1999
1. Puls (4:05)
2. Da li zna? (3:19)
3. Demagogija (3:04)
4. Pleme (3:15)
5. Bez oblika (3:48)
6. Opasan ples (3:48)
7. Brod od papira (3:19)
8. Teška ljubav (4:25)
9. Otisak dlana (4:02)
10. Zauvek (3:54)
DALI SEBE:
Đule: vokal/prateći, gitara, mandolina, bass (5)
Srba: bubanj, prateći
Saša H: klavijature/percussion
Ryan Nemuryn: bass
Dušan "Gary" Bogović: bass (2)
Nenad "Japonesse" Stefanović: bass (7,8)
MUZIKA: Đule, osim 3 Đule i Srba; 1 Đule, Srba i Saša; 6 Saša i Đule; 4 i 10 Đule i Saša
TEKST: Đule, osim 4 Đule i Srba po motivima Desanke Maksimović
ARANŽMAN: Đule, osim 2 Đule i Srba; 1 i 3 Saša, Đule i Srba; 9 Đule i Saša; 4 i 10 Saša i Đule; 6 Saša
PRODUCENT: Aleksandar Saša Habić ("Da, da, dragi moj Viktore")
SNIMATELJ: Ivan "Lenha" Kljajić
MIX: Saša Habić i Ivan Kljajić
DIGITAL "O" MASTERING: Darko Stanojević
POST PRODUKCIJA: Saša H., Ivan K. i Darko S.
SNIMANO U: Studio "O" tokom novembra '98. godine
TEHNIČKA EKIPA: tehničar grupe - Miša "Amadeus" Đurić, uvek spreman za sve - Miško Zorić, "custommag" - Kiki Pavlović (pojačala), čovek "smelost" - Mirko Tasić (gitare)
FOTOGRAFIJE I DIZAJN OMOTA: Aleksandar Kujučev @Photographix
Puls
Sve što poželiš pažljivo biraj, to se može i dogoditi
neki putevi kojima teška sudbina hoda su nevidljivi
U mom oku je divljina, velika i gladna
iz dana u dan, ona dolazi i odlazi u talasima
Moraš me zvati
Panika voli da širi krila, brže se širi od infekcije
izdahni moje ime, udahni moje ime
I ako stanemo, gubimo sve
mi se ne volimo
I svaki put neke ruke, na tvojim leđima ostavljaju trag
pronađi me, zagrli me, moraš me zvati početak i kraj
Ljubav je velika, veća i od nas
možeš da zaplivaš i nikada ne isplivaš
Da li zna?
Kao da sedim na krovu nekog umornog grada
dok tiho pričamo mesec i ja
noćas ovladaj besom, kaže ovladaj sobom
noćas senke igraju
Svoju igru i okreću tiho, svaki nemir u pobedu
a znam gde boli, boli kada si ti
ništa nekom ko je tebi sve
Da li zna? Da nema(m) vremena, da nema(m) razloga
i ja sam nekad bio veliko sunce, pa me je strah ugasio
Da li zna? Da nemam nikoga, a vreme ne čeka
ako ne pobedim, ako ne pobedim, bez i jednog metka ubiće me
Kao da sedim pod kapom neke umorne priče
dok tiho mislimo mesec i ja
ona znala je da ode, ona morala je
Kaže, prejaka žeđ je slomila sve
Želim te sada ako nije mržnja
mrzim te sada ako nije ljubav
uvek će senke, igrati igru
uvek će senke, igrati za nas
Demagogija
Priča je teška izaberite početak
snimaćete razgovor, izvolite:
''Duboko, osećam da ne znate piti iz čaša ljubavi
dve, prema narodu svom i prema veri, koja moli za kraj
ove amoralne, megalomanije''
Demagogija, popucale niti tolile su glad godinama
demagogija, evolucija svesti u moru bez vode je čudesna
infekcija reči, infekcija reči čudesan je
hedonizam, ironija pravila za ljude kao opijum
Tekovinu bolesnih izaziva zvuk
tekovinu bolesnih izaziva
Pop, pop, pop music I am talking about music
Priča je teška, snimate sve
izgubićete posao, žao mi je
"Koliko samo ljudi sa obale vode jako, jako dobro zna
da u nepovrat plovi ovaj svet demagogije, cinizma, korupcije
popucale niti tolile su glad godinama
godinama sreća bi da gleda ali đavo nikako da da"
Pleme
Šivaća mašina kaska, malo će nas samo šiti
tako slušam tuđe priče, oči mi se sklapaju
Pisaća mašina žuri, piše neko tajno slovo
da li jesmo ili nismo pleme
Čini mi se dišemo, samo da bi udisali
šta je naše to je jasno, habaju se priče
Noć hvata šapat ide, uši nam se čulje
nema više stida plemeeee
Lopatama, kukama, motikama, rukama
ko bi smeo lude glave hvatati u mreže
Neko bi da veže uz aplauz i uz viku
rođeno na mukama plemeeee
Oči im se sklapaju, ono nas padaju
ne zna niko šta puzi ispod ovog kamena
Micali su kamenje, nikle su im šume
počinje da peva plemeeee
Everybody, do what you do it
smile will bring you sunshine day
Bez oblika
Izgubljen kuda vode ove ruke
izgubljen, potpuno nespreman za njih
kojima sam verovao, njih
koje sam molio da dušu mi sačuvaju od besa i suza
ona zna da zaboli, poteze povlačio, osmeh očekivao od svih
onih koje nemam, onih ljudi koje ne znam
A mi tako smo sumljiva tišina
mi tako sumljiva tišina spavamo
a snaga naša budna je spremna
da ispliva iz kože ranjene
Bez oblika, tako smo opasni, opasni po svet
Bez oblika, opasni, opasni po sebe, bez oblika
Da li ovo zove se mir
da li ovo miri se zov
velika vodo, progovori iz ribe
muči li Bog decu koju voli ili decu samo miri zov
Bez oblika
Izgubljen kuda vode ove ruke
izgubljen, potpuno nespreman za njih
kojima sam verovao, njih
koje sam molio sad spava
a snaga moja budna je, spavam
mogu li ti pomoći?
Usamljen, povijen, povijen i ostavljen
dobrodošao na svet, tako jak
opasan po ljude, bez oblika
jak, opasan po oblik, bez ljudi
opasni po sebe, opasni po telo, opasni po svet
Opasan ples
Ovaj tango, za mene, tebe, nju i njega
je tako opasan ples, po našu divlju glad
tako teško se u nama, lomi daljina koja kida
a umreti je lako, svaki put nebo zna
čuje glas, ti si sam, i plaši te do smrti
Znam, želiš da sam tu
da hodamo po tlu, toplom od suza
Noć, kad mene ne bude
pomisli da san, pada ti na lice
Gde, šaputaće mrak
zastaće ti dah i čekaćeš sama
Brod od papira
Kažu, puštaš brodove rekom, papirne
na svakom piše: "Čekam, a nema te!"
Bez tebe ne smem, ja ne umem: disati, smejati se, hodati
Kažu da puštaš zmajeve nebom najviše
na svakom piše: "Zašto nema te?"
Ja tebe ne smem, a ti ne umeš: imati, lagati, sanjati
Kada odeš onda učini to, da tako ne izgleda
kada odeš od mene, učini samo to
Teška ljubav
Nijedna tajna bolje čuvana nije
od one koju svako samo nagađa
znam tvoje ime, znam tvoju kožu
znam gde, lomljivo je
ali ne znam kako živeti sa željom
šta dati iz sebe teškoj navici
Ako ne ode sad, ako ne ode sad
Molitva, tako jak je stisak, ljubavi
odlazim, tebi se nikad neću, vratiti
Kako daleko bi trebalo otići
da bi izgubio nazad do kuće put
od ovog grada ove velike duše
malo ko će imati pravi ključ
Sada je kasno opet videti sjaj
nikada teži nije bio kraj
šta dati iz sebe teškoj navici
Otisak dlana
Ako molim te, onda ostavi me zauvek
nestali smo i ne znamo se vratiti
u godine davne, kao u otisak dlana
zagledani, tonemo
gde jedra jedno dignuta su
tu vetar i dalje čeka
Znak da pobedi strah
samo kad na tvoje pomisli ime, ime
čekaće znak, da pobedim strah
samo kad na tvoje pomislim ime, ime
Ako molim te, onda ostavi me zauvek
poklanjam nadu za odgovor
Zašto ribe vole vode
Zašto snovi gube krila
Zašto oluje vole avione
Zašto je suza veća od oka
Zauvek
Javi mi da znam kad stigneš gde je to zauvek
ne, ne neću plakati
Život je krug, a vreme voz
znam, doneće te
Ti odlaziš gde gubi se put
a sećanja na mene mirišu
gde nekada ponovo znaćemo da
poznamo početak ljubavi
Ne, ne smem čekati i ovaj grad pamtiti
neka pisma čuvaju naše sve godine
Javi mi da znam kad stigneš gde je to zauvek
ne, ne neću čekati i ovaj grad pamtiti
vetar zna i doneće te
HVALA: Našoj publici bez koje "Opasan ples" ne bismo igrali, Kikiju "Zoo"-rovcu na strategiji, Peci Antonoviću, Bus - Fratelisu (Vladi, Cobetu i ekipi), milom Sisančetu i porodici Damčević, Peci Popoviću, Bogici, Miši Beraru, Branku "Rock'n'hair", DJ CHILE-tu, Slobi - mix/exp-imp., Petri, Rođi, Milankii (na požrtvovanosti), Dujetu i Alisi, Staši, Zlaji - Pančevo, Goranu M. (ime pobeđuje strah), Vladi Barjaktareviću, Vladi Negovanoviću.
POSEBNO HVALA: Svevišnjem na snazi i ljubavi koju nam je dao, našim porodicama, Simonu i divnim ljudima koji su probudili izazov Zoranu Smiljaniću i Terezi Trigalhos, Portugal
INSPIRISANI fragmentima iz poštovanja prema njihovom godištu: "Demagogija" - ref. "Pop music" by M Robin Scott 1979, "Pleme" - ref. "Sunshine day" by Osibisa, Teddy Osei 1976, "Zauvek" - inspiracija sa Zelenortskih ostrva
Нема коментара:
Постави коментар