Datum rezanja vinila: 05.12.1988
1. Soliter
2. Neki se rode kraj vode
3. Oni
4. Šansona
5. Nemam ništa s tim
6. Starim
7. Čekajući Montenegro Express
8. Jednom
9. Requiem
Muzika i tekst: Đorđe Balašević
Aranžmani: Aleksandar Dujin
Producent i miks: Đorđe Petrović
Izvršni producent: Saša Aleks za produkciju "ARIA"
klavijature: Duja
gitara: Krle
bas: Caki
bubnjevi: Werner
gudači: nenad, Toma, Dušica, Lulu
duvači: Kiki, Deže, Mita, Dragan, Dragec i Žile
udaraljke: Neša
Snimljeno i miksano u studiju Radija Novi Sad
Snimatelj: Jan Šaš
Muzički urednik: Vojno Kundić
Glavni i odgovorni urednik: Siniša Škarica
SOLITER
Naš soliter je super, brat je na glavi bratu
al' da krenemo redom, znaČi na prvom spratu
žive dobri južnjaci
znam ih samo po faci i po pesmama
A nad njima se viju tići junačke krvi
Jes', na drugom su spratu, al' su inače prvi
Kažu: "Uzdaj se u se
u se i u svoje Ruse, pa da guslamo!"
Naš soliter je veselo zdanje
talasa masa, ljulja ga stalno
Sad je doveden u prizemno stanje
al' zamišljen je monumentalno
Takvog nema na svetu okruglom
fasada drži, a temelji klize...
Naš je soliter pod izvesnim uglom
kao slavni toranj iz Pize
U, na trećem je spratu opštenarodna strava
ona dva podstanara traže stanarska prava
Zasad parnica fer je
dok ne poleti perje, kroz naš soliter
A na četvrtom sevdah, raja puca od zdravlja
Jedni vide svog boga, drugim Gospa se javlja
a proleter goloruk
diže vile na o-ruk, era mermera
Susjed s' petoga kata ima pregled od gore:
jedan prozor na zapad, drugi prozor na more
Da se nebi opekel
nikad niš ne bu rekel... To je najbolje
A na šestem nastropju neki skupovi tužni
ti se ne druže s' nama, mi smo suviše južni
I kad razmislim malo
njima nije baš stalo, za naš soliter
NEKI SE RODE KRAJ VODE
Neki se rode kraj vode, plavetne
i život im surov ritam nametne
s' neba sve i metalik BMW
i one tanke talijanske cipele
što lako gaze i dobro prolaze
U leto nude nam geto, šatore
pet zvezda za ljute okupatore
kinta-dve za noviji BMW
u fond za tanke talijanske cipele
što lako gaze i dobro prolaze
Samo prebroje Švapce k'o deca klikere
i samo nataknu tamne cvikere
Miki, pa to je kao na sliki
Orlovi rano lete na plavim markama
a galebovi nad belim barkama kruže, to je nepravda druže...
Mene je geografski faktor omeo
da ikad vozim alfa romeo
nervi su na rezerevi...
Neki se rode kraj vode, i to je kraj
furesti furaju sve za zimmer frei
nov TV i felge za BMW
i nove tanke talijanske cipele
što lako gaze i dobro prolaze
Ometen, dakle, pomenutim faktorom
jurim kroz njive sportskim traktorom
Nervi su na rezervi...
Moj život nije toj priči ni nalik
ja imam srp i čekić metalik
i čekova za još par vekova
Na mom su putu mutne baruštine
hiljadu rupa odavde do skupštine
Rođen sam kraj kanala za navodnjavanje
meni je glavna stavka davanje
Miki, a dotle na onoj sliki
Orlovi rano lete na plavim markama
a galebovi nad belim barkama kruže, pa to je nepravda druže...
Cipele tanke su za šminku i za jazz
a bata nosi model stiplčez
Nervi su na rezerevi
Samo prebroje Švapce k'o deca klikere
i samo nataknu tamne cvikere
Miki... kao na sliki
Orlovi rano lete na plavim markama...
A galebovi nad belim barkama kruže...
ONI
Oni su dojahali tačno u podne
vozilom strane proizvodnje
Šofer bi dig'o pare za svoje memoare
ali Žan je lojalan
Oni su prošli firmom da se sve praši
pa napred, naši gubitaši
Uz rabljene citate i priče koje znate
'ajde, slabe vajde za sve nas
Gde to, kume, dižu bune navodne?
Šta to viču, žalosne im majke?
Da bi čuli prave reči narodne
drugovi su krenuli u hajke na izvesne pjevaljke...
Za našu stvar će oni i u izgnanstvo
mandat u pusto inostranstvo
Rođenu decu, tate, u mračne konzulate
uf, al' je ovo surovo...
Oni će smelo poći u šumu crnu
sami na krvoločnu srnu
I posle kraće bitke, čim prebroje gubitke:
pili, jeli - živeli...
Baza hoda oko našeg zavoda
nek im neko kaže dve-tri bajke...
Da bi čuli prave reči narodne
drugovi su krenuli u hajke na tiražne pjevaljke...
Obori! ...
I opet!...
ŠANSONA
O Bože dragi, sve što kažem
odmah vuče na šansonu
Tako na penal dospevam
da svaku glupost otpevam
I već se plašim da sam veštac
ili već u tom fazonu
jer sve što pevam pogodim
uvek se tako dogodi...
Gone me ko da sam vražiji vrag
i sve je manje onih kojim sam drag
i sve je više onih što mi baš nisu skloni...
Hteli bi da mi smrse končiće
ali pobrkaću im lončiće
imam na kapi nove, ratne zvončiće...
Za teta-lije iz pešadije
baš nisam po rezonu
Nešto im nisam logičan
jasno, čim nisam običan
I sve što ne sme da se kaže
ja provučem kroz šansonu
i kad se vlasi dosete
isteklo vreme posete...
Hteli bi...
Ova konkurencija baš prija
zgodni momci za sezonu
Mene je sreća služila
sezona se odužila...
O Bože dragi, sve što kažem
odmah vuče na l' šansonu
i neki misle: lako je...
Dabome, deco, tako je
NEMAM NIŠTA S' TIM
Ona je volela blues
njen kralj zvao se Peter Green
A ja, sasvim slučajno tu...
Za taj film neko levi, sasvim...
Uvek je gledala sat
i čim sklope kazaljke krug
k'o mala bi šaputala, tad
da negde neko misli na nju
U njenoj sobi, mala riznica greha
kao duga, preko besmisla most...
Puno knjiga nekog prebeglog čeha
i sportska štampa, ako naiđe gost...
Uglavnom prođe sve
ali ostane blues
Boje se razliju
kad ga čujem na radiju...
Ubija metronom...
Šta taj sat radi tu?
Jedan i nula-pet...
Neko misli na nju
Negde u meni je kvar
i mrak što me gricka k'o miš...
I sav sam kao ona staklena stvar
u kojoj veje kada je pomeriš
U ovoj sobi ravnoteža je prosta:
sto i krevet i prekidač za luč...
Ispod cene mole cenjenog gosta
da pre puta ne zaboravi ključ
Uglavnom...
Ona je volela bluz, o-je
lucidni Peter Green...
A ja, ja sam voleo nju...
A blues... šta blues...?
Nemam ništa sa tim...
STARIM
Jutro me zatiče samog, ko školjku u pesku...
Svu noć su senke na zidu skicirale fresku...
Tražio sam jedan stih, skoro da ga osetih
al' mi je iz ruku nestao...
Protura se novi dan
al taj trik je providan
samo da bi prošli prestao
Jutro me zatiče u pravom haosu tema...
U mojim strofama lagani raspad sistema...
Al' u tajnim vezama, sa nekim davnim zvezdama
ponovo se pesma primiče...
Zasad nema imena
samo bluza svilena
kako mi iz ruku, izmiče
Zaboravljam imena, samo lica ostaju
u prolazu, ljude otkrivam kroz šifre...
Dovraga, sve mi to govori da starim
zaboravljam, dosadne cifre
Zaboravljam, imena malih bircuza uz put
i curice, što su uvek dobre bile
Neke bistrine se nepovratno mute
ali nikada, dodir svile...
Jutro me zatiče opet u smišljanju bekstva...
Čim malo usporim, stignu me davna prokletstva...
To su samo momenti, lošim vetrom doneti
to su samo male večnosti...
To su samo godine
kad se čovek otkine
ko od one gorke tečnosti...
ČEKAJUĆI MOTENEGRO EXPRESS
Nebo opet nešto smera
(miting zvezda iznad Miločera)
dok čekamo Montenegro express...
Onaj provaljeni frajer
pokvarenjak i voajer
napadno proviruje kroz čempres...
Ćuti, jedina
zavuci se pod moje rame
sludeće me bregovi i vode...
Ćuti, sve se zna
i sve su priče ispričane
ne znam šta bi moglo da se doda
Zrnce soli na tvom licu
detalj za tu razglednicu
priznaćeš mi jednom s' kog si sveta
Stranci tegle karavane
dalek im je put do grane
skrckali su sledovanje leta...
Daleke vatre na obali
po pesku vitlaju boje
Razne smo krajeve probali
al' ovde, stvarno, dobro je
Umorna si, mila, nek si
to je nešto što ti stoji seksi
Dremni malo
ko kaže da ne smeš?
Dva oblačka, k'o dve grudve
blesave se iznad Budve
dok čekamo Montenegro express...
JEDNOM...
Jednom su, sadili lipu
stari Nestorov, gos'n Čeda i još jedan
Bio sam, nov u tom stripu
komšijin mali kog su pustili da gleda
Stari Nestorov, potpalivši korov
tad reče mi: "Ti si mlad...
Ti ćeš dospeti za taj hlad..."
Jednom sam voleo zbilja
mislim na ljubav pravu, šašavu i silnu
Vozio, hiljadu milja
k'o onaj ružni Francuz u prelepom filmu...
Vukle me šine pod točak mašine
al' ona me spasila
Sve je druge ugasila
Hej, sve to dođe na svoje
davno pravila znam
samo tuge se broje...
Hej, opet tornjevi tuku, na svetog Luku...
Jesen je kriva
uvek me rasturi siva
Jednom je, prošla kraj mene
sa tipom kog sam znao, taman da se javim
Skrila je pogled na vreme
al' sasvim dovoljno za žur u mojoj glavi
Bezvezno "zdravo" i klimanje glavom
i sve što već sleduje...
Neka, lutko, u redu je...
Jednom su, palili lišće
sa one lipe, dim je lebdeo do neba
Na kom su, nema ih više
stari Nestorov, gos'n Čeda i još jedan...
Ko nije drvo razumeo prvo
pa tek onda sadio
taj nije ništa uradio...
I, shvatiće, kad-tad
da ne zna šta je hlad
REQUIEM
Kad god prođem ulicom, sa tvojim imenom
pomislim na onu pesmu...
Već je godinama ne pevam
stari refren nikom ne treba
A ljudi pesme, kratko pamte
Komandante...
Ostaće u knjigama i priča o nama:
Balkan krajem jednog veka
Svako pleme crta granicu
svi bi hteli svoju stranicu...
Tope se snovi kao sante
ej Komandante...
Na barikadama, su opet zastave
svet ide, k'o na praznike
I decu izvode, s' jutarnje nastave
da vide, gladne radnike...
A gde smo mi, naivni
što smo se dizali na "Hej Sloveni"?
Kao da smo uz tu priču izmišljeni (i prevareni...)
Vremena su nezgodna, za momka kao ja
koji gleda svoja posla...
Nisam lutak da me naviju
imam samo Jugoslaviju...
Sve druge baklje, bez mene plamte
e Komandante...
I svi su tu, da dobiju na toj lutriji...
Na barikadama, su uvek najbrži
al' nikad i najmudriji
I kad god prođem ulicom, sa tvojim imenom
pomislim na Panta rei...
Baciće se, tako, neki lik
kamenom i na tvoj spomenik
Jer sve se menja
i sve teče... Čoveče
hvala tarafleks
Нема коментара:
Постави коментар