1986
Budi sam na ulici
Ti si sav moj bol
Kao da je bilo nekad
Umorna
Novac u rukama
Sarajevo
Stvaran svet oko mene
Soba
Grad
Ekatarina velika su: Mila, Margita, Bojan i Ivan
muzika i aranžmani: Ekatarina velika
tekstovi: Milan, osim "Grad" Milan / Margita / Bojan
učestvovali: Rista Alceo, Cober, Mirag-Senad
tonski snimatelj i producent: Dragan Čačinović
koproducenti: Milan i Margita
Stanko Juzbačić stvorio Zvukove Emulatora
snimanje i digitalni mix: Studio SiM, Zelengaj 57 Zagreb, februar '86
urednik: Ivo Umek
glavni urednik: Jure Robežnik, ZKP RTL
fotografije: Srđan Vejvoda
omot: Margita
Tamanrasset, 24. oktobar '85 četvrtak
Budi sam na ulici
Treba mi svet
Otvoren za poglede
Otvoren za trčanje...
I treba mi soba,
Da primi pet hiljada ljudi
Sa dignutim čašama,
Sa dignutim čašama...
I lomi se kristal,
Svetlucaju staklene iskre
Pod našim nogama...
Kao potpuni stranci,
Sa staklom u srcima,
Sa staklom u očima,
Na licima!
Budi sam, na ulici, budi sam...
Budi sam, na ulici, budi sam...
Kao potpuni stranci,
Sa staklom u očima,
Sa staklom u grudima,
Na licima!
Ti si sav moj bol
Razmičeš zavese,
gledaš obećani grad
svetla se pale, tinja želja u tebi...
I još uvek ti đavoli vire iz rukava,
svaki nokat krije otrov ljubavi
Ti si sav moj bol...
Ispituješ zaborav, obaraš alibi
I biraš ulogu kao haljinu za veče...
A u prolazu me dotakne miris noći i kaže --
Probudi se, pokreni se... Probudi se, pokreni se!
Ti si sav moj bol ...
Kao da je bilo nekad
I kao da je bilo nekad
i kao da je bilo tu
Pod velikim svetlim suncem,
pod velikim svetlim svodom...
Ručali smo meso,
glodali smo kosti dobrih životinja
Mi imamo snage,
mi imamo snage za još dan...
Mi menjamo dan za noć, mi menjamo noć za dan...
Mi menjamo dan za noć, mi menjamo noć za dan!
Prolaze brodovi,
trube u čast, zvone na uzbunu
Deca uče da plaču,
deca uče da poznaju svoj glas,
U toplim jaslama,
u hladu bora, pod zidom čempresa
Mi menjamo našu noć,
za neki tuđi dan, za neki tuđi dan...
Umorna
Umor je duboko u meni
riba u vodi, podrum u kući
Umor je na rubu usne
reč upućena nekom ko odlazi
nekom ko odlazi...
Vodi me, vodi me,
vodi me na vodu...
Vodi me, vodi me,
vodi me na vodu...
Zar ne vidiš, da mi se oči sklapaju?
Zar ne vidiš da mi se oči sklapaju...
Odmori me, zatvori me
zamotaj me, umotaj me
poklopi me, odloži me
odahni me, udahni me
opusti me, otpusti me
ponesi me, odnesi me
položi me, ostavi me
ostavi me, ostavi me
Novac u rukama
Uvek sam želeo da osetim dodir --
Novac u rukama...
Lepljiv od znoja i masan od krvi --
Novac u rukama..
Voli ne voli me voli ne voli me --
Novac u rukama...
Kupi me, prodaj me,
Kupi me, prodaj me
Novac u rukama!
Velika, čista, poslovna zgrada --
Novac u rukama!
Prljavo đubre na ulazu grada --
Novac u rukama!
Sarajevo
Sarajevo, kristalna sećanja
Sarajevo, od blata i snega,
Otari mi inje sa očiju i čela
Izađi iz mene, izađi iz mene!
Pusti oči da vide još ovaj put,
Pusti uši da čuju još ovaj put
Sarajevo...
Sarajevo, kristal u sećanja
Sarajevo, od blata i snega,
Obriši mi inje sa očiju i čela
Izađi iz mene, izađi iz mene!
Stvaran svet oko mene
Bistar dan kao planinska reka
kao pušten sa lanca, kao lakši od vode...
Pružam ruke, dodirujem stvari,
to je poseban obred i postajem siguran da ...
To je stvaran svet oko mene
To je stvaran svet oko mene
To je stvaran svet oko mene
Potpuno svestan da prolazi vreme
kao padanje peska, kao mreškanje vode,
Zatvaram oči, gledam unutra
moje sumnje su glupe i postajem siguran da ...
To je stvaran svet u meni
To je stvaran svet u meni
To je stvaran svet u meni
samo čekam da prođe, samo čekam da prođe ...
Gurni me blago da se vratim u stanje
koje podstiče krv da se popne u obraz;
I sjuri u glavu, kao metak u čelo,
jer ishod je isti, i postajem siguran da ...
To je stvaran svet oko mene
To je stvaran svet oko mene
To je stvaran svet oko mene
samo čekam da prođe, samo čekam da prođe ...
Soba
U praznoj sobi nema vrata
i tragovi zuba na prstima..
Lampa svetli žute parole
reči dosadne
i reči porozne...
Hrana je dobro u meni i tebi,
Mleko u čaši i kolač na usni...
Probudi me, probudi me...
U praznoj sobi nečije stvari
I prljava ljubav u mrljama!
Popodne zrači topao miris,
Miris dosade,
i reči dosade....
Poljubi me, Poljubi me
Grad
Da li još uvek negde postoji trag
po beskrajnoj traci sivog metalnog tla,
licem ka vetru,
sa vetrom uz lice?
Da li još uvek negde postoji znak,
kameni vrh sa koga dopire glas --
Kamen po kamen!
Korak po korak!
Kažu da ipak negde postoji grad,
pod zastavom kiše iznad krovova --
Otvoren grad
Otvoren grad
U koritu reke čitam otiske ruku,
pružam rosu sa dlana, vreme prelaska vode
Ključ rastanka!
ključ rastanka....
vetar diše gde hoće i glas njegov čujem
odakle je, ne znam, ni gde mu je kraj
tvoj dah kuda ide, dal' meni se javlja
ko zna...
