2004
1. Pričica o Vasi L. (3:19)
2. Aco-Braco (4:23)
3. Čivutski vrt (5:16)
4. Kere varošanke (4:42)
5. Lađarska serenata (3:29)
6. Bože, Bože... (6:30)
7. Galicia (4:48)
8. Tvoj neko (5:32)
9. Maliganska (5:52)
10. Ja vas, kanda, znam? (4:41)
11. Pred zadnji sneg (3:59)
12. Kao rani mraz (4:39)
13. Priča o Vasi L. (7:26)
/priča o Vasi Ladačkom.../
muzika iz nesnimljenog filma
Autor pesama: Đ. Balašević
Snimano u studiju kod Peđe, na Spensu, a u Novom Sadu, od oktobra 03 do aprila 04...
Umetnički producent: Aleksandar Dujin
Tehnički producent i mix: Peđa Pejić
Ton majstor: Mario "El Mariachi" Tomić
Svirali su: Aleksandar Dujin, klavir, Dragan Ivanović, bas, Petar Radmilović, bubnjevi, Ignac Šen, violina, Andrej Maglovski, harmonika, Zoran Kina Alvirović, gitara u 1,3,(5),6,8,9,11,12,13, Duda Bezuha, gitara u 2,4,5,7,10, Gabor Buga Bunford, klarinet, Šandor Žadonji, cimbal, Timea Kalmar, violončelo, Beni Čibri, kontrabas u "Kao rani mraz", Stevan Mošo, prim u "Galicia", "Pred prvi sneg" i "Lajte kere / ja vas, kanda, znam?", Daniel Davčik, kanta za mleko u "Maliganska", i Mile Nikolić, Cveta Sladić Čiča i Duško Petrović, bas prim, drugi bas prim i prim u "Priči o Vasi L." i "Tvoj neko"
Pevali: Agota Vitkai-Kučera, sopran u "Tvoj neko", Hor Svetog Đorđa pod upravom Bogdana Đakovića u "Priči o Vasi L.", Zoran Kina Ivirović u "Bože, Bože...", Ignac Šen u "Tvoj neko", a prateće glasove otpevali su braća Pera i Kina Avirović iz grupe "Apsolutno romantično", Duja i Buga, (Buga sam u "Lađarskoj serenati"), dok je hor Bačkih Dečaka (Duja, Buga, Pera i Kina Avirović, Dragan Taske Tasić i Kemo Arapović), pevao u "Čivutski vrt" i pravio galamu u masovkama...
PRIČA O VASI L.
(instrumental)
ACO - BRACO
Aco-Braco, derane moj tršavi
ti i ja smo država u državi:
Pukoše na vražjoj burzi
Franjo Josif i Habzburzi
Boljševici cara skefali
otišo na doboš Kajzer
ko poslednji šalabajzer
samo nama ništa ne fali
Aco-Braco, derane moj stasiti
kad si vatra, svi te oće gasiti
Vračaju nam i zavide
al' to valda tako ide?
Samo lepo možeš ružiti
neg, ogrni jankel štofan
šušte suknje ko celofan
zavist valja i zaslužiti
Malo mame, malo ćerke
opajdare, kaćiperke
kibicuju i zagledaju
Šiparice, gradske šmizle
porumene ko ribizle
kad sa nama pripovedaju
Ne bije nas džabe glas
zadeni za šešir klas
i mater vetru dok je nama nas
Aco-Braco, derane moj srditi
da te grdim
to mi je ko sebe grditi
To il' nemaš ili imaš
da te s' vrata spazi primaš
Gušt je dati a ne stiskati
Nije gazda kesa šuplja
što budzašto novce skuplja
gazda je ko ume spiskati
Aco-Braco, derane moj čestiti
Bog nek gleda
di će koga smestiti
Od Bođana do Opova
sila hulja i lopova
koji grabe šta odaberu
Od Opova do Bođana
još je dobrih Vojvođana
da im s' neba leba naberu
ČIVUTSKI VRT
Ako kročiš u čivutski vrt
na sedmo koleno čini će pasti
i, ko da nema drugih bašti
di sve pupi i sve šljašti
di na miru možeš šeboj i božure krasti
Moja nesretna mati
htela me spasti, savetom finim
al' morala je dotad znati
da ne sme kasti, šta da ne činim
Šta je bedem neg široki zid?
Lako se zajaši, ko stari čilaš
Mahovina ko astragan
da bez glasa šmugne dragan
Ukraj neba se lepeza
mlad šaran porcijaš
Ruka zavesu miče
trepte u tmini, biserni zdenci
Zbog nečeg đurđic uvek niče
baš u tišini i baš u senci
Neću skoro onim šorom
ne znam posle put odande
Me sem čoro, moja lolo
čhu ćo šoro paša mande
Vetar cvili i leleče
skini suknju i jeleče
Nit' ko mari, nit' ko zna
na ćer mande čingara
Ako dirneš u čivutski vrt
kletvu ćeš nositi ko srebrn zvončić
Bićeš žedan kraj bunara
i siromah s' puno para
Sve ćeš dijamante dati
za smešni cirkončić
Ko u tuđi vrt uđe
Crn lebac mesi, u crnom plehu
Eh, "Ne poželi ništa tuđe..."
Svi smrtni gresi, u tom su grehu
Kao mrva iz džepa
truni se lako, život protekli
Da, rekli su mi da je lepa
ali baš tako? To nisu rekli
KERE VAROŠANKE
(kako smo svirali bećarac kiš-birovu Žari Bobincu
jerbo se on zdravo zamajava sas politikom
pa sve cupka onim njegovim nogicama
i poručiva traminac "s' one strane brega"
ko da je taj drukčiji?)
Imo bi' ja što god kasti
i akonto Ove Vlasti, ali neću
Đavo je tu da me tera
ja sam tu da ne pretera, odoleću
Briga mene za "poštene" što zastrane
za ministre, nadobudne i nastrane
Briga me za razne mustre
notaroše, mlade žustre
Što zanoće ko "hetero", a osvanu na četvero
imo bi ja što god kasti, ej
Čerez čega? Vidi jarca! Slaba vajda od bećarca!
ja sam o'de zadnja šuša, nema mene ko da posluša
Imo bi' ja što god kasti
ne mož' otog rep izrasti, al' izvin'te
Već sam bego preko bašte
ajd' jedared i vi kašte, il' se skin'te
Marim ja za bezbožnike prve vrste
što ćorišu levom dok se desnom krste
Baška što za nji' ne vredi nijedna od zapovedi
donacije već otvore, rajske dveri za zlotvore
Imo bi ja što god kasti, ej...
A s' tim ću samo steći neke dušmane i jediveke
beležnike što se mite, činovnike nezasite
načelnike i finanse, okan'te se, nema šanse
Lajte kere varošanke
kera sam i sam, odlično vas znam
Ne dam za vas žute banke
lajte samo, znajte da vas ne slušam
Dok je meni moje ljubice
moje bubice i golubice
Man'te me se, gracki kerovi
baš i niste neki zverovi
Imo bi' ja što god kasti
bilo bi tu da se masti, ali C!
Pre bi' ti ja reko štošta
pa da ne znam kol'ko košta... Sada? Duplo C! C!
Ne pominjem Te što su nas obrukali
iz mesta nas žandarima odrukali
Dele zemlju i drumove na zaove i kumove
zakunu se pa odaju, prepakuju pa prodaju
Imo bi' ja što god kasti, ej
nateraću na vrat bedu, 'oštaplere sve po redu:
Prefarbane stare kante, promašene muzikante
razne vojne liferante i berzanske špekulante
Imo bi' ja što god kasti
da se čovek zaprepasti, paz' da ne bi
Svi to vide, svima jasno
samo ja da kažem glasno? Dođ'te sebi
Što bi prič'o o dvoličnim barabama?
O njima će pisati po tarabama
da su krali, nisko pali, tuđe snove prokartali
Sve spiskali, sve popasli i ispali nedorasli
Imo bi' ja što god kasti, ej
Pa da mene stigne kazna? Da crvenim kad se sazna
da su mi pajtaši stari ordinarni šibicari
prevaranti zlatousti, lezilebi jedni pusti
LAĐARSKA SERENATA
Da od silnih briga Bog posustane
pa me zamoli da ga odmenim
Ne bi bilo lepo da mu, dok ne ustane
svet na bolje promenim
Ipak, kad već držim žezlo čudesno
zavar'o bih trag gromom plamenim
a dotle bih reku skren'o malko udesno
starim drumom kamenim
Pa da kroz moj salaš lađe prolaze
i od đerma još stanu trubiti
da ti bar s' basamka gledam obraze
kad ih ne smem ljubiti
Pa da me u službu sam car pri'vati
teget mundir knap, dugmad - dukati
Da se, kad medaljon kreneš pokazivati
nemaš čime brukati
Pa da i tvoj baba podavije rep
i da drugi list počne listati:
'Jel'te, gospon-matroz, možel' ovaj šlep
pod vaš oraj pristati?'
Malen je sobičak srce bekrije
jednu jedinu može primiti
al' bez brige, sve da santa nebo prekrije
imaš di prezimiti
Sad utuli fenjer, sakrij šibicu
mesečev ću prah tek da istrunim
da u mraku lovim zlatnu ribicu
da joj želju ispunim
BOŽE, BOŽE...
Bože, Bože, di baš ja, od svih sretnih Cigana
da se rodim baš kad zadremaš?
Da me ne blagosloviš, nikad ni ne osloviš
dok za nekim, makarkakvim, vašar raspremaš?
Dvaes'četir dinara dužan sam kod mlinara
kod kovača ne smem svraćati
Juri me dućandžija, švićka za mnom kamdžija
jedva imam svirce plaćati
Za mnom cika, za mnom potraga
a preda mnom put za Dovraga
Bar da mi je fićok rakije
tu bi moglo da se sakrije
Još kad onda svirci nagare
sve ću dati, sve ću propiti
samo neću moje malo magare
s' belegom na levoj kopiti
Niko mene ne zna slušati
ko moj verni drugar ušati
Za mnom ići i sanjariti
a ne kvariti
Bože, Bože, di baš ja od svih spretnih Cigana
naspram zvezda da se zagubim?
Dok sam konje pojio, vrag je drum prespojio
on je teo da se u nju, belu, zaljubim
Samo ako išta znam
onda znam da budem sam
Tu sam isti na mog ujaka
lula i kabanica, britva i brojanica
prijatelja ko u kurjaka
Pa kad svirci nagare
zadnji groš ću propiti
ali ne dam magare
s' belegom na levoj kopiti
Di je, da je, neka je
samo nek daleka je
Da je duže trajalo
ne bi valjalo
Bože, Bože, di baš ja od svih grešnih Cigana
da padnem na sitnim gresima?
Ne daš mi je videti? I to od ruke ide ti
mora da je besposleno na nebesima?
Stiću sutra do mraka do komšijskog oblaka
pod njim ću se opet roditi
Nisi ti na nebu sam, Bogova je povazdan
s' nekim ću se već nagoditi
Kog sad ljubi, sanjiva
kad se dan razdanjiva
Kom sad zamke postavlja
kog li noćas ostavlja?
GALICIA
Pred zoru je sa njine strane obično muk
pod velom magle zvecka osmi kozački puk
i svu noć mi inje kamuflira šinjel uz polegli brest
U inat ću i ovo pismo poslati
Znam: "ime i adresa nisu poznati"
Dok tikvan-poštar ne skonta
ko to čeka sa fronta, kakvu dobru vest
I tek da znaš, ovo na slici je naoko pitomi pejsaž Galicije
al' mira ni čas, sve živo pali na nas
Fotograf jedini metkove špara
oberst kao lud olovo rasipa
fotograf jedva katkad okine sa nasipa
Na nadošloj Visli, se soldati stisli
i svima su nam pomisli, daleko
U sumrak je sa njine strane obično žal
zatuži ađinokaja ko ranjeni ždral
al' postane krotka kad drmne je votka, onako "na belo"
Pod mojom šapkom lavovi se baškare
u snu mi pleteš beli šal za maškare
Sva se pobrka pređa
kad te obgrlim s' leđa, kao violončelo
I tek da znaš, mesec u žici je
zvone na večernje zvona Galicije
i neka mi to ne uzme nebo za zlo
al' ti si jedino čemu se molim
Brinuću već ja, nemoj ti brinuti
ma, da sam 'teo, već sam stoput mogo ginuti
Dok otiče Visla, natraške, van smisla
i kreću jata pokisla, Daleko
TVOJ NEKO
U jednom od onih pajzlova
sa kariranim stolnjacima i nekrštenim vinom
umalo da me Potiski đilkoši konačno dotuku violinom
Pesma beše o suncokretu, do zla boga žalosna
samo, za nju se kod nas vrlo malo zna
"Kis napraforgo..." Lepi goropadni cvet
zbog kog se Sunce s' neba spustilo na svet
da sazna što u sene glavu okrene?
Da sazna kom se sveti
kad ne gleda za njime
ko svi drugi suncokreti?
Malo moje ćudljivo
pusti šta je bilo, ne budi zlopamtilo
Obići svet je zbog tog uzbudljivo
da bi se ovde vratilo
Digni tu lepu glavu, pogledaj me bar
u suzici što blista čuda se trista vide
Tvoja je sreća samo tvoja stvar
al' zato tvoja tuga
to je već priča druga, to na moj račun ide
Pipneš jedared šlingu u bećaruše
pa cela veka snevaš divlje jagode
Zbog nje se rime raspare i naruše
i sve bi htele da se njoj prilagode
Lako je kad te neko ni ne zavoli
tad samo tamna strana srca zaboli
Teško je kad za nekog jedinog i svog postaneš zrnce soli
teško je kad Tvoj Neko prestane da te voli
MALIGANSKA
Život baš i nije bog zna šta
al' za svaki slučaj uvek uzmem šta mi da:
Frtalj leba, metar neba i pun šešir sna
Al' Đavo gleda da i njemu bude fino
pa katkad sav taj džumbus umoči u vino
Dajte mi vino, vino nek se toči
dok traju dani, a naročito noći
jer tu je tuga, ta moja verna druga
a kad je tuga, onda treba da se cuga
Dajte mi vino, ja nemam drugih želja
ni bližeg roda, ni boljih prijatelja
jer tu je tuga, ta moja crna kuga
a kad je tuga, onda mora da se cuga
Sreću sam ko rukav izvrto
s' vrha brda svaka staza vodi nizbrdo
Malo ko je, čedo moje, tome izvrdo
ali kad cugnem, ja lakše misli sredim
Znam, tu sam di sam, al' bar se manje jedim
S' jeseni, kad bagrem opadne
potera me maler, štagod počnem propadne
još mi se, u inat, ta što ne sme dopadne
E, stara rana se vida starim lekom
dabome vinom, ta ne bi valjda mlekom?
JA VAS, KANDA, ZNAM?
(kako smo, opet, svirali bećarac sirotom Savi Radujkovom
kad se ono zaljubio u varoši, od čega nije ništa ispalo
a možda će do kraja i ispasti
jezik pregrizo, s' otim stvarima nikad ne moš biti baš načisto?)
Ja Vas kanda znam sa reke
pravili ste kerefeke, sram vas bilo
Skakali ste onaj "šraub"
ko kad bucov čini raub, (Taman tako) sve je vrilo
Nosili ste ciklam kostim na tufnice
a u kosi džidža-midže i pufnice
Gledale vas opirače, podgrejane krompirače
s balonima pod njedrima i s' faltama na bedrima
K'o ste da ste najlepša ste, ej!
Kad krenete mokra s' tuša
uspravna ko majoruša
Cigarom se muški guše
a ženske se redom roguše
Znam vas kanda iz plićaka
prešli ste u šes' koraka pesak vreli?
Dokasko bi Dunav do vas
iz ruke vam zob'o ovas, da ste 'teli
Pesak vreo, voda 'ladna
srce lupka
Najgore je kad zapljusne ispod pupka
Ja sam ipak, đak Iriški
poštivam kad dama piški
Cvikere sam crne metno
da ne bude indiskretno
K'o ste, da ste, najlepša ste, ej!
Lociran sam bio zgodno
malo odstrag i uzvodno
Taman da vam šacnem strukić
oblo rame, obli kukić
Štrčala je samo punđa
šta se pod tom punđom munđa?
Ja Vas, kanda, znam sa Štranda?
Il' od nekud pre? Tak'e nema dve
Mi smo, kanda, ista banda?
Tiha voda što odranja bregove
Sad nas dvoje moram spojiti
vas osvojiti, il' usvojiti
Nemojte mi šta prkositi
da vas ne bi' mor'o prositi
Znam Vas kanda i sa splava
slamen šešir lokna plava, izvanredno
Neki Vas je džindžov pogan
požurivo niz tobogan, đubre jedno
Imali ste formu sasvim vitke kruške
feš u struku, a duduške ko pupuške
Vaša mi koleginica reče da ste knjeginjica
Što sve ruglu izvrdava
svojeglava i prgava
Ko ste, da ste, najlepša ste, ej!
Jako malo fali leti
da se čovek poremeti
Nit se kerim nit važniram
ne bi da vas deranžiram
Mor'o sam vam ovo kasti
ili kasti il popasti!
Što se tiče mog života
sama bruka i sramota, Bogo blagi
Prodaćemo s' krsta safir
da bude za sekin štafir, kobojagi
Naš vam salaš dođe kao grofovija
čorda konja u galop se tu povija
Hrastov krevet kao šajka
jastuke mi vezla majka
U šifonjer sve složeni
dok se deran ne oženi
K'o ste, da ste, najlepša ste, ej!
Gledam se u oku Vašem
i ko da vam pasent pašem?
Andrak me je neki spop'o
uz vas bi se sebi dop'o
Sad je to već došlo dotle
da pomišljam da vas otmem
PRED ZADNJI SNEG
Kad zadnju brazdu zaorem
po tragu senke rodine
procvaće zimske ružice
po prvi put te godine
Naić'e studen atarom
kao regiment oklopni
i biću samo mirna vlat
kad okopni
Ja nemam nigdi nikoga
al' moja priča, prosta je:
Štogod ih manje zavoleš
menje ti njih nedostaje
I nisam kadar švindlati
za sobom skele paliti
Da silom steknem nekog
kom ću faliti
Obećo sam da te neću pominjati
bogarati i sudbinu proklinjati
U varoš se preseliti
orcati i veseliti
Obećo sam srca teška
obećo sam... Al' jebešga
Kad zadnji čokot zagrnem pod skute Svetog Damjana
u bokal bistre plemenke zapašće trunka tamjana
Strahovi mladi umiru, priču sam kraju priveo
još onda kada sam i njih nadživeo
Obećo sam da ću makar za beštiju
da ću naći lepšu, bolju i veštiju
Nemeškinju, gospodičnu, ni po čemu tebi sličnu
I utom pašće i zadnji sneg, preko svih prvih snegova
a perce anđela je teg spram svih zemaljskih tegova
Spreman je onaj varati, olovni kantar skovati
al' danas više ne bih trebo psovati
KAO RANI MRAZ
Dolmom idu majski svatovi
nisu moji nego bratovi
To da je brataš mlađi od mene
više niko ni ne spomene
Svi redom pregli bele pegaze
da đurđevak uz put ne gaze
Tamburaša tri fijakera
sram ga bilo kogod zakera
Oprosti mi, moja rano rana
oprosti mi, srećo bogomdana
Bez reči si na basamak stala
a na moj život ta je tvoja tuga pala
kao pokora, kao rani mraz...
Gledala me jedna ista ti
ja sam još i mogo pristati
al' srce... Ono se ko jare opire
retko ko do njega dopire
Pod nebom je ognjeno i snežno
al' malo šta još ume da ubije nežno
da ne primetiš, kao rani mraz
Poljem idu svatovi
svatovi su bratovi
Mlada prava partija
lepša neg bogatija
Poljem žice štrucaju
momci uvis pucaju
Muzika ne zastaje
sa dušom se rastaje
PRIČA O VASI L.
Znate l' priču o Vasi Ladačkom?
I ja sam je, tek onomad čuo
Jednom devet dana nije, izlazio iz birtije
kažu da je bio, čudna sorta...
Otac mu je bio sitni paor
'ranio je, sedam gladnih usti'
Mati mu je bila plava, tiha, nežna, jektičava
umrla je s' trideset i nešto...
Imali su par jutara zemlje
malu kuću na kraju sokaka
Na astalu mrve hleba, taman tol'ko kol'ko treba
al' je Vasa hteo, mnogo više...
Želeo je konje vrane, po livadi razigrane
sat sa zlatnim lancem i salaše...
Želeo je njive plodne, vinograde blagorodne
u karuce pregnute čilaše
Ali nije mog'o, da ih ima
Voleo je lepu al' sirotu
uz'o bi je, samo da je znao:
Voleš jednom u životu, sad bogatu il' sirotu
to ne bira pamet, nego srce...
Sve se nad'o da će ljubav proći
zanavek je otiš'o iz sela
Nikad nije pis'o nikom, venč'o se sa miraždžikom
jedinicom ćerkom, nekog gazde...
Dobio je konje vrane, po livadi razigrane
sat sa zlatnim lancem i salaše...
Dobio je njive plodne, vinograde blagorodne
u karuce pregnute čilaše
Sve je im'o, ništa im'o nije
Propio se, nije proslo mnogo
dušu svoju, Ðavolu je prod'o
Znali su ga svi birtaši, tražio je spas u čaši
ali nije mog'o, da ga nađe...
Mlad je, kažu, bio i kad je umro
sred birtije, od srčane kapi
Klonula mu samo glava, k'o da drema, k'o da spava
i još pamte šta je, zadnje rek'o...
Džaba bilo konja vranih, po livadi razigranih
džaba bilo sata i salaša...
Džaba bilo njiva plodnih, vinograda blagorodnih
džaba bilo karuca, čilaša...
Kada nisam s onom koju volem
Znate l' priču o Vasi Ladačkom?
I ja sam je tek onomad čuo
Čak i oni slični njemu, kada razmisle o svemu
kažu da je bio, čudna sorta..
hvala tarafleks
Нема коментара:
Постави коментар