Datum rezanja vinila: 15./22.04.1985
1. Noć kad sam preplivao Dunav (3:59)
2. Baby Blue (2:39)
3. Morao sam da se odselim (3:42)
4. Bela lađa (3:01)
5. Al se nekad dobro jelo (3:48)
6. Slovenska (4:43)
7. Mani me se lepa Nasto (2:43)
8. Olivera (3:29)
9. Put u središte zemlje (Labincima sa koncerta u Puli) (2:48)
10. Badnje veče (3:21)
Muzika i tekst: Đorđe Balašević
Aranžmani: Josip Boček
Producent: Josip Boček
Snimatelj: Đorđe Petrović
Recenzent: Đ. Debač
Gl. rednik: S. Terzić
NOĆ KADA SAM PREPLIVAO DUNAV
Na mostu smena straže
znao sam da me traže
žandara nema koji ne zna moj lik
Zar moja glava vredi sto forinti
gospodo draga?
Pod slikom toliko piše
vredi bar krajcaru više
Dobre smo krčme znali
dobre smo konje krali
dobra nas neka zvezda pratila svud
Ostajte zbogom, zeleni Karpati
drumovi carski
Dugo sam bio daleko
dal' me poželeo neko?
Dolazim, sto dukata donosim
i kašmirsku maramu čudesnih boja
Dolazim, da te opet zaprosim
dok te drugom ne daju, ljubavi moja
Talasi lađe lome
šta srce zna o tome?
Srce je ludi gusar, pijan i mlad
I te sam noći preplivao Dunav
dubok i strašan
Oprosti, velika reko
al' ja sam morao preko!
BABY BLUE
Kad ljubim glavu gubim, kad ljubim stvarno ljubim
i zato kad te spazim, ja besomučno trubim
I fućkam kao klipan, crvenim k'o tulipan
jer ti si jedno čudo, Baby Blue
Prošao sam sve to, sito and rešeto
moj dosije - to je rat i mir
Al' sad nemam takta, sve ostavljam ad acta
proleće je krivo svemu, što imam tremu
I sanjarim o tebi
sve ljubim te u sebi
i patim, kako ne bi
jer volim te, my baby!
Pratim te k'o UDBA
jer ti si moja sudba
ma ti si jedno čudo, Baby Blue!
Dajem sve za žeton, okrenem telefon
u, pa se smrznem kad ti čujem glas
O, slušalicu spustim, zbogom snovi pusti
smisliću do sutra nešto, tešim se vešto
O, kako da ti priđem? Popnem se pa siđem
iza tvojih vrata svira jazz!
Ne znam šta bi više, zazvonim pa zbrišem
širok mi je dijapazon, smisliću bolji fazon
MORAO SAM DA SE ODSELIM
Prolaze gradom umorne bivše lepojke
iz moje slatke mladosti
Skrivaju bore, s' linijom se bore
vreme im smišlja pakosti
Najbolji momci sa korzoa, mladi lavovi
mangupi, ugursuzi
sad su šoferi, magacioneri
kriju ih mračni bircuzi
I kad o tome razmislim
ja sam kriv sto živim s' tim
Morao sam da se odselim
da se davno izgubim
I da se nikad ne vratim
da ih onakve zapamtim
morao sam da se odselim
kad mi je bilo dva'es tri
I ja sam bio dečko s' gitarom, mali car
šašavi boem za sve njih
Dečko s gitarom, danas dečko s' honorarom
koji ga odvaja od svih
BELA LAĐA
U aprilu Sombor varoš zazeleni
pa šetaju gospoice, blago meni
Isprse se brezobrazno
pa mi glavom klimnu mazno
a mene čeka bela lađa
A kad odem, ne vraćam se do jeseni
Udaće se mnoge dotle, blago meni
"Dobar veče, kapetane"
Laku noć vam želim, dame
a mene čeka bela lađa
Moram da idem sad
bo'me, nije mi lako
al' bolje tako
da ja krenem polako
Moram da idem sad
jer ću baciti sidro
pa zbogom Vidro, ostaću tu
Od Zemuna do Pasave voda peni
a u Pešti promenada, blago meni
Brinuti sam, kerem sepe
Mađarice moje lepe
a mene čeka bela lađa
U aprilu sav se Sombor zašareni
od šešira raznoraznih, blago meni
I frajlica što ih nose, nasmešene, zlatokose
a mene čeka bela lađa
AL' SE NEKAD DOBRO JELO
Nema više, dobri svete
one lepe še'set pete
kad smo bili na svečari
kod kumova naših starih
Klizio je voz k'o sanke
al' smo stigli do Palanke
Severac je duv'o 'ladan
pa ko ne bi, bio gladan?
I čim smo stigli viknu kum svoju ženu:
"Sido! Postavljaj, bog te vid'o!"
Spremila nam kuma naša za užinu paprikaša
pa kolače, krmenadle i par sarmi svakom
Mesto leba mesa bela, princes krofne - vangla cela
suvih šljiva i koljiva i rezance s' makom
E, kad se samo setim
al' se nekad dobro jelo, baš
Do večere vreme kratko
za kitnikes i za slatko
Da odbiješ, to ne vredi
da se kuma ne uvredi
Naš kum Pera, dipl. agronom
reč o ovom, reč o onom
sve uz vino, porto-gizer
'di gutljaji, sami klize
Taman smo bili gladni, kada se začu:
"Sido! Večeru, bog te vid'o!"
Odjedared - astal šaren, sos paradajz, krompir baren
suve šnicle, ko promincle, kara-batak svakom
Na podvarku ćurka, zna se. Gdi je ćurka, tu je prase
Onda torte, razne sorte i rezanci s' makom
Vejao je sneg po šoru
sedeli smo do pred zoru
Baba reče: "Deder kaput!
Radni dan je, 'ajmo na put!"
Al' kum Pera odma' skoči:
"Šta to vide moje oči?
Sido, ne daj nikom kaput!
Prvo fruštuk, e, ondak na put!"
Ne drema vredna kuma
ne sluša prve petle
brža je od raketle
Nosi vruće 'leba kriške
fafarone, čvarke friške
začas sprema šunke, rena
i pihtije svakom
Pitamo ih: "Ljudi, dokle?!"
"Čekaj", kažu, "još šnenokle
pa šufnudle i griz-štrudle
i rezance s' makom!"
I ondak, sat i frtalj, kol'ko je iš'o šinobus, nismo ništa jeli
i kad smo stigli na stanicu, odma' kupimo burek, lep, frišak
mastan, sve nam, onako, mast curila niz bradu
Pa ondak opalimo preko toga
jednu tepsiju šampita i gajbu piva mlakog!
Crnog!
SLOVENSKA
Nošen dahom sna
doleteo je crni golub na moj dlan
Zašto, ko da zna
al' to sam jutro dočekao umoran
K'o da sam i ja, leteo s' njim
krilima teškim, olovnim
i video svet
sakriven iza zlatnih oblaka
Ako umrem mlad
posadi mi na grobu samo ruzmarin
Ne dozvoli tad
da naprave od toga tužni treći čin
Nek mi ne drže, govore
nek drugom pletu, lovore
ako umrem mlad
zaustavljen u koraku i snu
O, zagrli me sad
jako, najbolje sto znaš
i nemoj crnoj ptici
da me daš
O ne, ne brini
proći će za tren
ja sam samo
malo lud i zaljubljen
U mojim venama
davni sever samuje
i ja ponekad ne znam
šta mu je
Što luduje
od sreće, tugu tka
moja prosta, duša slovenska
Uplaši me sjaj
milion sveća kad se nebom popali
Gde je tome kraj?
Za kog su tako dubok zdenac kopali?
Zašto se sve to, dešava
dal' čovek išta, rešava
il' smo samo tu
zbog ravnoteže među zvezdama?
MANI ME SE LEPA NASTO
Proganja me stalno, Nastasja Kinski
svaki dan mi dolazi u san
Priča da me voli, baš ono, odistinski
i vene, zbog mene
Brine me, pomalo, ta lepa omladinka
ne mogu da odobrim njen stav
Nosi moju sliku, k'o zaljubljena klinka
moju sliku, u novčaniku
Sve je to lepo i sve mi to laska
al' mojoj faci ne pristaje maska
Ja na te stvari, gledam starinski
mani me, drugar'ce Kinski!
Nisi ti kriva, stvar ne primaj lično!
To su principi il' tu nešto slično
Ja sam za drugu, devojku rast'o
mani se mene, lepa Nasto
Ne mogu da shvatim, šta nalazi na meni
osim što sam visok, lep i plav?
Čim joj nešto kažem, a ona porumeni
pa skokne, da me cmokne
Njen pogled ruši i obara s' nogu
al' ja se branim, koliko već mogu
Snažno me grli, sve grčko-rimski
htela bi da me ljubi filmski
Polako snajka, obustavi napad
vrati se lepo, na svoj truli zapad!
U Pariz - Texas i među ljude-mačke
ja nigde ne mrdam iz Bačke!
OLIVERA
Na pragu svojih dvadesetih
bio sam laka roba
bile su moderne barabe, onih dana
Ne želim svega ni da se setim
hteo sam, eto, sve da probam
zvalo me zabranjeno voće, s' raznih grana
Sad žalim, da
al' šta sam znao ja?
Ti si bila jos devojčica
Leteo je kao leptir, tvoj čuperak
Drugi bi sve, imalo smisao
drukčije bih život disao
da sam znao da postojiš, Olivera
Možda sam, a da nisam znao
pred isti izlog s' tobom stao
možda smo zajedno iz voza, negde sišli?
Možda si sasvim blizu bila
ulicom mojom prolazila
i možda smo se na trenutak, mimoišli?
Sad žalim, da
al' šta sam znao ja?
Ti si bila još devojčica
daleko od oga oka i mog pera
Drugi bi sve, imalo smisao
ne bih svakoj pesme pisao
da sam znao da postojiš, Olivera
Drugi bi sve, imalo smisao
ja bih iz te gužve zbrisao
i nikom ne bi bilo jasno
šta ja to smeram
Znao bih gde
da sebi nađem mir
skrio se u tajni manastir
i čekao da ti odrasteš, Olivera
PUT U SREDIŠTE ZEMLJE
Kad sam jutros stig'o kući s' posla
saček'o me papir siv
Otišla mi draga, svega joj je dosta
nikad ne zna dal' sam živ
Ma idi, lutko lepa, s' milim bogom
ti si više komad lak!
Nisi nikad tamo, stala svojom nogom
nemaš ti pojma šta je mrak
Tamo dole (Kopam), đavoli se kote
tri planine, pritiska mi vrat
Baš i nisi drugar, moj živote
al' neka, neka, biće slađe. kad srce zemlje nađem
Neki Francuz, neki pisac mudar
prorek'o je mnogo tog
Možda nikad nije, radio kao rudar
al' ga volim kao svog
Knjiga piše, da postoji mesto
u sred zemlje, neko sunce sja
Tamo se može i s' milion dvesto!
Tražim srce, zemlje stare i sunce za rudare
Tamu gutam, dišem, tamu gazim
trpim najbolje što znam
Al' ću jednog dana, da je proburazim
i da se svetla dočepam
Kad srce zemlje pronađem!
BADNJE VEČE
Kao davni greh
uvek mi se ista javljaš
Odzvanja ti smeh
cipele u prozor stavljaš
I večno sanjaš
svetom putuješ bez putovanja
a Badnje veče, dolazi
Mogla si mi baš
i reći neke reči nagle
Oči su mi, znaš
pune one iste magle
Al' suprotnost sušta
sad u meni tuga, koren pušta
a badnje veče, prolazi
To je bilo, naše zadnje
sad opet zvona zvone - slušam to
Ne, nije svako, veče Badnje
al' ovo danas, sasvim slučajno - Badnje je
U poslednji čas
kao uvek na to veče
gospođa do nas
unucima kolač peče
U mojoj sobi
samo stari veker, vreme drobi
a Badnje veče, prolazi
hvala tarafleks
Нема коментара:
Постави коментар