1986
1. Menjam se (3:30)
2. Gloria (3:01)
3. Noćno nebo (3:40)
4. Kako zove se (4:20)
5. Tragovi prošlosti (3:40)
6. Znam (4:08)
7. Tvoj smeh (3:33)
8. Tiho hodam (4:35)
9. Za kim zvona zvone (5:09)
Zvonko Đukić - gitara
Goran Milisavljević - vokal
Predrag Popović - bas
Đorđe Petrović - klavijature
Srboljub Radivojević - bubnjevi
Muzika: Zvonko Đukić
Tekstovi: Goran Milisavljević, osim pesme "Tragovi prošlosti" /Milisavljević-Đukić/
Aranžmani: Van Gogh
Snimano tokom maja i juna u studiju V PGP RTB
Producenti snimatelj: Đorđe "Mandrak" Petrović
Foto: Zorica Bajin-Đukanović
Design: Branislav Stepanov
Recenzent: Đorđe Debač
Glavni i odgovorni urednik: Stanko Terzić
Menjam se
U krilu sna, na modrim koralima
čuvala si me, od zla i dosade
Ljudi pričaju, ljudi maštaju
o našoj zaveri i dugo, pamtiće
Da ovaj dan loš je dan
da ovaj dan menja sve
Menjam se
Gloria
Iz vatre i praha sam postao kamen
ali prah je moj kraj
U večnost, bez straha, ja padam kroz plamen do dna
Deset milja do srca u pesku i san i znam
kroz zvezde do tranja koračam i pevam himnu tebi
oh, Gloria
Tvoj sjaj čini da sam slep
tvoj sjaj vodi me
Gloria
Noćno nebo
Noćno nebo, je pismo tebi
pišem zvezdama
Ja sam tvoj i nemam ime
umesto njega, Mesec sja
Noćno nebo, je pismo tebi
moja senka tamna je
tražim te u knjigama
na našim tajnim mestima
i glas neka čuje se
I kada nisi tu, gledam te
i kada mrzim svet, volim te
Čuješ li moj glas?
Blizu sam
Čuješ li moj glas?
Zovem te
Kako zove se
Postoje dve strane, ceo svet i ja
o bože, kakav nemir je u meni
Ti imaš lice moje sudbine
ne smem da te pogledam u oči
U tebi se kriju moje istine
ime ti ispisujem po zidu
Ti nosiš znake moje promene
ne dozvoli mi da sumnjam
Kako zove se, vatra što budi me
kako zove se, snaga što diže me
Tragovi prošlosti
Bez kraja put, na njemu sam
i dalje hoću, da znam
Gde vodi san, u kakav dan
i dalje hoću, da znam
Tragovi prošlosti u meni
u noći bez jutra
Zbog niskog neba, povijam glavu
avet slobode iz balkanskih šuma
Na vratima raja, savijam krila
bog i prosjak od rata do rata
Znam
Ona gleda nas, iza prozora
i krug, oko nje se zatvara
ona je ponosna, ona voli sama sve
i svet oko sebe prezire
Ja znam
Ona mazi se sa likom iz ogledala
i svet, oko nje nestaje
Ja znam
Volela bi da se preda, ja znam
Tvoj smeh
Tvoj smeh, budi sećanja
tvoj smeh, boli me
A bio sam zemlja, po kojoj si hodala
i kameno srce, bi shvatilo pre
Tvoj smeh, nose ulice
tvoj smeh, boli me
A bio sam zemlja, po kojoj si hodala
i kameno srce, bi shvatilo pre
I ja, poželim da si tu
i ja, to osećam
Tiho hodam
Poželim da te uništim i odem nekud
gde nema strasti i nade
poželim da nisam više čovek
topao i mek
ima li snage u meni za još jedan dan
i promašaj?
Tiho hodam
pritajio sam se
i tiho hodam
ne želim da me čuješ
Voleo bih da te i da si daleko
ali, ne želim da me čuješ
ima li snage u meni za još jedan dan
i promašaj?
Za kim zvona zvone
Ušla si u mene na prstima
kroz snežni san i pesmu sa ulice
noćas sam bez tebe i plašim se
Božić je, iste pesme pevaju
smiluj se
Hodam i zovem tvoje korake
grane plaču staklenim suzama
skoro će jutro boje koju voliš
ti si eho sa kamenih svodova
Za kim zvona zvone
Нема коментара:
Постави коментар