Datum rezanja vinila: 05.10.1981
1. Loš i mlad (3:37)
(N. Stamatović - N. Stamatović - M. Tucaković)
2. Vesele devojčice (3:35)
(N. Stamatović - N. Stamatović - M. Bajagić)
3. Kad smo na putu (2:50)
(D. Cukić)
4. Lepo je biti s tobom (3:04)
(N. Stamatović - D. Cukić - D. Mitrić)
5. Rano jutro (3:19)
(D. Mitrić)
6. Evropa (2:56)
(D. Mitrić - B. Isaković - D. Cukić)
7. Meni treba nešto vruće (4:05)
(D. Mitrić - D. Mitrić - D. Cukić/M. Tucaković)
8. Bane Brk (2:58)
(D. Mitrić - D. Mitrić - D. Cukić)
9. Da li je to čudo (4:40)
(N. Stamatović - N. Stamatović - M. Tucaković)
10. Gasim TV i odlazim (4:08)
(N. Stamatović - P. Jakovljević - M. Tucaković)
Nenad Stamatović, gitara
Predrag Jakovljević, bubnjevi
Dejan Cukić, vokal
Branko Isaković, bas
Dragan Mitrić, klavijature
prateći glasovi: Bebi Dol
Snimljeno u Studiju V PGP RTB
Snimatelj: Tahir Durkalić
Fotografije i grafička oprema omota: Jugoslav Vlahović
Fotografije "Bulevara": Juoslav Vlahović i Vita Blažić
Recenzent: Đorđe Debač
Glavni i odgovorni urednik: Stanko Terzić
Loš i mlad
U neko loše društvo
upadoh ko sasvim mlad
i pošto-poto reših
da budem pravi mali gad
Razmažen i vrlo bogat
ja jedinac sin
u lošem društvu video sam cilj
Loš i mlad sam u duši
kada čujem, malo čudan
pa i lud...
...kad me čudi, malo lud
Slučajno u lošem društvu
završio sam pakt
u toj sam školi bio dobar đak
Vesele devojčice
Izlaze u život vesele devojčice
surovi momci puni netrpljenja
sređuju frizuru vesele devojčice
dlanovima vlažnim od uzbuđenja
Vesele devojčice
vesele devojčice
Podruguju od piva surovi momci
njihove košulje pucaju po šavu
proždiru ih očima vesele devojčice
mama je rekla - pamet u glavu
Vraćaju se kasno vesele devojčice
raščupane i otečene
uzdišu glasno vesele devojčice
i sve više liče na žene
Kad smo na putu
Ona ima strašan problem, noću nema sna
ona bi da ode od kuće, al nema razloga
stari su dobri i daju joj sve
ona bi da ode od kuće, al ne može
On je već spakovao stvari, vraća se u kraj
dosta mu je tuđih ljudi, novih cimera
studentski život je lep ali dug
on je već spakovao stvari, vraća se
Kad smo na putu, dobro je
kad smo na putu, dobro je
Krenuo sam preko mora, na drugu stranu sveta
nova lica, drugi jezik, ali isti miris leta
zidove među nas stavljaju lude
video sam preko mora iste ljude
Lepo je biti s tobom
Lepo je biti s tobom
biti s tobom jednu noć
Hotel, noć, neki jeftin džin
i ti i ja
da l ti je prvi ili stoti put
to ne smeta
Problem je tvoj šta se desilo pre
gde, kada i s kim
zamaraš me već satima
šta ja imam s tim
(Gde? S kim?...)
Rano jutro
Rano jutro, gledam u izloge
kafane su prazne, samo tramvaji rade
spavao sam ispod pijačne tezge
mnoge mi se stvari od sinoć gade
Ooo... sve to već nekoliko sati traje
ooo... možda je srećna, a možda se kaje
Ulicom prolaze pijani ljudi
pohotno gleda sumnjiva žena
običan čovek tek sad se budi
u fabrici je gotova i treća smena
Evropa
Nešto se čudno dešava
novo u zemlji kafana, birtija
moderna odela za nove kafiće
najbolji motor vozim ja
Evropa
Evropa u nama
Pušimo travu iz otmene lule
na učestalim žurkama
pijemo samo strana pića
u zemlji najboljih rakija
Teško je danas pronaći pravu
kad sve su iste, ko da zna
a seks je i tako prevaziđen
u svim kulturnim sredinama
Meni treba nešto vruće
Zdrav, svež i pun snage
još jedan zorom počinjem dan
stvoren za provod udvoje
al ja sam dosadno sam
U svojoj sobi
prekopavam adrese
vrtim telefone
oni uzaludno zvone
Meni, meni treba nešto vruće
drukčije od onog juče
meni treba nešto vruće
drukčije od juče
Noć, za ludosti zgodna
al štetna kad je hladan pust
čudna vremena su došla
za moju generaciju
Glava puna dima
uvek istih priča
preteran do jutra
u gajbi puno pića
Bane Brk
Bane Brk je bio šonja
dete sa 25 godina
svršeni đak mnogih škola
verni čitač konkursa iz novina
Trebalo je mnogo više
trebalo je da se diše
da ga jednom puste samog
do kasno u noć
Bane Brk sad ima ženu
dobra je, al bije ga ponekad
oni još ne žele decu
stan je mali, a njoj smeta dreka
Trebalo je mnogo više
trebalo je da se diše
da ga jednom pusti samog
do kasno u noć
Bane Brk će biti čovek
s praznom dušom, bez ljubavi i sećanja
prazna duša, prazni snovi
bela soba, odlazak bez pozdrava
Trebalo je mnogo više
trebalo je da se diše
da bar jednom ode sam
do kasno u noć
Da li je to čudo
Vraćam se kući posle svega
još raščupan i mamuran
bez para sam i bez žene
i ovaj dan
Krijem tragove na svome vratu
od prijateljskih pogleda
nisam ni s tobom ostao čist
Da li sam čudan
da li si čudna
da li smo čudni
da li je to čudo
Da li sam ...
da li si ...
da li smo ...
da li je ...
Usput onako umoran želim
što pre da se istuširam
tek ću sutra možda biti
u nešto siguran
Gasim TV i odlazim
Sve je ovde bez smisla
kao da sam čuo nečiji glas
neka teška praznina
moju sobu ispuni za čas
Da mi je samo jedan jedini dan
da negde odem od svega
U televizor gledam
na mene je zaboravio svet
plave prolaze slike
kod svih sam odmah uprskao sve
Skoro će ponoć
nerviram polako sebe sam
šta me to drži ovde
navika, strah ili ...
Dosta, dosta, već je prošlo 12 sati
dosta, dosta, odlazim i TV gasim
dosta, dosta, biće bolje ako zaspim
dosta, dosta, odlazim i TV gasim
Нема коментара:
Постави коментар