1996
1. Silikon (2004.) (3:42)
2. Tvoja je gajba sigurna (5:10)
3. Još te volim (4:43)
4. To! (3:50)
5. Iza nas... (4:36)
6. Leti leti ptico (4:36)
7. Nezgodna varijanta (jedna od...) (5:27)
8. Ne volim zimu (2:41)
9. Što ne može niko možeš ti (5:07)
Tekstovi - Bajaga
Muzika - Bajaga (osim br. 8 - Žika Milenković)
Aranžmani & Produkcija - Bajaga & Instruktori
Bajaga i Instruktori su:
Momčilo Bajagić - vokal, gitara
Miroslav Cvetković - bas, vokal
Žika Milenković - vokal, gitara
Vlada Negovanović - gitare, vokal
Saša Lokner - klavijature, vokal
Čeda Macura - bubnjevi, vokal
Gosti - Saša Habić - violončelo, Boško Milaković - drum programming
Pevali, svirali i snimali sami kod Vlade na gajbi
Beograd, avgust - novembar '96.
Art produkcija: Spectra
Foto: Nenad Marjanović
Styling: Jelena Maćić - Marjanović
Design: Ivana M.
Grafička obrada & priprema: Komuna
Urednik: K. Kovač
Za izdavača: M. Ćatović/M. Vučelić
Silikon (2004.)
Kad uključim televizor vidim ceo svet
ne povezuj mene grešnog još na Internet
dovoljno mi naudio svaki satelit
silikonski Bože, mislim da smo sa tim kvit
Jer neću da gledam
da mislim šta misliš da treba
Voleo bih ako grešim, mada mislim da
da je Orvel poranio dvaes', godina
svakoj ženi silikonom ti ulepšaj trap
meni ne ugrađuj ništa, nisam Robokap
Glava mi je puna raznih informacija
desi mi se često 'error' situacija
mozak mi se automatski pretvori u sir
jer je neko stisn'o dugme "all memories clear"
Tvoja je gajba sigurna
Te sam noći ulicama šetao sam sam
ni slutio nisam da će skoro biti dan
iza sebe čujem jedan pucanj - tras
i sirene, sirene svuda oko nas
Bolje da se pomerim ja dok ne krene buka
krenuo sam tvojoj kući tad brzinom zvuka
rado si mi otključala, mada je već zora
A tvoja je gajba sigurna
u gvožđe je okovana
sa 24 alarma
u njoj
Pito sam te odmah s vrata, tek da smirim živce
- ko navija za muriju, a ko za negativce?
Ali to nam sada nije konfrontacija
jer je jutro i romantična je situacija
Sipala si piće i uskočila u kadu
ja sam gledao satelit, američku estradu
kad si se pojavila u oblaku parfema
Ti i tvoja kosa mirisna
k'o sveža reka planinska
a meni je do plivanja
u njoj
A tvoja je gajba sigurna
u gvožđe je okovana
sa 24 alarma
u njoj
Osam dana nismo vrata otključavali
osam noći malo sasvim, malo spavali
i kada sam odlazio rekla si mi tad
- Dođi uvek, dođi uvek, dođi uvek kao sad
Jer tvoja je gajba sigurna
u gvožđe je okovana
sa 24 alarma
u njoj
A tvoja je kosa mirisna
k'o sveža reka planinska
a meni je do plivanja
u njoj
Da, tvoja je gajba sigurna
u gvožđe je okovana
sa 24 alarma
u njoj
A tvoja je kosa mirisna
k'o sveža reka planinska
a meni je do plivanja
u njoj
Još te volim
Godine nižeš k'o da su perle
od bižuterije do ćilibara
a tek poneka blistavi brilijant
Možda u nekom drugom životu
prepoznaš mene k'o ukus vina
pa uporedi otiske svoje
na mome srcu od plastelina
Par stotina godina
ni jave ni sna
u beskraju večnosti
gde čekam te ja
još te volim
Da li ponekad sama u mraku
osetiš setu gluvu a jaku
i miris kose mokre od kiše
da li još uvek isto miriše
To!
To!
Ne znam da l' je paranoja il' eksperiment
u glavi mi diriguje ludi dirigent
nekada je vrlo dobar ko Fon Karajan
ali bi ga vrlo rado isterao van
To!
Svaka orkestracija k'o halucinacija
a improvizacija na pogrešan ton
a kad se sve to desi po tebe zovem ja
jer ti si dobri anđeo sa moga ramena
Ti, samo ti možeš doći do mene
jer barijere su sve probijene
Kad zaključam srce, oči, uši
niko ne zna šta mi je u duši
to jedino za tebe ne važi
hajde, dođi, pa mi to pokaži
To!
Iza nas...
Ka starom kraju
još vozi ista linija
autobus prazan
anđeo, zadnja platforma
Ničeg se više
ničeg se više ne sećam
od toga trena
u javu retko navraćam
Zato ćuti, šta će reči
kada oči govore
mene tvoje somot usne
uvek lako prevare
Ili reci da me voliš
slatko, najslađe što znaš
ili priznaj da je ljubav
iza nas
U donjem gradu
kod brda za razmišljanje
prolećni vetar
umiva tvoje obraze
Ničeg se više
ničeg se više ne sećam
od toga trena
na zemlju retko navraćam
Zato ćuti, šta će reči
kada oči govore
mene tvoje somot usne
uvek lako prevare
Ili reci da me voliš
slatko, najslađe što znaš
ili priznaj da je ljubav iza nas
Leti leti ptico
Leti, leti ptico, nek' te služe krila
ispod tebe spava stari kontinent
onaj grad u kom je sada moja draga
svetlima u mraku pravi ornament
A ja stižem iz daleka
ne znam da li još me čeka
moje misli sad kroz etar
nosi planetarni vetar
Leti, leti ptico
leti, leti ptico...
Leti, leti ptico i ne štedi snage
javi joj da stižem, mada ona zna
suvim ću ti zlatom pozlatiti krila
samo me odnesi kuda moram ja
A ja stižem iz daleka
ne znam da li još me čeka
moje misli sad kroz etar
nosi planetarni vetar
Leti, leti ptico
leti, leti ptico...
Svaki sekund kako minut, svaki minut kao sat
samo prašina u glavi i lagano koči vrat
jer ja stižem iz daleka gde je sasvim drugi svet
hajde, zapevajmo ptico da nam brže prođe let
Leti, leti ptico, nek' te služe krila
ispod tebe spava stari kontinent
dok Evropa spava, ovaj grad je budan
svetima u mraku pravi ornament
A ja stižem iz daleka
ne znam da li još me čeka
moje misli sad kroz etar
nosi planetarni vetar
Leti, leti ptico
leti, leti ptico...
Nezgodna varijanta (jedna od...)
Ja sam znao još odavno
da to neće proći slavno
ako me za srce prišiješ
Sve sam znao od početka
takva stvar je vrlo retka
jednom u milion slučaja
Nezgodna je varijanta
kad zavoliš muzikanta
jer to ima više mana
sanjaš snove od kristala
koje ptica glasom razbije
Rek'o sam ti tad pošteno
- šta ćeš sa mnom lepa ženo
ali ti me nisi slušala
Ne volim zimu
Sunce sija, kako lepa melodija
tako mi prija
brijem bradu, brijač klizi preko lica
pa me golica
Uz široki osmeh idem prema gradu
gde god gledam vidim neku mladu
sređenu curu kao za paradu
u maju i junu
u julu i avgustu
Zimsko doba vrlo bitno menja stanje
i menja klimu
samo magla probija kroz golo granje
ne volim zimu
A ja ipak tražim neku mladu
smrzavam se, al' ne gubim nadu
sve su zimske obukle kapute
pa ne vidim kakve su one
kroz vunene pantalone
Ne volim zimu
jer ona prija
samo eskimu
ne volim zimu
Što ne može niko možeš ti
Pozovi me kad ti trebam ja
u ovoj rupi između vekova
da zajedno stignemo do sna
sami na raskrsnici svetova
I daj mi znake
dovoljno jake
daj mi snage i hrabrosti
što ne može niko, možeš ti
Pokaži mi da je igra dar
koji nikad nismo gubili
nebitna vrlo bitna stvar
u koju smo se odmah zaljubili
I daj mi znake
dovoljno jake
daj mi snage i hrabrosti
što ne može niko, možeš ti
Ubedi me da je život lep
protiv svih pravila i zakona
izađi sa mnom među svet
ovo su dani visokog napona
Nek zvona zvone
za šampione
daj mi snage i hrabrosti
što ne može niko, možeš ti
Нема коментара:
Постави коментар