Datum rezanja vinila: 27.10.1983
1. Mezimac (3:51)
2. Heroji od Staniola (4:24)
3. Sutrašnji dan (5:50)
4. Samo ti (svemu si lek) (3:50)
5. Bele utvare (4:22)
6. Nebo je malo za sve (3:51)
7. Kao tvoj kerber (3:30)
8. Tvoja pesma (4:20)
GALE je pevao
TOMICA je svirao gitaru
BANE je svirao klavijature
a SOSA bas
bubnjeve je svirao ZOKA
muzika, tekstovi i aranžmani: Kerber
prateći vokali u 8: Gale, Bane, Gordon (uz dozvolu Gull Records)
u ostalim pesmama prateći vokali: Gale, Bane i Sosa
producent: Gordon Rowley (Nightwing)
snimano u studiju "Aquarius" u Beogradu jula '83.
snimatelji: Ratko Ostojić i Đorđe Petrović
miksovao Gordon Rowley u "Strawberry Recording Studios" Stockport, England
asistent: Chris Jones
rezao Malcolm Davis u "PRT Studios" London, England
izvršni producent: Srđan Stojanović
urednik: Ivo Umek
glavni urednik: Jure Robežnik
design: Slavoljub Stanković
fotografija i slajdovi: Sava Kostadinović
Mezimac
Otac pita šta ću biti sutra
A šta sam, ne znam ja ni ovog jutra
Majka kaže da sam bela vrana
Da sam isti ko čupavci sa ekrana
Gde ste vile i čarobnjaci
Svi pegazi detinjstva mog
Gde sta sad? Gde sta sad?
Gde ste moji verni junaci
Spasite sada mezimca svog
Gde sta sad? Gde sta sad?
Ne spavam više kao ostali ljudi
U snovima, meni uvek se o nečem sudi
Presuda glasi: gitaru spali!
A pravo žalbe nisu mi čak ni dali
Heroji od staniola
Kako se samo nadam
Kada dođem u njen grad
Da će reći: sve je prošlo
Sve je bio tužan san
Al opet je ona s njima
I kaže: to je stvarno zadnji put
Ipak heroji od staniola
Računaju na nju
Gledam joj oči, ćutim
Kradom stežem zube mesto nje
Gledam joj oči, slutim
Neće biti nikad kao pre
Vreme je
Sklopi oči, vodi me
Vreme je
Pa čak i sada na njihovoj strani
Heroji, tebe čekaju
Heroji, daješ dušu đavolu
Heroji tebe čekaju, čekaju, da!!!
Sutrašnji dan
Noćas mi se samo ćuti
Napolju se nebo ruši
Sklapam oči, želim samo mir
Svakim danom sve je jače
Ono što u meni plače
Dnu me vuče hladne reke vir
Hej, da bar mogu da znam
Šta mi nosi sutrašnji dan
Hej, da bar mogu na čas
Od sebe samog naći spas
U očima deo neba
Rodno polje, miris snega
Pesma noćne ptice plaši me
Greh u noći koju pamtim
Žedna usta, vatru vidim
Gubim sebe a dobijam sve
Samo ti (svemu si lek)
Misli moje u dimu plešu
Molim nebo, tražim te
Svi me snuju, ja ne mogu i neću
Noćas doći, trebam te
Samo ti, ti svemu si lek...
Kad more peni a lađe tonu
I nema vetra u jedrima
Snovi moji umorni leže
Na tvojim belim nedrima
Samo ti, ti svemu si lek...
O, pozovi, ja još uvek čekam
I ne želim biti sam
O, pozovi, skoro će dan
Bele utvare
Kad prođeš dalje od reke i neba
I sve poželiš, i sve je tu
Imaš krila i sve što ti treba
Misliš da si pobegao zlu
Neka te duša ne vodi u mrak
Tvoj lik tamo nije tvoj
U beloj sobi - sumorne slike
Nema ničeg za tebe u njoj
Beži, zovu te...
Ne! Ne!
Bele utvare
Ne! Ne! Ne! Ne!
Na kraju puta
Kad vratiš se kući
Šta je bilo zaboravi
Jednom, još jednom i nema te više
Ime na krstu i brojevi
Oko tebe magle iste su ko pre
Oči tvoje ne vide
Ti... Reci mi
Kuda ćeš pobeći
Reci mi
Kuda ćeš otići
Nebo je malo za sve
Tiho ko led kroz sive magle
Ko ukleti brod usred oluje
Svakom od nas dolazi sudna noć
Umorna zver na tvome tragu
Veran ko ker na tvome pragu
Vodi te svud tvoje sudbine glas
Nebo je malo, malo je za sve
Dole se mora, mora se, zar ne?
Kroz ponore sna zvezde te vode
Vetrovi zla kroz tamu gone
Okovi dna čvrsto drže svoj plen
Nebo je malo za sve
I dole se mora, zar ne...?
Kao tvoj kerber
U prozoru kiša, moje lice uz staklo, hladno je
Još samo vetar vuče mrtve papire u krugove
I senke prošlosti dolaze, al nemam hrabrosti da pobegnem
Opet je vreme za sličice drage sa police
Telefon mi ne može vratiti sunce tvoga osmeha
Ni retka pisma što stižu od slučaja do slučaja
Al svega setim se bar na tren, iako prošlo je, volim te
I nema nade da iz sobe sad isteram duhove
Ko tvoj kerber - pred vrata ti dođem
Ko tvoj kerber - nikom te nedam
Ko tvoj kerber - ja uzalud čekam na kost
Tvoja pesma
Evo me, ovde sam, ti si s druge strane
Negde iz mraka gledaš ko pre
Trebaš mi malena kada sam u tami
Trebaš kad dobro gubi od zla
Čarolija nestaje, svetla se već gase
Ponoć se sprema da siđe u grad
Znam da već kasno je, nema više nade
Uzalud zvezde se smeše na nas
Otišla si u ponoć nestala
Ko pepeljuga
Нема коментара:
Постави коментар