Datum rezanja vinila: 24.09.1984
1. Tačno u 5 i 30 (4:04)
2. Ti me svojom hladnoćom ne kušaj (5:26)
3. Meksiko (4:51)
4. San (5:03)
5. Biću tu (3:00)
6. Igraj kad si sam (2:58)
7. Bilo je dobro (4:00)
8. Jednom (5:07)
9. Pesma (2:52)
Boban Pavlović Čak - bubnjevi
Predrag Milosavljević Peca - vokali
Branislav Radulović Bane - gitare
Nenad Milosavljević Neša - vokali, usna harmonika, akustična gitara
Zoran Radosavljević Čupa - bas gitara, daire
Aleksandar Lokner Saša - klavijature
snimano oktobra 1983, Strawberry Studios, Manchester, England
miksovano januara 1984, Rudy Records Studio, Hollywood, California
izvršni producenti: S. Stojanović i S. Rebić
producent i snimatelj: Gordon Rowly
masterovao: Malcolm Davies, Prt Studios London
asistent snimanja: Wally i Chris
recenzent: Đorđe Debač
glavni i odgovorni urednik: Stanko Terzić
dizajn: Aleksandar Dević
fotos: Galijaša Srćko
Tačno u 5 i 30
Budim se svakog jutra
Tačno u 5 i 30
Popijem gorku kafu
Pa pravo na bus
Jedan za sve i svi za jednog
Jedan za sve i svi za jednog
U busu čekaju me sveža lica
Svi su tako veseli
Držimo se za istu šipku
Ako smo i bez dinara
Jedan za sve i svi za jednog
Jedan za sve i svi za jednog
O kako malo čoveku treba da bude srećan
O kako malo čoveku treba da bude srećan
Ko nas to vozi? Ko li nas vozi?
Naš šofer peva dobro poznatu pesmu
Muvam se ulicama svoga grada
Svud veselje i smeh
Vesela zbrka na sve strane
To je pravi karneval
Jedan za sve i svi za jednog
Jedan za sve i svi za jednog
O kako malo čoveku treba da bude srećan
O kako malo čoveku treba da bude srećan
Ko nas to vozi? Ko li nas vozi?
Naš šofer peva dobro poznatu pesmu
Ti me svojom hladnoćom ne kušaj
Ti me svojom hladnoćom ne kušaj
i ne pitaj koliko sam star
žuti kostur postala mi duša
to je meni od bolesti dar
Nekada sam u predgrađu lut'o
kao dete sanjao u dim
da ću bogat i slavan da budem
da ću biti drag ljudima svim
Pa i ljubav, nije li zabavno
Ti me ljubiš, a usne ko lim
Osećanje moje uzvre davno
i ne mozeš da procvetaš s njim
No sa tugom da pričekam bolje
Nije važno bude l' malo sete
Zlatnije od tvoje kose polje
Svud loboda pletenice pletem
A ja bih hteo sada opet tamo
Da se navek oprostim sasvim
Da ne budem više slavan sav
I gledam ko dete u dim
Meksiko
ne možeš imati baš sve što poželiš
možeš da maštaš
to mogu svi
radiš iz navike i kupuješ šta ima
za bolje sutra si ti
bez naglih skokova
nije bilo teških bitaka
nije bilo krvi ni kap
o tebi neće pričati generacije
hoću da uspeo sam
već u mnogo čemu
a tek sam na samom početku
i znam
kod mene teklo je sve po nekom redu
kod mene išlo je sve
bez naglih skokova
nije bilo teških bitaka
nije bilo krvi ni kap
o meni neće pričati generacije
i ne znam šta će biti
samo znam
nikad neću videti meksiko
mene će pamtiti prijatelji moji
možda po nekom stihu
ko zna
po mnogim noćima uz čašu vina
misleći da je pravi život baš to
bez naglih skokova
nije bilo teških bitaka
nije bilo krvi ni kap
o meni neće pričati generacije
i ne znam šta će biti
samo znam
nikad neću videti meksiko...
...i ko zna šta još
San
bledi sunčev zrak
klizi kroz naš san
u oku čuvaš kap prvog sunca
došla si tiho
tiho ko s neba
i odvela me negde
ja nisam poznavao grad
puno ljudi oko nas
puno nepoznatih lica
previše je svetla
previše sveta
ti si bila sa mnom
ja nisam poznavao grad
i još jedan dan
još jedna noć
kao da zora teče kroz moje telo
u oku čuvaš kap
kap malodušnog sunca
tišina se spusti između nas
previše sveta
previše svetla
došla si tiho
tiho ko s neba
ja nisam poznavao grad...
Biću tu
Biću tu, petak rano jutro
Biću tu, opet smo na putu
sa radija se čuje mladi lopez, peva neki bluz
o curi koju strašno voli, a ona više nije tu
biću tu, toplo i usko veče
biću tu u mračnom delu kampa
slana je, vruće, suncem opaljene žene
uz hladno pivo i salame, žedne piju, o kakve avanture
biću tu, soba 204
biću tu, doručak za dvoje
pričaćemo drugi put o svemu što poželiš
kazaću ti drugi put, sada budi tiha
šetaćemo po kiši, pričaćemo drugi put
sve je tako čisto, sve je tako čisto
biću tu, soba 204
biću tu, doručak za dvoje
ne gnjavi me o sebi i ne pitaj me ništa više
dođi brzo, prolazi nam vreme
biću tu...
biću tu...
Igraj kad si sam
kad ti ne treba niko
kada grad umre, ti si ipak tu
kad ti sve loše krene
i ne znaš šta sa sobom, a nemaš neki plan
obuj svoje bele cipele
i pusti da gramofon vrti neku tihu stvar
kad ti ne treba niko
kada grad umre, a ti si još uvek tu
poželi nešto ako imaš šta
poželi noćas da sam s tobom
poželi mi bivša
i igraj lagano onu tihu stvar
kada bežiš od ljudi
pođi na ulicu kad hoćeš da si sam
obuj svoje bele cipele
i igraj lagano onu istu tihu stvar
igraj kad si sam
zato igraj kad si sam
kad ti sve loše krene
i ne znaš šta sa sobom, a nemaš neki plan
obuj svoje bele cipele
i pusti da gramofon vrti neku tihu stvar
poželi nešto ako imaš šta
poželi noćas da sam s tobom
poželi išta
i igraj lagano onu tihu stvar
igraj kad si sam
zato igraj kad si sam
Bilo je dobro
davno već je ponoć prošla
nikog nisam zvao
zvuci tišine oko nas
zvuci oko nas
neke ptice su poletele
i tako su visoko
tamo gde nismo mi
gde nikad nismo mi
čuješ li zvuk
ja nikog nisam tražio
i ne sanjam
samo hoću svega da se setim
i voliš li me još
možda me i umor stiže
il umire u meni
čista ljubav
al nemoj nikad da me tražiš
nikud van našeg sveta
ne zovi nikad telefonom
nikud van našeg sveta
ne kucaj nikad na moja vrata
nikud van našeg sveta
budi tu
samo kad ja to poželim...
dole dok blista srce grada
predamnom pejzaž tvojih grudi
vazduh težak od ljubavi
ja ne znam kako je sve počelo
al voleo sam način, na koji si me ljubila
bilo je dobro
al nemoj nikad da me tražiš
nikud van našeg sveta
ne zovi nikad telefonom
nikud van našeg sveta
ne kucaj nikad na moja vrata
nikud van našeg sveta
budi uvek tu
kad ja poželim, budi tu
i sada budi uvek tu
kad ja poželim, budi tu
Jednom
jednom
priznaću ti jednom
kad ti više ne bude važno
zašto te nikad nisam zvao
i kako je lepo bilo lagati
jednom
priznaću ti jednom
kad ti više ne bude važno
zašto sam bio tako nežan
posle nekih putovanja
i što si ti tako lepa i topla
a ja uvek hladan
ja sam tvoja istina
jednom
priznaću ti jednom
kad ti više ne bude važno
koliko sam bio tvoj
i kako je bilo lepo ponekad pobeći
jednom
priznaću ti jednom
kad ti više ne bude važno
koliko sam bio tvoj
i zašto te nikad nisam zvao
zašto sam bio tako nežan
jednom
priznaću ti jednom
kad ti više ne bude važno
koliko sam bio tvoj
i kako je bilo lepo ponekad pobeći
Pesma
prošla bi kao i sve druge
bio bih nežan s tobom samo u početku
a sve što sada nam je lepo
ostala bi samo navika
ipak sve što sam ti nekad rek'o
sve je to bila istina
i onda kad smo bili srećni
što počinjemo zajedno dan
i onda kad si prvi put
spavala u mojoj sobi
kad sam se budio
misleći na tebe
čak i kad sam te lagao
sve je to bila istina
prošla bi kao i sve druge
bio bih nežan s tobom samo u početku
Нема коментара:
Постави коментар