandar Balać - akustične gitare
Nikola Vranjković - gitare, bas, vokal, miks
Ana Đokić - violina
Stevan Vitas - klavijature, klavir
5) GUSARI
Svetlost na mom dlanu,
potreban je lek za slobodan minut.
Kreni-stani,
idemo natrag na put.
Lepršaju kose, vetar nam krade šešire.
I nizvodno, pa gde stignemo.
Obaveze stalno prekidaju bajku.
Neću više da znam koliko je sati kod nas.
Otvori flašu s vinom i poželi nam sreću.
Polako, ne juri,
imam u glavi vrlo precizan plan.
Podigni casu, zažmuri,
Ovo je samo prvi običan dan.
I možda niko neće ni znati,
i mozda nikog nećemo sresti.
I mozda niko neće ni zvati,
upomoć.
Dolazi noć.
A noć blaga, smiruje vetar,
srebrne vile nam mašu sa neba.
Umor, početak velikog sna.
Kapetan vezuje brod.
I niko ovde neće da nas traži.
I ako želim biću pijan do smrti.
Nema pravila i zakon ne važi,
trčim u krug, a sve se igra, sve me vrti.
Srećan sam, to je čudesan dar.
Hiljadu zvukova, a niz od zla.
Još samo korak i savladaću strah,
sve je prošlo, sve je iznad nas.
Miljko Radonjić - bubanj
Dejan Lalić - akusticne gitare
Aleksandar Balać - bas
Nikola Vranjković - gitare, vokal
Ana Đokić - klavir, prateći vokal
Nikola Vranjković, Aca Radosavljević - miks
6) SVE JE POD KONTROLOM
Ispod planine
curi voda ponornica.
Bljuzga i blatište,
više žaba od Kineza.
Zaštita od poplave
stiže u četvrtak, možda.
Nestao je potočić,
tiho teče ispred kuće.
Vode podzemne,
obala je razuđena.
Trista ostrva,
viri žito kao trska,
i ljudi veslaju,
od kupatila do sobe.
Ptice pevaju,
one se, u stvari, mrze.
Sve je pod kontrolom
trljamo se alkoholom,
nema mesta panici
kažu gnjurci u vatrogasnoj stanici.
Sve je pod kontrolom
bavimo se rokenrolom,
sviramo po štalama
i po ciganmalama.
Budalama.
Lije, ne staje,
septičke se jame čiste.
Rano ustajem,
širim mrežu ispred kuće,
Svinje plivaju,
i na drveću su mačke.
Prošle godine
tu je negde bio put.
Ptice pevaju,
one se u stvari mrze.
Kiše padaju,
posle kiše kiša opet.
mestimično je,
delimično malo manje.
Problem sudbine,
drugo agregatno stanje.
Sve je pod kontrolom...
Aleksandar Balać - bas, buckanje, lupkanje
Nikola Vranjković - gitare, lupkanje, psst, plop, vokal, plop, buc, mobilni solo
Dejan Lalić - solo mobilni - Ptice pevaju
Mengele - solo mobilni - Foolin' I & I
Dragoljub Marković - semplovi
Magarče, dođi večeras u studio - poruka sa Blekove telefonske sekretarice
Nikola Vranjković - miks
7) BAR NA KRATKO
Nežno, sivi trotoar se kvasio
i plakali su svi od tuge.
Zašto, zašto je sve skupa moralo
da ispadne baš tako:
da je on taj,
koji je svoj otrov popio
a pojma nije imao o tom?
Sam si kriv, prijatelju moj,
sam si kriv...
Sam si kriv za sve što se dogodilo.
Za igre iza scene.
Tvoje tužno oko malo se uvredilo
i ti si se naljutio na sve.
Ja i ti, mi smo život glumili.
Zvono, poziv poslednji za ovaj let,
pa drago mi je bilo, bar na kratko,
ja sam opet progovorio,
i gotovo je, moramo na put.
Nemanja Kojić Kojot - trombon
Nikola Vranjković - gitare, vokal
Stevan Vitas - klavijature
Stevan Vitas, Ana Đokić, Nikola Vranjković - miks
8) ARMATURA II
Ti želiš
da ne zaboraviš san koji plaši te,
a nemaš reči da opišeš njegove zvuke,
a čuju se.
Nisu ko zemlja kad drhti
na sekund pre smrti,
ni vetar kad odnosi umrlo lišće što truli
i miriše
na topli miris što cedi ti suze iz očiju,
oči mu svetle, strah trči od srca do kostiju.
Vrištiš.
Crn je taj ogromni pas,
skače, napada, braniš se rukama,
nema ti spasa, probudi se,
oteraj svog đavola iz sna.
Aleksandar Balać - akustične gitare
Nikola Vranjković - vokal, gitare, sint, miks
9) MALI PAS (Pomračenje Sunca)
Ti si kao mali pas,
ne znaš ni da laješ,
sereš gde god stigneš
ili nogu digneš.
Pa svet čisti za tobom,
krv i znoj i mleko,
stvarno nije smešno...
Suviše daleko,
daleko si krenuo,
ne umeš da staneš,
odlazim u frižider,
javiće mi neko ako padneš.
Blejimo u nebo,
pomračenje sunca,
kakva divna predstava
- skini nam se s kurca.
Garavimo stakla,
jako nam je stalo,
možda ne oslepimo,
možda samo malo.
Ako te nadzivimo,
pričaćemo deci:
prozori su leteli
mostovi u reci...
Mora da smo prokleti,
ista nam je sudbina,
svaki dan ti psujem
majku, ženu, ćerku, sina.
Ti si kao mali pas,
grizeš tuđe stvari,
kreni sam polako,
kreni, čekaju te bolničari.
Blejimo u nebo ...
Nikola Vranjković - gitare, vokal
Dragoljub Marković - prateći vokal
Dejan Lalić, Aca Radosavljević, Nikola Vranjković - miks
10) OBOLJENJCE
Možda ja stvarno imam oboljenjce.
Ma, ništa strašno, samo se malo smejem.
Ja i moj televizor u stanu,
juče je bio na ekranu
jedan što ima pare za hranu.
Ponekad se sunčam na terasi.
I herojski hrabro prkosim ozonskoj rupi.
Pa ja sam pobedio i NATO pakt,
odbranio svoj kontejner i šaht
- civilni objekat.
Redovno njupnem lekić za smirenjce,
i moram da kažem - osećam se bolje.
Nisam gladan, nije mi hladno,
možda je malkice dosadno, al' jebiga,
ne može sve, s tabletom il' dve.
A možda ja stvarno imam oboljenjce.
Moj televizor je počeo da bunca.
Retko ga zalivam, fali mu sunca...
a i veštačko dubre.
Oboljenjce,
tako mu tepam,
jer od njega ću da krepam.
Nikola Vranjković - gitare, vokal, miks
Velja, Hasa, Boris, Lale - tapšanje u ritmu
11) NEKROPOLIS (NA TRI MINUTA OD SLAVIJE)
(instrumental)
Stevan Vitas - akustična gitara,
Ventilator nepoznati,
Orkestar svadbena muzika u daljini,
lavež pasa,
Nikola Vranjković - akustična girara, miks.
Нема коментара:
Постави коментар