2006
1. Nemir putuje (3:46)
2. Kasno je (4:37)
3. Majka (4:39)
4. Zoveš me (5:19)
5. Ne budi me (5:54)
6. Ceo grad (3:29)
7. S.O.S. (3:24)
8. Samo ti znaš (4:51)
9. Zvuk skazaljke (4:55)
10. Indija (5:12)
Nikola Čuturilo - vokal, gitara
Dejan Grujić - bas
Blagoje Nedeljković - bubnjevi
producent: Nikola Vranjković
Nemir putuje
Još tražiš bolje mesto ispod neba, bilo gde
i osmeh koji znaće da te pronađe
na drugom kraju sveta noćima ne spavam
prošla su mnoga leta. Ko me pamti? Koga znam?
koga znam? Koga znam?
S tobom bilo gde nemir putuje
nema magije da ga sakrije
tu il' bilo gde, ispod kože je
zarobljeni svet - od tebe oduzet
Na tebe mislim često, u mraku lice zamišljam
dok sanjaš bolje mesto nosiš osmeh koji znam
nevidljive su šine kojima misli odlaze
do tebe iz daljine dok ruke su mi vezane
S tobom bilo gde nemir putuje
nema magije da ga sakrije
tu il' bilo gde, ispod kože je
zarobljeni svet...
...nemir putuje
nema magije da ga sakrije
tu il' bilo gde, ispod kože je
zarobljeni svet - od tebe oduzet
Kasno je
Hodam sam sebi nečujan
i kao duhove da dozivam
na pragu kuće zastajem
kucam na vrata i osluškujem
Dugo me nije bilo tu
i stari broj je još u dvorištu
da l' sada krug je zatvoren?
kucam na vrata i osluškujem
Da l' ima nekoga da odgovori?
il' sanjam isti san do mesta gde sve se prekine
Kasno je da se probudim
i negde drugde rodim ponovo
kasno je da sve zaboravim
i budem drugi neko, bilo ko
Kad pođeš, ne okreći se
i samo jednom pređi mostove
odnesi svoje tragove
i ne gledaj u lice sudbine
Nema nikoga da odgovori
tražiš od senki da progovore i vrata otvore
Kasno je da se probudim
i negde drugde rodim ponovo
kasno je da sve zaboravim
i budem drugi neko, bilo ko
Bilo ko
bilo ko...
bilo ko...
Majka
Trošio sam noć do jutra
moleći u sebi sutra
da te zadržim bar dan
da još jednom uznem ruke
i ispratim na put do luke
tamo gde si krenula
Dok letim iz tuđine
kroz oblake tišine
slutim - kasno je
ti stižeš pre do mene
i kao krv kroz vene
slike života prolaze
Spavaj, u sebi kažem
nebo zna šta dobijam
već si tu, i ne znam kako znam
al' čujem te i osećam
Ne prođe dan da ne mislim
i da ne stignu me reči
sve ono što ti nisam rekao
vetar nosi i samo vetar zna
u sebi kažem...
U moru gluvih ostrva
iz grla otima se glas
vetar nosi i samo vetar zna
ti me čuješ i ti me znaš
i samo ti me znaš
ti me znaš
i samo ti me znaš
Trošio sam noć do jutra
moleći u sebi sutra
da te zadržim barem dan
Zoveš me
Bio sam dečak koji sanja kišnu kap
u moru slane vode jednu kišnu kap
koja nestaje čim talas dodirne
dok pada blistavo zauvek moja je
Postoje stvari koje vreme ne menja
sve njene senke u tunelu sećanja
koje ne stare i ne odlaze
i ne znaš kad će neka da te pronađe
Kao glas
kao krici galeba kroz noć
jedna reč
daleki vrisak galeba kroz noć
Zoveš me
zoveš me - još pamtiš moje ime
zoveš me - prepoznajem ti glas
Bila si žena koja oseća i zna
da neko teško sidro podigne sa dna
a to su stvari koje se ne zaborave
i ne znaš kad će neka da te pronađe
Kao glas
kao krici galeba kroz noć
jedna reč
daleki vrisak galeba kroz noć
Zoveš me
zoveš me - još pamtiš moje ime
zoveš me - prepoznajem ti glas
Prepoznajem ti glas
Zoveš me
zoveš me - još pamtiš moje ime
zoveš me - prepoznajem ti glas
Ne budi me
Na vodi ispod zvezda ležim sam
otvaram oči i ničega se ne sećam
mesec sa neba neon u plavo boji mrak
dok lebdi po tišini siguran i lak
Mir je sa mnom, mir je svaki tren
miran sam od ljudi i zaboravljen
ne budi me
ne budi me
Ja volim noć da traje, kažem - sačekaj
i najlepše se dalje kad je blizu kraj
na vodi ispod zvezda ležim sam
otvaram oči i ničega se ne sećam
Mir je sa mnom, mir je svaki tren
miran sam od ljudi i zaboravljen
ne budi me
ne budi me
Onda iz dubine
lice s velom tmine
uzme san i shvati, budan sam
i ponovo u svetu tom
prazan ples u letu svom
ne igram, ja samo budan sam
budan sam
Ne budi me
ne budi me
onda iz dubine
lice s velom tmine
uzme san i shvati, budan sam
i ponovo u svetu tom
prazan ples u letu svom
ne igram, ja samo budan sam
budan sam
Ceo grad
Tvoje boje znaju oči moje ispod sive da prepoznaju
ti samo ćutiš umoran od gluposti i besnog sveta
nema laži koje nisi čuo, svaki dan su nova pravila
u tebi živi mnogo dobrih ljudi koje znam, a retko viđam
Sve je tako lako naopako
zar nije glupo da si nesrećan?
to danas može svako, svuda, svaki dan
Kada na noge ustane (ceo grad, ceo grad)
đavo odustane od "ljut i umoran"
šta će od nas da ostane? (tu i tad, tu i tad)
kad život normalan postane
Tvoje boje znaju oči moje ispod sive da prepoznaju
ti samo ćutiš umoran od gluposti i besnog sveta
nema laži koje nisi čuo, svaki dan su nova pravila
još samo jedna od milion priča s tvojim imenom, a bez tvog osmeha
Sve je tako lako naopako
zar nije glupo da si nesrećan?
to danas može svako, svuda, svaki dan
Kada na noge ustane (ceo grad, ceo grad)
đavo odustane od "ljut i umoran"
šta će od nas da ostane? (tu i tad, tu i tad)
kad život normalan postane
Kad život normalan postane
šta će od nas da ostane?
Kada na noge ustane (ceo grad, ceo grad)
đavo odustane od "ljut i umoran"
šta će od nas da ostane? (tu i tad, tu i tad)
kad život normalan postane
(ceo grad, ceo grad) šta će od nas da ostane?
(ceo grad, ceo grad) kad život normalan postane
S.O.S.
Noćima ležim budan i gledam zid kraj sebe
iz mraka u tišini sam u ledenoj praznini
koja se zvala duša i bila topla kuća
a sad na vetru samo napuštena ruina
Predugo sam na obali
koju su svi napustili
još samo modri talasi mogu da razbiju moj bes
ako do tebe stignu
Još sanjam da postoji iskra na nebu tamnom
koja će pasti u moj svet i uvek biti sa mnom
oprosti dobri Bože što tražim mrvu sreće
mir i spokoj ispod kože, i ništa više, i ništa veće
Predugo sam na obali
koju su svi napustili
još samo modri talasi mogu da razbiju moj bes
ako do tebe stigne SOS, moj SOS...
Samo ti znaš
Zadnja jesen prošlog veka
ispod leda živa reka
talas izgubljen u srcu pustinje
kao skinut osmeh s lica
srušila se feniks ptica
na korak-dva od sna u magli vremena
Gledam oko sebe
i ne znam gde da krenem
kao da život prolazi bez nas
Samo ti znaš
da kažeš - bolje će da bude
i nismo sami ostali
samo ti znaš
da još veruješ u ljude
i u ono što smo sanjali
Kad sunce padne i tama nebo sakrije
ponoć slutnje koja kroz mene putuje
iako znam taj put ja mu se predajem
i tonem dole pravo prema dnu
tvoje su ruke brže i uvek me zaustave
tvoj pogled zna do srca da se probije
svaki dodir tvoj je lek, znak, svetlost kroz mrak
I onda spustim glavu
i samo ćutim dugo
u tvojoj kosi nestaje
Samo ti znaš
da kažeš - bolje će da bude
nismo sami ostali
samo ti znaš
da još veruješ u ljude
i u ono što smo sanjali
Zvuk skazaljke
Zvuk skazaljke i čekanje
minut je kao večnost dug
strepnja kroz glavu vozi krug
pa onda radost, pa opet strepnja
Set koji znam zaboravljam
dok zamišljam od Boga dar
drhtim od pomisli na stvar
koja stiže, i sve je bliže
i znam, i znam
prosto znam kao da uvek znao sam
Ne ostaje ništa važnije između nas
svet postaje mesto u srcu najveće
za život koji počinje, i tek što nije...
Zvuk skazaljke i čekanje
dok zamišljam od Boga dar
drhtim od pomisli na stvar
koja stiže, i sve je bliže
i znam, i znam
prosto znam kao da uvek znao sam
Ne ostaje ništa važnije između nas
svet postaje mesto u srcu najveće
za život koji počinje, i tek što nije tu
Ne ostaje ništa važnije između nas
svet postaje mesto u srcu najveće
za život koji počinje, i tek što nije tu
Ne ostaje ništa važnije između nas
svet postaje mesto u srcu najveće
za život koji počinje, i tek što nije...
Indija
Ramajana, priča s istoka
o Bogovima s Hindu Olimpa
sitar, daira
i telo ispod sarilja
U uglu sobe kroz polu-mrak i dim
čekaš da prvi korak napravim
i znaš da sam lenj
u tvojoj mreži zaglavljen
U dugoj noći bez sna
bila si moja lira čarobna
kažeš - čućeš me uvek kad se setiš Indije
u dugoj noći bez sna
izvan sveta, izvan vremena
čujem te uvek kad se setim Indije
I dok naše senke igraju
na zidu Kata Kali predstavu
znaš me jedan dan
i kao Bog se osećam
Нема коментара:
Постави коментар