PGP RTB - 2121557
Datum rezanja vinila: 30.01.1984
1. Berlin
2. Mali slonovi
3. Poljubi me
4. Limene trube
5. Znam čoveka
6. Tekila-gerila
7. Marlena
8. Kosooka
9. Tamara
10. Pustite me, druže
11. Papaline
Na ploči su radili:
Gitara - Krle, Nele i Bajaga
Bubnjevi i udaraljke - Vlada (Čovek koji je pobedio ritam-mašinu)
Bas gitara - Neša Japanac
Klavijature i ritam-mašine - Bata Kovač
Duvači - Kire Mitrev (trombon), Ivan Švager (klarinet)
Vokal - Bajaga
Ostali vokali - Dejan Cukić, Nele, Bata Kovač, Cvele i Bora Longa
Devojka u "Papalinama" - Suzana Petričević
Psihoanaliza - Dr Spira
Snimatelj - Zoran Radetić
Producent - Kornelije Kovač
Muzika i tekstovi - Bajaga
Snimano kod kuće
i u studiju 5
Beograd, novembar-decembar, 1983
Hvala Nataši i Blaži
Crtež i slovno rešenje - Željko Pahek
Dizajn i fotografija - Goranka Matić
Recenzent - Đorđe Debač
Glavni i odgovorni urednik - Stanko Terzić
Berlin
Moj ćale je hteo pešaka do Berlina
da uhvati lično Adolfa za uši
a kada je stigao negde do Beča
već su ga prestigli Ameri i Rusi
Te zime je bilo vruće u Berlinu
na nebu je pisalo B-52
i veliki buketi od usijanog gvožđa
su padali na krovove k'o grozdovi od grožđa
Na Berlin, nisam mislio na Berlin
ja sam mislio na Berlin
sa Berlincima
Mali slonovi
Sasvim prazna livada
spava južna Azija
a na pustoj livadi
igraju mali slonovi
bole ih mali đonovi
igraju mali slonovi čitavu noć
Azijske lepe devojke
češljaju svoje uvojke
kad na pustoj livadi
igraju mali slonovi
Azijske lepe devojke
češljaju svoje uvojke čitavu noć
Čuju se bubnjevi i zurle
visoko podigli su surle
svuda od Cejlona do Burme
padaju kokosi i urme
Njihove majke slonice
mole svoje bogove
da za male slonove
naprave nove đonove
njihove majke slonice
mole svoje bogove čitavu noć
Poljubi me
Mesec je mlad, a noć je vrela
padaju zvezde padalice
i dok mi kaplje znoj sa čela
mrak je i ne vidim ti lice
Dole pod nama čuje se kako
škripe točkovi noćnih šofera
a ja te volim u mrklom mraku
na zadnjem spratu solitera
Poljubi me, dotakni me usnama
sa usnama ko zgaženim trešnjama
Ponekad kada blesne svetlo
velike neonske reklame
ugledam tvoje mačije oči
kako me miluju iz tame
Mesec je mlad, a noć je vrela
zvezde se roje iznad glave
veče miriše na pozno leto
a ti na retke poljske trave
Limene trube
Ljubim te, nije najbolje
na nebu strašno znamenje
ljubim te, bolje ne može
maršira teško kamenje
Ja stojim, gledam, ne shvatam
i gubim koncentraciju
misli mi beže, nestaju
idu u emigraciju
Limene trube duvaju
ne volim vojnu muziku
Pa brišem ruž sa usana
i brišem znoj sa dlanova
ne izlazite nikuda
iz zaključanih stanova
Ljudi beže, ljudi beže
ljudi beže, ljudi odlaze...
Znam čoveka
Znam čoveka, stanovao je tu odmah iza
mučila ga apstinentska kriza
mučila ga danima
On mi je rekao da se susreo sa samim Bogom
da je u grobu s jednom nogom
da sa sobom ne priča
Čovek se mučio, čovek je non-stop mislio na belo
i ne zato što mu se htelo
niti što je voleo
Imao je male zenke
bledu facu, ružno lice
patio je od hronične
ne-ne-ne-nesanice
Znam čoveka, on je pokušao da se skine
ali je teško sa visine
da se spustiš bezbolno
Još mi je rekao kako je sanjao nekakve vrane
koje su graktale sa grane
koje su mu pričale
Da je on gotov, da je samo pola ljudskog bića
da je još jedan od slabića
od uličnih kerova
Imao je male zenke
bledu facu, ružno lice
patio je od hronične
ne-ne-ne-nesanice
Tekila-gerila
Ovo je pesma o Huanu
momku koji je imao stila
kada je živeo negde dole
severo-južno od Brazila
Ni Markes ni Kastaneda
nisu znali Huanita
ali su čuli da mu je deda
susreo lično Meskalita
Huan je voleo Mariju-Anu
prelepu rozu iz Makonda
ona je bila zarobljenik
odvratnog generala La
Huan je drmnuo tekilu
Huan je skupio gerilu
Huan je pucao u stilu
RA-TA-RA-TA-RA
Tekila-gerila
Tekli su krv, voda i žuč
Huan sklon revoltu i buntu
žestok je napravio puč
srušio celu vojnu huntu
Pa je oženio Mariju-Anu
prelepu rozu iz Makonda
svašta su imali u planu
ja ne znam šta je bilo onda
Znam da se kao sedi starac
pored svoje Marije-Ane
setio kako je kao klinac
imao strašno burne dane
Kako je drmnuo tekilu
kako je skupio gerilu
kako je pucao u stilu
RA-TA-RA-TA-RA
Tekila-gerila
Marlena
Marlena ima ljubičaste cipele
Marlena nosi ružičaste čarape
Marlena ima roken-rol u nogama
i sitnije probleme s' lakim drogama
Marlena ima slike ispod temema
Marlena nikad, nikad nema vremena
Marlena ima roken-rol u nogama
i bele zube oštre kao ajkula
Marlena, kotrljaj se kao stena
osećam te ispod vena
baš te osećam
moja Marlena, od cipela do ramena
osećam te ispod vena
baš te osećam
Kosooka
Svilena buba, žad i čaplje
monsun je nebo koje kaplje
Vijetnam i Kampučija
svi citaju Konfučija
Ulice blatnjave i uske
jedemo pirinač bez ljuske
ulice blatnjave i uske
volimo pirinač bez ljuske
Kosooka povedi me na krilima od zmaja
Kosooka položi me na cvetove od čaja
Tamara
Ispred teatra Baljšoj
ja sam te čekao satima
tvoj beli hrt Berzoi
je lajao pred vratima
Na minus dvadeset i šest
Moskva je tonula u san
ja sam se topio k'o sneg
kada ga staviš na dlan
Tamara, čekanje me strašno zamara
bele noći vetar šamara
a tebe nema
Tamara, nikad nije bilo tužnije
da smo samo malo južnije
negde dole južno
A ja sam bio strašno Cool
i nisam padao na fore
da li je tako bilo hladno
i mornarima sa Aurore
Mada si bila lepša od Neve
i raskošnija od Jermitaža
ne bi te ček'o ni Žilber Beko
to bi za njega bila blamaža
Pustite me, druže
Lovely lady
My sweet baby...
Ponoć je prošla već odavno
mene hvata san
umoran idem ulicom praznom
gledam - sviće dan
neko viče: Čupavac stani!
Molim?
Ličnu kartu, čupavac, stani!
Ja?
Jeli čupavac jesi ti normalan?!
Znaš li koje je doba noći!?!
Ko te pušta s takvom kosom?!
Sad ćeš lepo sa mnom poći!
Ma, pustite me, druže!
Nemaš nikakvu važeću potvrdu
prijavu stana, legitimaciju
taksenu marku i krštenicu
ti zezaš celu administraciju
Ma, pustite me, druže!
Hajde, momak, sedaj u kola
nemoj da upotrebim ovu palicu
ko se normalan šeta noću?!
Vidi ti njega, neće u "maricu"
Ma, pustite me, druže!
Ili si pijan, ili si blesav,
ili možda nešto još gore?!
Šta me gledaš, zavrni rukave!
Kod mene ne pale nikakve fore
Ma, pustite me, druže!
Dežurni, ovog ostavi ovde
nek' malo ohladi tu svoju glavu
ako se buni ti ga pritegni
znaš da su oni uvek u pravu
Ma, pustite me, druže!
Lovely lady
My sweet baby...
Papaline
Voljeo sam te pored plaćaone
u daljini čula su se zvona koja zvone
voljeo sam te jedne noći hladne
sve su pjesme ljubavne ljigave i gadne
sve su pjesme ljubavne ljigave i gadne
Voleo si me pored plaćaone
u daljini čula su se zvona koja zvone
voleo si me jedne noći hladne
uz pesme ljubavne, bezvezne i gadne
uz pesme ljubavne, bezvezne i gadne
Nema više one stare plaćaone
ne čuju se u daljini zvona kaj zvone
nema više sira, nema krua vina
nema više naših malih papalina
nema više naših malih papalina
Nema više one stare plaćaone
ne čuju se u daljini zvona koja zvone
nema više sira nema panje vina
nema više naših malih papalina
nema više naših malih papalina
Nema nema nema nema naših papalina
nema nema nema nema naših papalina
nema više naših malih papalina
i naših pipica kaj su trčale po dvorištu
i zobale zrnevlje
ničeg nema, sve je prekrio snijeg
super!
Datum rezanja vinila: 30.01.1984
1. Berlin
2. Mali slonovi
3. Poljubi me
4. Limene trube
5. Znam čoveka
6. Tekila-gerila
7. Marlena
8. Kosooka
9. Tamara
10. Pustite me, druže
11. Papaline
Na ploči su radili:
Gitara - Krle, Nele i Bajaga
Bubnjevi i udaraljke - Vlada (Čovek koji je pobedio ritam-mašinu)
Bas gitara - Neša Japanac
Klavijature i ritam-mašine - Bata Kovač
Duvači - Kire Mitrev (trombon), Ivan Švager (klarinet)
Vokal - Bajaga
Ostali vokali - Dejan Cukić, Nele, Bata Kovač, Cvele i Bora Longa
Devojka u "Papalinama" - Suzana Petričević
Psihoanaliza - Dr Spira
Snimatelj - Zoran Radetić
Producent - Kornelije Kovač
Muzika i tekstovi - Bajaga
Snimano kod kuće
i u studiju 5
Beograd, novembar-decembar, 1983
Hvala Nataši i Blaži
Crtež i slovno rešenje - Željko Pahek
Dizajn i fotografija - Goranka Matić
Recenzent - Đorđe Debač
Glavni i odgovorni urednik - Stanko Terzić
Berlin
Moj ćale je hteo pešaka do Berlina
da uhvati lično Adolfa za uši
a kada je stigao negde do Beča
već su ga prestigli Ameri i Rusi
Te zime je bilo vruće u Berlinu
na nebu je pisalo B-52
i veliki buketi od usijanog gvožđa
su padali na krovove k'o grozdovi od grožđa
Na Berlin, nisam mislio na Berlin
ja sam mislio na Berlin
sa Berlincima
Mali slonovi
Sasvim prazna livada
spava južna Azija
a na pustoj livadi
igraju mali slonovi
bole ih mali đonovi
igraju mali slonovi čitavu noć
Azijske lepe devojke
češljaju svoje uvojke
kad na pustoj livadi
igraju mali slonovi
Azijske lepe devojke
češljaju svoje uvojke čitavu noć
Čuju se bubnjevi i zurle
visoko podigli su surle
svuda od Cejlona do Burme
padaju kokosi i urme
Njihove majke slonice
mole svoje bogove
da za male slonove
naprave nove đonove
njihove majke slonice
mole svoje bogove čitavu noć
Poljubi me
Mesec je mlad, a noć je vrela
padaju zvezde padalice
i dok mi kaplje znoj sa čela
mrak je i ne vidim ti lice
Dole pod nama čuje se kako
škripe točkovi noćnih šofera
a ja te volim u mrklom mraku
na zadnjem spratu solitera
Poljubi me, dotakni me usnama
sa usnama ko zgaženim trešnjama
Ponekad kada blesne svetlo
velike neonske reklame
ugledam tvoje mačije oči
kako me miluju iz tame
Mesec je mlad, a noć je vrela
zvezde se roje iznad glave
veče miriše na pozno leto
a ti na retke poljske trave
Limene trube
Ljubim te, nije najbolje
na nebu strašno znamenje
ljubim te, bolje ne može
maršira teško kamenje
Ja stojim, gledam, ne shvatam
i gubim koncentraciju
misli mi beže, nestaju
idu u emigraciju
Limene trube duvaju
ne volim vojnu muziku
Pa brišem ruž sa usana
i brišem znoj sa dlanova
ne izlazite nikuda
iz zaključanih stanova
Ljudi beže, ljudi beže
ljudi beže, ljudi odlaze...
Znam čoveka
Znam čoveka, stanovao je tu odmah iza
mučila ga apstinentska kriza
mučila ga danima
On mi je rekao da se susreo sa samim Bogom
da je u grobu s jednom nogom
da sa sobom ne priča
Čovek se mučio, čovek je non-stop mislio na belo
i ne zato što mu se htelo
niti što je voleo
Imao je male zenke
bledu facu, ružno lice
patio je od hronične
ne-ne-ne-nesanice
Znam čoveka, on je pokušao da se skine
ali je teško sa visine
da se spustiš bezbolno
Još mi je rekao kako je sanjao nekakve vrane
koje su graktale sa grane
koje su mu pričale
Da je on gotov, da je samo pola ljudskog bića
da je još jedan od slabića
od uličnih kerova
Imao je male zenke
bledu facu, ružno lice
patio je od hronične
ne-ne-ne-nesanice
Tekila-gerila
Ovo je pesma o Huanu
momku koji je imao stila
kada je živeo negde dole
severo-južno od Brazila
Ni Markes ni Kastaneda
nisu znali Huanita
ali su čuli da mu je deda
susreo lično Meskalita
Huan je voleo Mariju-Anu
prelepu rozu iz Makonda
ona je bila zarobljenik
odvratnog generala La
Huan je drmnuo tekilu
Huan je skupio gerilu
Huan je pucao u stilu
RA-TA-RA-TA-RA
Tekila-gerila
Tekli su krv, voda i žuč
Huan sklon revoltu i buntu
žestok je napravio puč
srušio celu vojnu huntu
Pa je oženio Mariju-Anu
prelepu rozu iz Makonda
svašta su imali u planu
ja ne znam šta je bilo onda
Znam da se kao sedi starac
pored svoje Marije-Ane
setio kako je kao klinac
imao strašno burne dane
Kako je drmnuo tekilu
kako je skupio gerilu
kako je pucao u stilu
RA-TA-RA-TA-RA
Tekila-gerila
Marlena
Marlena ima ljubičaste cipele
Marlena nosi ružičaste čarape
Marlena ima roken-rol u nogama
i sitnije probleme s' lakim drogama
Marlena ima slike ispod temema
Marlena nikad, nikad nema vremena
Marlena ima roken-rol u nogama
i bele zube oštre kao ajkula
Marlena, kotrljaj se kao stena
osećam te ispod vena
baš te osećam
moja Marlena, od cipela do ramena
osećam te ispod vena
baš te osećam
Kosooka
Svilena buba, žad i čaplje
monsun je nebo koje kaplje
Vijetnam i Kampučija
svi citaju Konfučija
Ulice blatnjave i uske
jedemo pirinač bez ljuske
ulice blatnjave i uske
volimo pirinač bez ljuske
Kosooka povedi me na krilima od zmaja
Kosooka položi me na cvetove od čaja
Tamara
Ispred teatra Baljšoj
ja sam te čekao satima
tvoj beli hrt Berzoi
je lajao pred vratima
Na minus dvadeset i šest
Moskva je tonula u san
ja sam se topio k'o sneg
kada ga staviš na dlan
Tamara, čekanje me strašno zamara
bele noći vetar šamara
a tebe nema
Tamara, nikad nije bilo tužnije
da smo samo malo južnije
negde dole južno
A ja sam bio strašno Cool
i nisam padao na fore
da li je tako bilo hladno
i mornarima sa Aurore
Mada si bila lepša od Neve
i raskošnija od Jermitaža
ne bi te ček'o ni Žilber Beko
to bi za njega bila blamaža
Pustite me, druže
Lovely lady
My sweet baby...
Ponoć je prošla već odavno
mene hvata san
umoran idem ulicom praznom
gledam - sviće dan
neko viče: Čupavac stani!
Molim?
Ličnu kartu, čupavac, stani!
Ja?
Jeli čupavac jesi ti normalan?!
Znaš li koje je doba noći!?!
Ko te pušta s takvom kosom?!
Sad ćeš lepo sa mnom poći!
Ma, pustite me, druže!
Nemaš nikakvu važeću potvrdu
prijavu stana, legitimaciju
taksenu marku i krštenicu
ti zezaš celu administraciju
Ma, pustite me, druže!
Hajde, momak, sedaj u kola
nemoj da upotrebim ovu palicu
ko se normalan šeta noću?!
Vidi ti njega, neće u "maricu"
Ma, pustite me, druže!
Ili si pijan, ili si blesav,
ili možda nešto još gore?!
Šta me gledaš, zavrni rukave!
Kod mene ne pale nikakve fore
Ma, pustite me, druže!
Dežurni, ovog ostavi ovde
nek' malo ohladi tu svoju glavu
ako se buni ti ga pritegni
znaš da su oni uvek u pravu
Ma, pustite me, druže!
Lovely lady
My sweet baby...
Papaline
Voljeo sam te pored plaćaone
u daljini čula su se zvona koja zvone
voljeo sam te jedne noći hladne
sve su pjesme ljubavne ljigave i gadne
sve su pjesme ljubavne ljigave i gadne
Voleo si me pored plaćaone
u daljini čula su se zvona koja zvone
voleo si me jedne noći hladne
uz pesme ljubavne, bezvezne i gadne
uz pesme ljubavne, bezvezne i gadne
Nema više one stare plaćaone
ne čuju se u daljini zvona kaj zvone
nema više sira, nema krua vina
nema više naših malih papalina
nema više naših malih papalina
Nema više one stare plaćaone
ne čuju se u daljini zvona koja zvone
nema više sira nema panje vina
nema više naših malih papalina
nema više naših malih papalina
Nema nema nema nema naših papalina
nema nema nema nema naših papalina
nema više naših malih papalina
i naših pipica kaj su trčale po dvorištu
i zobale zrnevlje
ničeg nema, sve je prekrio snijeg
super!
Нема коментара:
Постави коментар