1987
1. Nađi me - Reach Out I'll Be There (3:12)
2. Carte Blanche (2:28)
3. Jutro (5:37)
4. Grad (2:23)
5. Pomisli (2:01)
6. Muzika noći (2:48)
7. Kiše (3:32)
8. Glasovi (3:56)
9. Senke (2:34)
Željko Mitrović - bas
Dean Krmpotić - klavijature
Tanja Jovičević - vokal
Marko Lalić - saksofon
Goran Tomanović - gitara
Ivan Zečević - bubnjevi
- ostali deo ekipe -
Branko Baćović - truba
Nebojša Mrvaljević - trombon
Kriještorac Mirsad
muzika i tekst Oktobar 1864 osim:
1 - Four Tops (1966), 2 - tekst Zoki Milinković, 3,7 tekst Strahinja Knežević
gosti:
Jova Maljoković - saksofon
Saša Habić i Bojan Zulfikarpašić - klavijature
prateći vokali: Ljuba Ninković i Asim Sarvan (1), Nena (2), Zoća i Tanja (4)
snimano u studiju O, tokom novembra i decembra 1986
snimatelji: Oliver Jovanović i Igor Borojević
producent: Saša Habić
hvala: Zorani-Zoći Lazareviću, Marjani K., Baletu, Đoletu, Stojketu, Kebi, Bojanu, Draganu i Milku Mitrović, Makiju, Veci, Ceci, Crnom, Amiru, Marjanu, KST-u, Bori, Neši, Mitru
Oktobar 1864.
fotografije (predložak) Nikola Matković
omot: Vladimir Radibratković
Nađi me - Reach Out I'll Be There
Kada misliš da si sasvim sam
i da jutro skriva novi dan
i kad na svetu nemaš nikog svog
i u svemu vidiš samo bol
kada zvezde budu nebu dom
priđi tada... tada kad si sam
Nađi me
da ti ruke svoje dam
Nađi me
da ti čuvam davni san
Kada misliš da si blizu dna
kad ti treba neko ko te zna
sreća jedva da je sećanje
a nikad nemaš deo nje
kad ceo život stane ti na dlan
priđi tada... tada kad si sam
Carte Blanche
Kao bol, kao mir, kao istina izgleda sve
kao belo i crno i nestvarno kao kišna kap
kao reč, kao mit, kao izazov dolaziš ti
tako hladan i dalek, neodređen prozirni lik
Ja više nemam snage da ti se prepustim
ja više nemam volje da ti snove podarim
ja samo imam želju da te zaboravim
i da ti pružim osmeh kao zadnji blagoslov za put
I tako hodaš i misliš i sećaš se kao kroz dim
prvi sneg tako mek, tako prozračan kao beli til
kao glas, kao trag, kao nestanak jedinog sna
neka glupa praznina se ogleda u očima
Jutro
Da li čujes kako dozivam
to strašno jutro boje plamena
taj trag u telu od tvog imena
i sedmo nebo, nebo koje pokriva
Pogledom na belom pločniku i uzimam
zadnji put tu sliku očaja i govorim
Probudi me, probudi me
i uzmi sve, sve što je tvoje
probudi me i pusti me
da govorim, zaboravim
Da li čuješ glas na osami
milion ruku traži topli dom
sva deca sveta koja nisu rođena
sva deca sveta i nebo koje pokriva
Probudi me, probudi me
i uzmi sve, sve što je tvoje
ma, molim te, probudi me
Grad
Grad u sebi noćas nosi miris straha
i mesec skriven neonom
igra svetla vlažnih izloga u noći
papirni ljudi prolaze
Zatvorena vrata krugova iz bajki
sve je bilo prevara
ostajem sama kao juče i kao uvek
ustvari obično je veče
Ko kišna kap na vrelom kamenu
sad prolazim, polako vičem šapatom
sa osmehom i bledim pogledom
ja nestajem dok plovim praznom ulicom
Pomisli
Sećanje na jastuku s prvim sumrakom
dragi glas i dragi lik i slike detinjstva
stara ploča, dragi zvuk, cigarete dim
ritam plača, poraza i bele zavese
Pomisli na ulice i neke davne priče
pomisli na jeseni i kao nekad voli me
pomisli na oblake, na kiše iznad mora
suze u ogledalu i kao nekad voli me
Sećanje na jastuku, noć se javila
stara želja, broj i dah prvog pogleda
godine su ratovi, ratnici su tu
skupi snagu, kaži mi i biće uvek mir
Muzika noći
Nikad, nikad nećeš znati što znam samo ja
nikad, jer istina je u džepu mrvica
pređi trg, moj dom je na drugoj strani obale
posmatraj noću moje tamne prozore
Ja živim na drugoj strani
to nije tvoj svet
ti ne poznaješ muziku noći
ne razumeš moje sne
Ne znaš zašto moja soba ima bele zidove
i zašto noću stalno čuješ neke šapate
ako kreneš ka meni ostaće za tobom strahovi
hodaj u ritmu najlepših sonata jeseni
Kiše
Mislim da mogu sad
ove noći da preživljavam
jer će tvoja java uvek biti moj san
u to sam sigurna
U mojim mislima nema prostora za stvarnost
promaja u grudima
tvoja muzika se čuje iza zidova
u meni
U tamnim noćima tvoji koraci se čuju
ritam koji dobro znam
jedne noći u oktobru dođe s oblakom na sebi
Tražim te noćima
u svojim očima
dođi u sumorni grad
negde povedi me
puste su ulice
kada sam sama ko sad
Glasovi
Nikada u mraku ne pričaj
da sve nas čeka isti kraj
kada vidim povorku crnih zastava
čujem glasove podzemnih svetova
Tvoje ime neko proziva
osmehom nemih usana
otvara se bezbroj zemljanih postelja
ustaju sablasti proteklih vekova
Gledam kako te odnose nevidljivim rukama
bojim se, stežem te i ne dam nikome
verujte usnama, mojim malim prstima
nećete ga odvesti nikada, nikada
Otvara se bezbroj zemljanih postelja
ustaju sablasti proteklih vekova, vekova
Senke
Davno došao si
sa mirisom i staklom istine
obećanu snagu čuvao si za dan
Tonem polako
i želim da si tu
sačuvaj tajnu jer povratka nema
Crna boja je zla
a i tvoje oči su crne
pogledom mi kažeš - nisam više tvoj
Tonem polako i želim da si tu
sačuvaj tajnu bez povratka
Нема коментара:
Постави коментар