Datum rezanja vinila: 11.11.1988
1. Gore-dole (3:56)
2. Plavi safir (4:45)
3. Verujem - ne verujem (3:21)
4. Godine prolaze (3:50)
5. Ruski voz (4:12)
6. Vesela pesma (3:34)
7. Tišina (4:52)
8. Život je nekad siv - nekad žut (3:54)
9. Otkada tebe volim (3:58)
MOMČILO BAJAGIĆ - glas, gitara, akustična gitara
ALEKSANDAR LOKNER - klavijature, glas
ŽIKA MILENKOVIĆ - glas
VLADA GOLUBOVIĆ - bubnjevi, glas
MIROSLAV CVETKOVIĆ - bas, glas, M.C.I.
NENAD STAMATOVIĆ - gitara, glas
SAŠA DRAGIĆ - izvršni producent, glas
TEKSTOVI: BAJAGA (osim 6: BAJAGA i ŽIKA)
MUZIKA: BAJAGA (osim 5 i 8: ŽIKA i 6: ŽIKA i BAJAGA)
ARANŽMANI: BAJAGIĆ, LOKNER, CVETKOVIĆ, GOLUBOVIĆ, MILENKOVIĆ, HABIĆ
PRODUCENT: SAŠA HABIĆ
SNIMATELJ: JAN ŠAŠ
TEHNIČAR: MIŠA "AMADEUS" ĐURIĆ
Snimano u Studiju "M" i Studiju "1" Radija Novi Sad u jesen '88.
Materijal miksan na digitalni master "SONI" zahvaljujući ljubaznosti Studija "MATRIX" VETERNIK
Zahvaljujemo se: NOVOMSADU, Produkciji "M", Filetu iz "DENDIJA", ŽELIMIRU, MIŠI, RAKCU, KATARINI, OLIVERU, ŽIKI i svima koji su nam pomogli.
Posebno se zahvaljujemo IVICI VLATKOVIĆU koji je snimao vokal i sinti u "Plavi safir" i "Život je"
Gosti: BRANKO MAČIĆ, VLADA NEGOVANOVIĆ, BATA BOŽANIĆ, DAVOR ROGIK
FOTO: GORANKA MATIĆ i M. S. ĐAKON
DIZAJN: GORANKA MATIĆ
Recenzent:: Đorđe Debač
Glavni i odgovorni urednik: Stanko Terzić
Gore-dole
Nemoj nikad biti dole
mada neki i to vole
nemoj nikad biti dole
jer sve dole noge bole
Gore-dole, gore-dole
sve je gore dole
Nemoj nikad biti gore
za to uvek ima fore
nemoj nikad biti gore
jer svi gore i pregore
Gore-dole, gore-dole
sve je gore dole
Idemo malo dole
idemo malo gore
Nemoj nikad biti dole
mada neki i to vole
nemoj nikad biti dole
jer sve dole noge bole
Gore-dole, gore-dole
sve je gore dole
Nemoj biti u sredini
jer ćeš biti u manjini
nemoj biti u sredini
ili prvi bar otkini
Gore-dole, gore-dole
sve je gore dole
Idemo malo dole
idemo malo gore
Plavi safir
Kuda si pošla sa tim tamnim očima
i čije ime ti na usni počiva
kaži mi, ko ti gužva postelju
i ko ima zlatne ključeve
od tvojih tajnih odaja
Daj da te pratim gde god da si krenula
sretan je onaj s kim si noći delila
daj da te pratim i da budem sena
da ne budeš usamljena
kad po vodi budeš hodala
Hajde, plavi moj safiru
hajde, čežnjo i nemiru
hajde, dođi i ostani tu
Duvaju promaje kroz vrata naroda
tuda smo prošli mi još davno nekada
kaži mi, ko ti gužva postelju
i ko ima zlatne ključeve
od tvojih tajnih odaja
Verujem - ne verujem
Gluvo je doba, svi su zaspali
osećam strašan nedostatak buke
hoću da vrištim, a ne mogu sam
ljudi su danas osetljivi na zvuke
Jer je noć, noć, noć, noć
totalni je mrak
ništa se više ne vidi u tami
ovo svetlo je usamljeni zrak
osećam ipak k'o da nismo sami
ti i ja
Verujem - ne verujem
Ustani, nije vreme spavanja
dođi da čuješ pobedničke trube
umij se vodom sa ovog izvora
napolju ljudi pevaju kroz zube
Čekamo jutro da se razdani
da neko dođe i donese sveću
u ovom mraku čovek ne vidi
a ja da čekam ne mogu i neću
Godine prolaze
Sećam se slike ja
od pre par godina
na slici proleće i sunčan dan
u bašti mirisa
cvetovi irisa
šarena hartija
i ti i ja
Sećam se slike ja
pre jedno mesec-dva
na slici septembarski vreo dan
na reku uzdaha
sunce se ne vraća
zelena obala
i ti i ja
Godine prolaze
nervoznim korakom
godine prolaze
mi stojimo
jesmo li sretniji
jesmo pametniji
godine prolaze
mi gledamo
Ruski voz
Voz
pospani voz za Harkov-Gomelj-Lenjingrad
znam
kako je noćas dalek Beograd
Neće moći nikada
olovka i hartija
i svi ruski poštari
ne mogu ti odneti
pismo koje pišem ja
marka s likom Lenjina
i u pismu jedina
tuga što me razbija
Nije vodka rakija
mada noćas udara
tuga mi je velika
velika ko Rusija
ja ne mogu poslati
ljubav, jer se ne šalje
nit' sam mog'o poneti
sobom tvoje poljupce
Voz
u vozu izgužvana lica putnika
ti
si tamo negde iza onih planina
Da l' si možda zaspala
il' si budna kao ja
da l' te muče nemiri
il' te ništa ne muči
kada budeš čitala
pismo koje pišem ja
tajna biće skrivena
iza ovih redova
Vesela pesma
Kako sam tužan kad se setim moja jedina
koliko noći pokraj mene nisi spavala
tužnog detinjstva svoga odmah sam se setio
tužan sam bio jer te nisam još primetio
Neću da pitam dušo šta si noćas radila
u mome srcu gorku travu si posadila
ne slušam zato šta mi ljudi govore
ja noćas pijem samo zbog ljubomore
Sijaju zvezde kao oči konobarice
da si bar ovde, pa da dođu i drugarice
niz moje grlo klizi ljuta prepečenica
neka me složi kao složena rečenica
Pomozi, Bože, ne znam kako ću sa ženama
ne znaš jel' piće sada teče tvojim venama
zbog jedne žene koja dušu mi je ukrala
ti noćas piješ, nek poteče rakija
Ja moram da pijem da zaboravim
ja ne smem trezan tu da boravim
Tišina
Mrak se skupio u kap
rano jutro kao slap
ulazi u sobu
da l' si ikad pitala
tamne senke zidova
ujutro gde odu
oči su ti sklopljene
usne su ti umorne
ne ljubi me njima
nisu čvorci pevali
dok je iznad krovova
svirala tišina
Hajde, Bože, budi drug
pa okreni jedan krug
unazad planetu
noć je kratko trajala
a nama je trebala
najduža na svetu
u mom oku samo hlad
u mom srcu samo stud
inje i prašina
nisu čvorci pevali
dok je iznad krovova
svirala tišina
U cik zore zviždi voz
njime odlazim u Oz
neću da se vratim
što god tebi napišem
pocepam i obrišem
al' ti moraš znati
nisi se probudila
zato nisi videla
igrale su sene
nek' te dobri duhovi
i kraljevski orlovi
čuvaju od mene
Život je nekad siv - nekad žut
Bože, što si pijan
Život je nekad siv - nekad žut
život je ovaj put
za mene zabrinut
Ne brini Žiko ti
kažu svi
Žile, nemoj brinuti
boluješ od ljubavi
to se teško podnosi
Toliko je volim
a nisam sa njom
baš ti sada ja pričam o tom
koliko je volim
ja najbolje znam
i na kraju ćeš ostati sam
Tvoj život je
nekad siv, nekad siv, nekad žut
Život je nekad žut - nekad siv
život je kad si živ
život je zato kriv
Otkada tebe volim
Sad nemoj ništa da mi govoriš
prepoznaću šta god da pomisliš
večeras samo nemoj
da me ne voliš
Preboleću što god da učiniš
učiniću ti sve što poželiš
večeras samo nemoj
da me ostaviš
Od koga si se ti to sakrila
u meni čitav svet se rasipa
otkada tebe volim
pamet ne sluša
da l' išta može da se sakrije
po licu kad se svetlo polije
otkada tebe volim
vreme ne ide
I nemoj ništa da mi govoriš
prepoznaću što god da pomisliš
večeras samo nemoj
da me ne voliš
Preboleću što god da učiniš
učiniću ti sve što poželiš
večeras samo nemoj
da me ostaviš
Od koga si se ti to sakrila
u meni čitav svet se rasipa
otkada tebe volim
pamet ne sluša
da l' išta može da se sakrije
po licu kad se svetlost polije
otkada tebe volim
vreme ne ide
Нема коментара:
Постави коментар