24.12.2001
Otilia
Ljerka
Ankica
Jaroslava
Eleonora
Nevena
Anita
Julia
Branislava
Ognjena
Ljudmila
Anđela
Autor pesama: Đorđe Balašević
Producent: Đorđe Petrović
Snimano (manje-više iz prve) u studiju MUSIC FACTORY u Košutnjaku, Beograd, trideset i tri dana novembra i decembra, 2001.
Zahvaljujemo se SKYMUSIC na ustupljenoj opremi za remix
The Unfuckables:
Aleksandar "Duja" Dujin, klavir
Dušan "Duda" Bezuha, gitara
Aleksandar "Caki" Kravić, bas
Petar "Pera Zver" Radmilović, bubnjevi
Đorđe "Đorđe" Petrović, sintisajzeri
Gabor "Buga" Bunford, klarinet, sax
Ignac "Šen" Šen, violina
Cimpbal je kao gost odsvirao gospodin Zsadanyi Sandor
Vokale su pevali uglavnom Buga i Pera, u nekim stvarima i Duja i Caki, i naravno Sale "Vozač" Vukosavljević, dopisni član benda
Najveći posao u pripremi i postavljanju pesama odradio je za svaku pohvalu Duda Bezuha.
Izvršni producent i dalje je bukvalno, Budimir "Gođa", "Profesor-doktor", "Gođila" Gođevac...
Novi Sad, 10. decembar, ove godine, dabome...
OTILIA
Jedva da se sećam dvanaest zvončića na njenoj bluzici
sam je crni đavo poturio note muzici
Vrtela prstić oko dugmeta
starija je sestra bdila kao ukleta
obećale, kući, da će doći i pre ponoći
Jedva da se sećam prvih pet-šest slova njenog imena
mesec nešto flekav, ko stara trumpeta limena
Vitlao Božić jata zvezdana
mrznuo je Dunav nizvodno od Bezdana
a u našem kraju, lepih seka iznad proseka
I baš lakonoga...
Za drugoga zaručena, a za mene naručena kod Boga
Moja lepotuška...
Nedopijen gutljaj vina, dah karmina na krajičku opuška
ko reči par u spomenar...
(i teški lom u srcu mom...)
Jedva da se sećam da je ribnjak bio srmom okovan
tad i nikad više miris'o je sneg na jorgovan
O, mati joj njena skrila papuče
od mraza ringlov pred kućom napuče
u ocove čizme pa do čarde preko verande
Ajmo deco...
LJERKA
Korzo je imao svoj red
neki svoj uhodani sled
dobro se znalo ko probija led
Melanija Matić, tačna k'o satić
korakom rimske božice
prošeta duge nožice
Pa druga zvezda serije
iz pravca kafeterije
na opštu radost društva s' periferije
Veronika Bačić, meden kolačić
u tesnoj suknjici od zmijske kožice
Al' kad se spusti moja dragana
k'o ruska balerina lagana
Korzo se zanjiše, špalir se nadiže
sve se venere pomere, za jedno mesto naniže
Bela haljina u višnjama
o, najlepša je, bez razmišljanja...
Crven kaiš a strukić stišnjen
vau, te su višnje bile svevišnje
Kod apoteke, obično,
beše klaustrofobično
jer to je mesto s' kog se vidi odlično
Mia Radenković... Uobraženković
kada u stilu ludice
prošeta besne dudice
I najzad, s' letnjim pegama
od mnogih tajno čekana
u pratnji brata, nabildanog zvekana
Lela Balonski... Dug repić konjski
i one skandalozne bež bermudice
Bela haljina u višnjama
ma, najlepša je, bez razmišljanja...
I čim se pogled tako zlati
znam da ćemo opet višnje obrati
ANKICA
Kroz tanušnu maglu kao zejtin
po staklu dan se razliva tih
mislim sreda-četvrtak? Il' već neki od njih
Najtiše što može, ko sa predstave loše,
iskradam se iz sna
Iz ogledala viri jedan stariji ja
A nad Novim Sadom vetar kinji oblake
Počinje još jedan dan bez nje
Drugari u frci, svi su dužni k'о Grci
krupnih predloga par
Kad ono? Sto marona do prvog im završava stvar
Na starom Trgu Slobode večna revija mode
i srce štrucka na tren
Neki plešući mantil? Ne... nije njen
A nad Novim Sadom vetar konje propinje
Prolazi još jedan dan bez nje
Kod Lazice Puža je podnošljiva gužva
katkad poduprem šank
I tako, stara garda iz kvarta
još se loži na fank
I poturaju priče da sve curice liče
kada je čaša pri dnu?
Pa dobro... Možda jedna na drugu
ali nikad na nju
A nad Novim Sadom vetar kači ordenje
Prolazi još jedan dan bez nje
I lelujam u centru kao fenjer na vetru
jesen protresa skut
Ne vredi... Potrebno je bar dvoje
da se ukrsti put
Zamrzavam sliku na poznatom liku
dok se šunjam u san
da ne primete tamo da sam odsutan?
A nad Novim Sadom primirje
Prolazi još jedan dan bez nje
JAROSLAVA
Umesto molitve rekla si:
"O tom ću misliti sutra..."
Sa šminkom od gara, ko Skarlet O'Hara
tvoj preslikan lik
I dugo plutala
ko brodolomnik ka obali jutra
Nekad tišina zna prepasti džina
kad ispusti krik
Još jednu noć si izgurala sama
Čehov je zaspao blaženim snom
Ni ne zna da je igrala tama
pod prozorom
Vetar je vežbao violončelo
čežnjive skale u nedogled
Zora ti brižljivo pipnula čelo
negde u tebi je goreo led
Princezo, javi se...
Još imam džep u kom se hladni prsti zgreju
Pošalji poruku...
Da vidim jednom to pisamce na displeju
Sve mi nedostaje...
Čuvam u damastu još kalup tvoga vrata
Princezo, dosta je...
Dve i po godine smo taoci inata... šta ti je?
Plima banalnosti
tvoj svet zapljuskuje k'o Atlantidu
Dok šmrka bioskop
fali ti neko da napravi geg
Da ti za rođendan ispiše sonet na
komšijskom zidu
I s' bandom cigana
pod tvojim prozorom, utaba sneg?
Na podmetaču još crtam tvoj profil
suvišna pitanja, izbegnem fintom
Ime ti ispišem u svakoj strofi
nevidljivom tintom
Pod mojom jelkom do proleća stoji
jedino dar tebi namenjen
Zauvek fosil tvog struka postoji
na mome dlanu okamenjen
Princezo, javi se...
neke se pobede, dobijaju na juriš
Ne tvrdoglavi se...!
Priznajem javno da se genijalno duriš
Opasno postaje...
Na durske akorde se paučina hvata
Princezo, dosta je...
Dve i po godine, smo taoci inata...
ELEONORA
Na bogojavljensku noć...
Peku se kesteni, lome se pogače
a venci smokava i praporci se pokače
U prednjoj sobi moga baće
to je već navike moć
Bez slova poziva, društvo se sastalo pod istom ikonom
za crnim švapskim astalom što pamti svadbe i daće
Redak sam gost u starom kraju
al' znam šta misle, i u snu
i oni mene kanda znaju
jer čak ni pripiti ni da mi pomenu nju
Čudna je zverčica strast
od one ljubavi, zbog glupe svađice
u buri ćutanja, potonule su lađice
i minus na kraju salda?
Dal' grom odabira hrast?
Ili se to pak hrast munjama nametne?
Za to baš nemam reči bog zna kako pametne
To je ta sudbina, valda?
Bila je moja zlatna šansa
a tek sam načeo svoj krug
Moj mali verni Sančo Pansa
moja ljubavnica, saborac i moj najbolji drug
Oni ne pričaju o njoj
a ja se ne raspitkivam
Ukrstim politru i noć
i tu i tamo na taj krst se prikivam
Već me i Dunav pretiče
moja me senka spotiče
al' ništa mi se ne tiče
i malo šta me pomera i dotiče
sem, možda, nje?
Kad đavo precepi špil
sve krene naopako
svale se vanglice, zadrema kum
i nešto nisu ove "london štanglice"
ko kadgod, u doba slavna?
Pogrešno uklopljen stil
kinesko posuđe, salvete heklane
model iz izloga a cipele od preklane
No, rizling sve to poravna
već me Dunav pretiče
već me senka spotiče
ništa me se ne tiče
ništa me ne dotiče
NEVENA
Sale Nađ je umro u snu
dan se taman zasiveo
i ne znam šta je sumnjivo tu
jer u snu je i živeo
Kažu da je slutio kraj
tobož, nije navio sat
pa sad, znao je da gubi taj rat
neko ružno sanja, nekom su košmari svitanja
Sveštenik je gunđao psalm
ko za kaznu naučen stih
Pred kapelom nobles i šljam
iz istog puka Poraženih
Srećom, nije imao šta
pošto ne bi imao kom
Arčio je život po svom
Testament? Tek skica na kutijici šibica
Strpljivi prsti neminovnosti
razlažu uvod pesme koju dobro znam
i ako još išta ima da se oprosti
i to ti noćas opraštam
Huči okean neizbežnosti
pritislo nebo laki til tavanice
al' to se leči s' dve-tri kapi nežnosti
u vinu iz Ravanice
Sale Nađ je umro u snu
slutim da je snivao Srem!
Onaj bunar studen pri dnu
i šarom loze zasenčen trem
Slutim da je snivao Nju
čije ime sam gospod zna!
I da se u ječmu tog sna
jednostavno zbilo to, što ga je i ubilo?
ANITA
Dal' se bar ponekad seti?
Plašim se da ne...
Prosto, ko u opereti, sklopilo se sve:
Violinist, tužni pajac, lepa žena i tokajac
a kulise, zavejani grad
Vodila me kud je htela, dobar sam ja gost
Verešmarti, Citadela, i Lančani most
Zavejani Trg Heroja
gde poželeh da je moja
i da uvek bude kao tad
Zvonio je cimbal neku tužnu staru stvar
molila me da joj pišem jednom bar
Zateklo je jutro snežno same zvezde dve
ljubila me nežno, k'o nijedna pre
Pogledom sam posle dugo pratio njen trag
zavejanom ulicom Sent Haromsag
Plašila me slutnja neka
znao sam od pre, sve izgleda izdaleka drukčije
Srce malo jače bije kad se setim nje
a Listove rapsodije bude stare sne
Eh, da mi znati gde je, dal' se seti kada veje
il' u inat drugog ljubi tad?
JULIA
Tamburu mi prod'o Cigan
slatkorečiv i prefrigan
Čukununuk prosjaka i begova
Omakne se prst na struni
nesretna me pesma zbuni
Ne znam dal' јe moja ili njegova?
Nek me spali grom ko senjak
ako ima šta za čim bi žalio
Proklet da je obešenjak
tugu mi je s' tamburom uvalio
Darov'o mi knjigu rabin
ubojitu k'o karabin
Ako umeš laž od laži probrati
Al' već odavno ne znam više
dal' je čitam il' je pišem
Ja zaustim, a mudrac se obrati?
U mastiku suza kane
muti čašu, pa i dane zamuti
Ja sam sebe manji komad
Veći deo čini Nomad
a taj čudak nešto bunca
njemu nikad dosta sunca
Jablani tuže jalovi i dok ih slušam
uvek me hvata ritam jata, žal za jugom
Prolaze nebom ždralovi i ova duša
i noćas ore tamo gore, za tim plugom
Ukrao mi ljubav lopov
sin doktorov, unuk popov
odveo je u Zemlju Bez Snegova
U snove mi bosa bane
pripretim joj da zastane
Dal' je u snu moja ili njegova?
I tako, krckam dane k'o orase
šta zagorči, ne mora se zagristi
Sejem svet kroz sitno sito
tražim nešto naročito
pokajnika i begunca
nekog s' one strane sunca
BRANISLAVA
U prvi suton jesen je napala na kej
park se šepurio u žutom k'o stari ušminkani gej
Na uglu Glavne i Dunavske u moj je prostor kročila
titrava, poput sveće slavske, senka sa njenim očima
Bila je cvetak, no, to je jučerašnja vest
svi smo mi Gospodari Sveta tu negde s' dvadeset i šest
Naš grad je bio njen lični atelje
veliki film se snimao
Bila je jedna od tri želje koje sam ikad imao
Za druge je smišljala slatke kolekcije
više ukrase, u bojama nežnim i toplim
Za sebe žaketiće od nekih grubih štofova
nisu vredele lekcije
Navukla se, na pilule i Dženis Džoplin
i prve paketiće od onih Propalih Grofova
a priču je moju slušala skeptično
za nju je, naravno, to bilo totalno falš i patetično
Banalne strasti
ljubav, ljubomora, čežnja i bol i tom slično
Užas... Patetično
U prvi suton odjednom je zahladilo
davno sam nučuo da je "na žutom"
nije me iznenadilo
Do gala revije smo, eto, napokon stigli
Dame i gospodo, ofucana kolekcija za strašila
na koncu priča vodi igli
'E, lutko, super si model sašila'
Ja sam pred život istupio naježen
i razdrljen k'o pred streljački vod u zoru
I strah me, nepromenjen, dok metak putuje
Al' sa sudbom se natežem, onako zagrljen
k'o dve pijane lude na šoru
Znam, kaljavo ordenje na mom kaputu je...
Pričaj mi malo o patetici!
Tvoji su sveci za mene tek ubogi mali heretici?
Pričaj mi malo... Ili nemoj?
OGNJENA
Mesec je mlad zaljuljao grad
na lahoru mrak prosušio lak
po baštama su prve Noćne Frajle nikle
Večeras dodaj malo kremena u štikle
i odigraj kul... Potpuno kul
Obrati pažnju na bas, u ritmu je spas
i kad nađeš svoj gruv i na kiši si suv
Načini svaki korak ovom istom strašću
i pregazićeš more na tom hodočašću
ako ostaneš kul... Sasvim kul
Sve ima svoje i vatra i led
u kap se spoje i čemer i med
Sve ima svoje, vrlina i greh
tuge postoje da bi prizvale smeh
Malecka, ponoć zvecka
a tvoja bajka i dalje sja
Malecka, suza pecka
al' šta bi s' gunđalom ko ja?
Ti samo odigraj kul
Noć je ko neki druid smućkala fluid
i vazduh sladunjav k'o mošorinska dunja
U tebi noćas uzbuđeno srndać dršće
nemir čerge koja stigne na raskršće
Odradi to kul... Strogo kul
Sve ima svoje, kad mrzne i vri
kad menja boje, kad vene i zri
Sve ima svoje, početak i kraj
tame postoje, da bi prizvale sjaj
LJUDMILA
Spalio je juli seno
a Tisa nezapamćeno opala
i otkrila sprud kraj šlepa
ko stvoren za njena lepa stopala
Stari joj je bio lađar
polu Rumun, polu Mađar, besni ker
Prema meni nikad zao
nekako je znao da mu volim kćer
Bodom sitnim kao prezla
moje ime je izvezla stidljivo
Plavim koncem na gaćice
i pod karner spavaćice, jedva vidljivo
Skrila čamac mlada trska
koju možeš sa dva prsta poviti
Molila se Bogu Suše
da što duže ne da im otploviti
Tu noć je Tisa nadošla
a na njoj nošnja raskošna
Samo sandalice, prstenčić
i u kosi venčić od ivanjskog cveća
Pa ipak, nije nesreća
što me se ona ne seća
Ma kakvi, nesreća je
što se ja nje sećam
Nastavila voda rasti
nije htela naglas kasti, a znala je
Drugo jutro sve po starom
al' nikad da slađe garov zalaje
Zaklela me da je čekam
da će me se cela veka sećati
Na promaji žar malakše
ima l' išta lakše, neg' obećati?
ANĐELA
Moja je draga veštica
o tom ni reči nikome
Na zidu ispod ikone
šara srca i slova
Ume sa retkim travkama
munđari tajno s' čavkama
U san dozove dobre trolove
i uvek osvane nova
Kada prođe ribljom pijacom, svi šapću:
'Evo je... Biće nevolje!'
Ali blenu kao pijani
njenom podsuknjom, omađijani!
Moja je draga najbolja
anđeo dobrog naboja
Prošek u nedra prolije
i eto ti čarolije
Druge mi za čas posade
bezbojnu ružu dosade
Držimo palce Vrag i ja
da potraje ta magija
Moja je draga veštica
uvrača trista prepreka
Odavde do Bečkereka
i oko čarde kod Žablja
Kad se na putu zadržim
paprenu čorbu zapržim
Munja se nebom razmaše
kao zlatna sablja
I samo baja, i na pertle mi
vezuje čvorove, što sve govore
al' dok mirno spava pošten svet
dugo se mirimo, to je tek vatromet
hvala tarafleks
Нема коментара:
Постави коментар